Позиви „Руси напоље“ шире се мрежама: Траже се санкције Русији и одлазак руских држављана из Србије

Хронологија

1. 1. нов
   Дневник (отвара се у новом прозору)

   Позиви „Руси напоље“ шире се мрежама: Траже се санкције Русији и одлазак руских држављана из Србије

   Кампања подстиче негативан став према руским држављанима, што изазива забринутост због могуће дискриминације оних који су побегли од рата и режима у Русији Владимир Ђукановић са листе "Уједињена Србија" тврди да… Цео текст

   Кампања подстиче негативан став према руским држављанима, што изазива забринутост због могуће дискриминације оних који су побегли од рата и режима у Русији

   Владимир Ђукановић са листе "Уједињена Србија" тврди да Студентска листа планира увођење санкција Русији, и критикује могућност одржавања референдума о том питању

   На налозима на друштвеним мрежама који су током кампање за недавно завршене парламентарне изборе навијали за опозицију и Студентску листу покренута кампања "Руси напоље". Објављују се и постови са фотографијама држављана Русије који стоје у редовима испред Алта банке, којој је јуче одузета дозвола за рад, и то уз подсмех.

   "Руси напоље", "Уопште немамо луксуз, ни време, ни ресурсе да проверавамо ко су 'добри Руси'. Заболе ме. Још једном: Руси напоље", "Да се не фолирамо: Руси напоље" - ово су само неки од постова на друштвеним мрежама у којима се тражи да држављани Русије напусте Србију.

   Осим тога, тражи се и увођење санкција Русији.

   Слоган "Руси напоље" не појављује се први пут код нас. Он представља израз који се кроз историју и у савременом политичком дискурсу користи као нека врста протеста против руског, односно совјетског "геополитичког и политичког утицаја".

   Ипак, оправдана је забринутост великог броја корисника друштвених мрежа да овакве поруке могу деловати дискриминаторно према великом броју руских држављана који повремено или трајно бораве у Србији, од којих су готово сви побегли од аутократског режима и рата који Русија води против Украјине.

   Ђукановић: Ово је кампања за увођење санкција Русији

   - Неки од вас који нису веровали у оно што смо говорили у кампањи, а то је да ће лажна Студентска листа ако дође до власти, а ево има прилику да коначно формира власт, да ће увести санкције Русији. Жао ми је што у то нисте веровали и што сте се наивно одлучили да дате глас безидејној и безличној политичкој организацији. Да ће увести санкције Русији нам говори и изјава господина Илије Срдановића. Он је на директно питање о томе одговорио да ће грађани ићи на референдум - рекао је Владимир Ђукановић са листе "Уједињена Србија" на Тик-Току.

   - У кампањи су најпре говорили да неће уводити рестриктивне мере према руским грађанима и руској држави, а онда су касније рекли и да неће уводити санкције, да би сада рекли да ће грађани ићи на референдум. Узгред, то није питање за референдум, то је питање за одлучну Владу која има програм и која доноси одлуке и једноставно каже "да" или "не". Ако ви кажете да ћете бити на европском путу и ако кажете да морате да усклађујете спољну политику са политиком Европске уније, зашто онда морате да изводите грађане на референдум? Шта ако грађани кажу да неће да се уводе санкције Русији? Ово показује да сте ви једна незрела организација. Уосталом, у којим условима ћете ви да одржите референдум? У овим револуционарним условима? Мислите да ће неко моћи да води било какву нормалну кампању за "да" или за "не"? То ће бити један наштеловани референдум, јер ћете ви свакако донети одлуку да уводите санкције Руској федерацији. Кога ви обмањујете и кога ви лажете - рекао је Ђукановић.

   Подсетимо, Радомир Саичић са Студентске листе изјављивао је у неколико наврата да нова Влада Србије неће уводити санкције Русији.

   Шта је рекла Марта Кос?

   Марта Кос је ове недеље одговорила на питање да ли ће бити могуће да Србија уђе у ЕУ ако не буде увела санкције Русији.

   - Неће бити могуће да земља која се не усклађује са нама по питању стратешког интереса што су, наравно, спољна и безбедносна политика, односно заједничка борба против Русије, посебно у контексту руског рата у Украјини, напредује. То ће бити веома, веома тешко - рекла је Кос.

   Међутим, како каже, ЕУ још није почела разговоре са новом Владом Србије.

   - Тако да прво морају да формирају нову владу, а потом ћемо видети како ћемо и да ли ћемо моћи да наставимо даље у овој области - навела је Кос.

   Европска комесарка је претходних дана разговарала са Илијом Срдановићем, првим кандидатом на Студентској листи и поручила да је ЕУ спремна да подржи нову Владу Србије на европском путу.

   - Србија ће морати да испоручи више. Видећемо озбиљност њихове владе после избора, ако не буду само причали да желе да буду чланица него да конкретно раде на томе, посебно у погледу стратешког усаглашавања и усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком - рекла је Марта Кос почетком октобра током представљања плана Европске комисије за припрему ЕУ за будуће проширење пред Спољнополитичким одбором Европског парламента.

2. 07:28
   Блиц (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу

   ЕУ дефинитивно не прихвата Србију без санкција Русији

   Бранка Латиновић и Слободан Зечевић истичу да ће нови састав Владе и приоритети бити пресудни Аналитичари сматрају да би санкције Русији имале више симболички него економски значај и да би приоритет Србији требало да… Цео текст

   Бранка Латиновић и Слободан Зечевић истичу да ће нови састав Владе и приоритети бити пресудни

   Аналитичари сматрају да би санкције Русији имале више симболички него економски значај и да би приоритет Србији требало да буду владавина права и демократија

   Увођење санкција Русији биће велики тест за нову Владу Србије која тек треба да се формира јер је Марта Кос, европска комесарка за проширење, поручила да Србија не може да напредује на европском путу уколико не усклади спољну и безбедносну политику са Бриселом, оцењују аналитичари. По једнима је то диктат и покушај Брисела и Лондона да покажу "ко је газда", а други сматрају да би нова Влада требало да инсистира, најпре, на поглављима 23 и 24 која се односе на владавину права и демократију.

   Забрињавајућа изјава Марте Кос стигла је док још Републичка изборна комисија није објавила коначне резултате ванредних парламентарних избора што је предуслов да се верификују мандати посланицима у новом сазиву парламента и потом формира нова Влада Србије.

   Марта Кос у уласку Србије у ЕУ

   Имајући у виду да, од када је почео рат у Украјини, Србија није отворила ниједан нови кластер, поставља се питање да ли ће нова Влада направити било какав искорак у процесу евроинтеграција.

   - Неће бити могуће да земља која се не усклађује са нама по питању стратешког интереса што су, наравно, спољна и безбедносна политика, односно заједничка борба против Русије, посебно у контексту руског рата у Украјини, напредује. То ће бити веома, веома тешко - рекла је Кос.

   Међутим, како каже, ЕУ још није почела разговоре са новом Владом Србије.

   - Тако да прво морају да формирају нову владу, а потом ћемо видети како ћемо и да ли ћемо моћи да наставимо даље у овој области - навела је Кос.

   Латиновић: Велики тест и изазов за нову Владу Србије

   Бранка Латиновић, некадашња амбасадорка Србије при ЕУ, сматра да ће увођење санкција Русији бити "велики тест и изазов" за нову Владу Србије.

   - Проблем је био и тај што се Србија није у потпуности ни усаглашавала са изјавама и резолуцијама ЕУ о Русији за разлику од Албаније, Црне Горе, БиХ, Северне Македоније, Украјине и Молдавије. Много тога ће бити јасније када будемо видели састав нове Владе Србије и ко ће бити нови премијер и посебно министар спољних послова. Ипак, Срдановић је рекао да ће о спољној политици одлучивати цела Влада, а не само један човек што је и логично - анализира Латиновић за "Блиц".

   Како каже, могуће је и да питање санкција Русији у наредном периоду и не буде више "толико актуелно".

   - Постоје преговори Америке, Русије и Украјине у вези са крајем рата. И Европа се све више ангажује на том пољу па фински председник и норвешки премијер настоје да добију своје место за преговарачким столом. Можда ће бити важније питање да ли ће премијер прво путовати у суседне државе или у Брисел. По правилу, требало би прво да идете у суседство јер вам је то двориште и то су вам врата ЕУ - наводи Латиновић.

   Додаје да се Студентска листа до сада није много изјашњавала у вези са спољном политиком.

   - Била је само порука да нећемо уводити санкције Русији. Сада видимо да се то мало променило и логично је да нису изјаве исте док не добијете изборе и када победите на изборима - закључује Латиновић.

   Зечевић: Приоритет новој Влади Србије требало би да буду владавина права и демократија

   Слободан Зечевић, директор Института за европске студије, оцењује за "Блиц" да приоритет новој Влади Србије не би требало да буде да уведу санкције Русији, него да се "од ЕУ добије ИБАР", осносно позитиван извештај о испуњености мерила за област владавине права.

   - Владавина права, демократија и борба против корупције су били превасходни циљ студентског покрета због чега су одлучили да изађу на изборе са својом листом. Реч је о поглављима 23 и 24. То би требало да буде у фокусу нове Владе Србије, а да увођење санкција Русији буде тема у складу са даљим напретком Србије ка ЕУ - оцењује Зечевић.

   Како каже, тешко је рећи да ли ће ЕУ дозволити Србији да напредује на европском путу и отвара нове кластере док не уведе санкције Русији.

   - Надам се да ће у Бриселу имати разумевања за ситуацију у Србији јер су владавина права, демократија и борба против корупције управо европске вредности због којих је Студентска листа изашла на изборе - анализира Зечевић.

   Страхиња Суботић, програмски директор Центра за европске политике, уверен је, пак, да ће Србија моћи да отвори неки кластер "чак и уколико не уведе санкције Русији".

   - Отварање кластера никад није било условљено увођењем санкција. Наравно, зависиће и од политичког преговарања, указивања добре воље, јер у Савету чланице доносе једногласне одлуке. Али уколико се донесу, односно направе невероватни реформски кораци, мислим да и државе које инсистирају на спољној политици ће схватити да једноставно спољна политика може да буде предмет разговора о том-потом, а да заправо реформе морају да буду у првом плану - оцењује Суботић за "Блиц"

   Милановић: Српске санкције не доносе ништа Западу, али показују ко је газда

   Потезе Брисела прокоментарисао је и Бранко Милановић, економиста и професор на више америчких универзитета.

   - Целокупно западно (или би требало рећи, британско?) инсистирање да нова (још неформирана) Влада Србије уведе санкције Русији, чему се 80% становништва противи, има чисто ритуални карактер. Српске санкције економски не значе ништа Русији. Српске санкције штете српском становништву. Српске санкције не доносе ништа Западу, али српске санкције показују ко је газда. Тако да је њихово значење у потпуности у домену моћи и колонијалне послушности - оценио је Милановић на X мрежи.

   Како је написао, то је диктат.

   - Другим речима, ЕУ (и Британија) желе да избришу целокупну несврстану и неутралну политику коју је прво водила Југославија током четири деценије, а затим, под другачијим околностима и из другачијих разлога, и Србија како за време Ђинђића, тако и за време Вучића, и да је замене слепим праћењем правила из Брисела и Лондона, иако Београд формално не припада ниједном од ова два центра - написао је Милановић на X мрежи.

   Додаје да је "проблем једноставан".

   - Неизабране бирократе у Бриселу не знају ништа о историји, нити их она занима. Они не верују да би земље требало да воде спољну политику која је у њиховом сопственом интересу. Понашају се као Стаљин 1948. године, који је говорио Југословенима шта треба да раде, а затим прекинуо све економске везе када су то одбили - закључио је Милановић.

   Пут Србије у ЕУ

   - Статус кандидата од 2012. године

   - До сада је отворено 22 од 35 поглавља (односно два кластера по новој методологији), а привремено су затворена два

   - Сада се чека на отварање Кластера 3, а водеће ЕУ институције недавно су истакле да су остварени услови за отварање овог кластера

   - Брисел наглашава потребу за реформама у области владавине права, слободе медија, као и усклађивање спољне политике Србије са ЕУ (пре свега када је реч о санкцијама Русији)

3. 08:55
   B92 (отвара се у новом прозору)

   Притисак ЕУ због санкција Русији: Велики изазов пред новом Владом Србије

   01.11.2026. 8:55 Притисак ЕУ због санкција Русији: Велики изазов пред новом Владом Србије Увођење санкција Русији биће један од главних изазова за нову Владу Србије, након што је Марта Кос поручила да без усклађивања… Цео текст

   01.11.2026.

   8:55

   Притисак ЕУ због санкција Русији: Велики изазов пред новом Владом Србије

   Увођење санкција Русији биће један од главних изазова за нову Владу Србије, након што је Марта Кос поручила да без усклађивања политике са Бриселом нема напретка ка Европској унији.

   Док поједини аналитичари сматрају да је реч о притиску Европске уније и покушају наметања политичке воље Србији, други оцењују да би приоритет нове владе требало да буду реформе у области владавине права, демократије и борбе против корупције.

   Изјава Марте Кос уследила је у тренутку када Републичка изборна комисија још није објавила коначне резултате ванредних парламентарних избора, што је један од предуслова за верификацију мандата посланика и формирање нове Владе Србије.

   Марта Кос: "Без усклађивања спољне политике нема напретка ка ЕУ"

   Марта Кос изјавила је да Србија неће моћи да напредује у процесу европских интеграција уколико не усклади своју спољну и безбедносну политику са Европском унијом, посебно када је реч о односу према Русији и рату у Украјини.

   "Неће бити могуће да земља која се не усклађује са нама по питању стратешког интереса, што су, наравно, спољна и безбедносна политика, односно заједничка борба против Русије, посебно у контексту руског рата у Украјини, напредује. То ће бити веома, веома тешко", поручила је Кос.

   Она је истакла да Европска унија још није започела разговоре са новом Владом Србије и да ће се о даљем напретку разговарати након њеног формирања.

   Латиновић: "Санкције Русији биће велики тест за нову владу"

   Некадашња амбасадорка Србије при Европској унији Бранка Латиновић оценила је да ће питање увођења санкција Русији представљати велики тест и изазов за нову Владу Србије.

   Она је указала на то да се Србија није у потпуности усаглашавала са изјавама и резолуцијама ЕУ о Русији, за разлику од Албаније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Украјине и Молдавије.

   Латиновић сматра да ће много тога зависити од састава нове владе, посебно од тога ко ће бити премијер и министар спољних послова.

   Како је навела, могуће је и да питање санкција Русији у наредном периоду изгуби део значаја, имајући у виду преговоре о окончању рата у Украјини и све веће ангажовање европских држава у том процесу.

   Она је додала да би међу првим спољнополитичким потезима новог премијера могла да буде посета суседним државама, пре одласка у Брисел.

   Говорећи о досадашњим ставовима студентске листе, Латиновић је подсетила да је раније саопштено да санкције Русији неће бити уведене, али је оценила да се политичке поруке могу мењати након избора.

   Зечевић: "Приоритет треба да буду владавина права и демократија"

   Директор Института за европске студије Слободан Зечевић сматра да увођење санкција Русији не би требало да буде први приоритет нове Владе Србије.

   Према његовој оцени, фокус би требало да буде на добијању позитивног извештаја о испуњености мерила у области владавине права, односно такозваног ИБАР-а, као и на поглављима 23 и 24 која се односе на правосуђе, основна права, правду и безбедност.

   Зечевић је истакао да су владавина права, демократија и борба против корупције били међу главним циљевима студентског покрета, због чега би те области требало да буду у средишту рада нове владе.

   Он је изразио наду да ће у Бриселу имати разумевања за политичке околности у Србији и да напредак у тим областима неће бити занемарен због питања односа према Русији.

   Програмски директор Центра за европске политике Страхиња Суботић оценио је да би Србија могла да отвори нови кластер у преговорима са ЕУ чак и уколико не уведе санкције Русији.

   Како је објаснио, отварање кластера формално није условљено увођењем санкција, већ зависи и од спровођења реформи, политичких разговора и одлука држава чланица ЕУ, које се доносе једногласно.

   Суботић сматра да би значајан напредак у реформама могао да допринесе томе да државе које инсистирају на усклађивању спољне политике прихвате да се о том питању разговара у каснијој фази.

   Милановић: "Притисак Брисела и Лондона има политичко значење"

   Економиста и професор Бранко Милановић сматра да инсистирање Европске уније и Велике Британије на увођењу санкција Русији има пре свега политичко значење.

   Он је на друштвеној мрежи Икс оценио да би српске санкције имале мали економски значај за Русију, али да би могле да нанесу штету Србији.

   Према његовом мишљењу, инсистирање на таквој одлуци представља покушај демонстрације политичке моћи и притиска на Београд.

   Милановић је навео и да сматра да ЕУ и Велика Британија желе да промене традиционалну политику спољнополитичке неутралности Србије и замене је потпуним усклађивањем са ставовима Брисела и Лондона.

   Пут Србије ка Европској унији

   Србија има статус кандидата за чланство у Европској унији од 2012. године.

   У преговорима са ЕУ до сада је отворено 22 од укупно 35 поглавља, односно два кластера према новој методологији, док су два поглавља привремено затворена.

   Србија тренутно чека отварање Кластера 3, а европске институције су у претходном периоду указивале на потребу за напретком у реформама које се односе на владавину права, слободу медија и усклађивање спољне политике са Европском унијом, посебно у вези са санкцијама Русији.