На ванредним парламентарним изборима у Србији, одржаним 25. октобра, Александар Вучић је признао пораз своје листе.
Реченице које преносе сви медији.
У Србији су јуче одржани ванредни парламентарни избори, а према пројекцији расподеле мандата за Народну скупштину, коју су израдили ИПСОС и Центар за слободне изборе и демократију (Цесид) на основу 56 одсто обрађеног узорка, "Студентска листа - Студенти побеђују" има 139 мандата, листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" 104 мандата, а листа "Савез војвођанских Мађара - Балинт Пастор" три мандата. Листа "Албанска коалиција - Коалициони Схqиптар" два, а "Расим Љајић - Људски (СДП-ЦДП)" и "СДА Санџака - Чувари Санџака" по један мандат.
Текст из 2 чланка. 2 реченице преносе сви, у 2 се разликују.
Подељена мишљења: Ево како су бројни светски медији писали након изборног дана у Србији!
Велика пажња за парламентарне изборе у нашој земљи.
Светски и регионални медији пишу о ванредним парламентарним изборима који су се јуче 25. октобра одржали у Србији, преносећи изјаву Александра Вучића да је његова листа "Уједињена Србија" изгубила изборе и уз оцену да је излазност била рекордна.
ББЦ пише да је излазност бирача била неупоредиво већа него на изборима одржаним 2023. године, док Гардијан наводи Вучића који је рекао да очекује да ће Студентска листа имати већину у новом парламенту, као и да је излазност на изборима у Србији највећа од распада Југославије.
Јуроњуз је такође пренео вест да је Студентска листа победила уз оцену да су избори сматрани и својеврсни референдум о једном политичком систему.
Светске агенције су такође објавиле вест о изборима - за Блумберг је изненађујуће што је Вучић признао пораз, АП је написао да се ради о политичком преокрету, а вест су пренели и Ројтерс, Анса, АднКронос, Афп.
Руски медији у својим извештајима фокусирају се на оптужбе о „обојеној револуцији“, ризик од дестабилизације Западног Балкана те будућност енергетских и стратешких односа Београда и Москве.
РТ, руска државна телевизијска мрежа на енглеском и руском језику, у први план ставља Вучићеве изјаве у којима опозициону победу приписује деловању западних обавештајних структура.
„Класичан пример обојене револуције“
РТ преноси реакције у којима се истиче да су „координисани притисци САД-а и Европске уније изрежирали изборни исход“, док се Студентска листа описује као извршилац у организацији западних центара моћи.
РТ у анализама наводи да победа проевропских снага представља покушај трајног истискивања руског утицаја с Балкана.
Државна агенција РИА Новости у опширним аналитичким текстовима и коментарима описује збивања у Београду као класичан пример западно спонзорисане „обојене револуције“.
Ипак, у дипломатским анализама ТАСС преноси упозорења руских аналитичара да би брзи заокрет нове српске владе према Европској унији и НАТО-у могао изазвати унутрашње поделе у земљи те додатно дестабилизовати безбедносну ситуацију на северу Косова.
Руски дневни лист Известија тежиште својих анализа ставља на економски аспект смене власти у Србији.
Лист наглашава да је Србија до сада уживала повлашћене цене руског природног гаса и блиске односе с Газпромом, што је чинило темељ њене енергетске стабилности.
Известија наводе да постоји забринутост у пословним круговима да би проевропска оријентација нове власти могла угрозити билатералне трговинске споразуме и довести до ревизије кључних енергетских пројеката.
Агенција Спутник у својим извештајима детаљно анализира улогу западно финансираних невладиних организација и друштвених мрежа у мобилизацији бирачког тела.
Према проценама Спутника, изборни резултат у великој мери обликован је дуготрајним медијско-пропагандним кампањама усмереним против владајуће коалиције, при чему се сугерише да ће западни партнери сада од Београда захтевати хитно усклађивање спољне политике с одлукама Брисела.
Медији у региону пренели су да је Вучић признао пораз, а да су студенти однели победу.
Хрватска Хина, Индекс, Јутарњи лист, Вечерњи лист пренели су вест о поразу Александра Вучића и шта је рекао на конференцији за медије.
У БиХ преносили вест о резултатима али и атмосферу са улица Београд.
Слично преносе и медији у Црној Гори, Северној Македонији и Словенији.
- Живот по мјери човјека
- Трофеј Радија Црне Горе
Послије 14 година власти Вучићев политички блок изгубио изборе у Србији
Прелиминарне пројекције ИПСОС-а и ЦеСИД-а показују да је Студентска листа освојила око 52 одсто гласова и могла би да добије 139 мандата.
Александар Вучић признао је пораз листе коју предводи, док су побједу студентског покрета честитали највиши црногорски званичници.
Студентска листа – Студенти побјеђују остварила је убједљиву предност на ванредним парламентарним изборима у Србији, одржаним 25. октобра, показују прелиминарне пројекције ИПСОС-а и Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД).
У Србији су јуче одржани ванредни парламентарни избори, а према пројекцији расподеле мандата за Народну скупштину, коју су израдили ИПСОС и Центар за слободне изборе и демократију (Цесид) на основу 56 одсто обрађеног узорка, "Студентска листа - Студенти побеђују" има 139 мандата, листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" 104 мандата, а листа "Савез војвођанских Мађара - Балинт Пастор" три мандата.
Према истим процјенама, подршка Студентској листи износила је око 52 одсто, док је листа окупљена око Вучића освојила 39,3 одсто гласова.
Листа "Албанска коалиција - Коалициони Схqиптар" два, а "Расим Љајић - Људски (СДП-ЦДП)" и "СДА Санџака - Чувари Санџака" по један мандат.
Све остале листе нису освојиле ни један мандат.
Буди део Република заједнице.
Ријеч је о прелиминарним пројекцијама, док се коначни резултати очекују након обраде свих гласова.
Послије 14 година власти, Вучићев политички блок губи изборе
Изборни резултат, уколико буде потврђен, означава крај доминације политичког блока окупљеног око Српске напредне странке, који је на власти у Србији од 2012. године.
Александар Вучић постао је премијер 2014. године, а предсједник Србије 2017. године.
Током тог периода био је централна фигура власти, док је СНС са својим коалиционим партнерима доминирао политичким животом земље.
Према прелиминарним пројекцијама, Студентска листа сада би могла да обезбиједи парламентарну већину, чиме би се отворио пут за промјену власти након приближно 14 година.
Ипак, коначни изборни резултати и формирање нове владе тек треба да потврде институционални епилог избора.
Носилац листе „Александар Вучић – Уједињена Србија“ Александар Вучић признао је изборни пораз, наводећи да је на основу стратификованог узорка јасно да је његова листа изгубила изборе.
Вучић је казао да би Студентска листа могла да освоји између 135 и 140 мандата, док би његовој листи припало око 105. Према његовим ријечима, Студентска листа освојила је око 2,2 милиона гласова, док је листа коју предводи добила приближно 1,72 милиона.
Током обраћања изнио је оптужбе о страном утицају на изборни процес и поновио критике на рачун појединих медија.
Поручио је да ће његова политичка опција наставити да се бори.
Славље у Београду, грађани уклањали камп у Пионирском парку
Након објављивања прелиминарних пројекција и Вучићевог признања пораза, у Београду је почело славље присталица Студентске листе.
Репортерка Радија Слободна Европа јавила је да су грађани ушли у Пионирски парк и почели да уклањају шаторе и ограде око кампа у којем су више од годину и по боравиле присталице власти.
Академик Радомир Саичић, представник Студентске листе, поручио је да прелиминарни резултати показују да та листа убједљиво води на бирачким мјестима.
"Драга Србијо, вечерас се чује глас народа, вечерас се чује глас слободе“, рекао је Саичић у обраћању новинарима.
Први на Студентској листи Илија Срдановић изјавио је за ББЦ на српском да ће Србија бити слободна држава, захваливши грађанима који су подржали студентски покрет.
Изборни дан обиљежиле су и пријаве неправилности.
Центар за слободне изборе и демократију (ЦеСИД) саопштио је да је до 20 часова забиљежио више од 300 пријава, међу којима су проблеми у организацији гласања ван бирачког мјеста, фотографисање гласачких листића, групно гласање и тешкоће у остваривању бирачког права.
Честитке из Црне Горе
Побједу Студентске листе поздравили су и највиши црногорски званичници, уз поруке да изборни резултат може отворити нову страницу у односима Црне Горе и Србије.
Предсједник Владе Милојко Спајић честитао је представницима Студентске листе, оцјењујући да су воља грађана и право на слободно одлучивање темељ демократских промјена.
„Чврсто вјерујем да је пред Црном Гором и Србијом ново поглавље, засновано на уважавању и отвореном дијалогу, без непотребног подизања тензија“, поручио је Спајић.
Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић честитао је Студентској листи на изборној побједи, а грађанима Србије на јасно исказаној демократској вољи.
Изразио је увјерење да ће резултат отворити ново поглавље у односима двије државе, засновано на пријатељству, искреном дијалогу и заједничкој европској будућности.
Предсједник Демократа Алекса Бечић такође је честитао грађанима Србије на изборном процесу и Студентској листи на успјеху, изразивши очекивање да ће односи двије државе бити обиљежени међусобним уважавањем, поштовањем и квалитетном сарадњом.
Потпредсједник Владе Момо Копривица честитао је Студентској листи на, како је навео, демократској побједи и часној борби.
У посебној објави оцијенио је да је побједа увод у препород српства и допринос демократским вриједностима.
Министар унутрашњих послова Данило Шарановић честитао је Студентској листи и грађанима Србије на демократским промјенама, уз поруку да повјерење грађана носи обавезу да институције служе свима и да закон важи једнако за свакога.
Истакао је и значај сарадње Црне Горе и Србије у борби против организованог криминала и корупције и очувању безбједности региона.
Честитку је упутио и предсједник СНСД-а Милорад Додик, који је захвалио Вучићу на дугогодишњој сарадњи и подршци Републици Српској, уз поруку да Србија и Република Српска настављају заједно.
Иако прелиминарне пројекције указују на убједљиву предност Студентске листе, коначан састав Народне скупштине биће познат након званичне обраде резултата и расподјеле мандата.
Уколико се пројекције потврде, избори би могли означити прекретницу у политичком животу Србије и отворити процес формирања нове парламентарне већине након 14 година власти политичког блока окупљеног око СНС-а.
Формирање нове владе, програм будуће парламентарне већине и однос према кључним државним и међународним питањима биће међу главним изазовима који слиједе.