
Реченице које преносе бар 2 од 3 медија.
На Фејсбуку је наведено да то укључује куповину гласова, вођење паралелне евиденције бирача и присуство трећих лица на бирачким местима и испред њих. На 53 бирачка места широм Србије, где су утврђене неправилности на ванредним парламетраним изборима одржаним 25. октобра данас се поново гласа, а на њима бирачко право има више од 24.000 грађана.
Према прелиминарним резултатима Републичке изборне комисије, на основу до тада обрађених бирачких места, "Студентска листа" освојила је 53,04 одсто гласова, док је листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" добила 38,97 одсто.
Текст из 4 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви, у 4 се разликују.
ЦРТА о поновљеним изборима: Забележени појединачни случајеви неправилности
Невладина организација ЦРТА саопштила је да су њени посматрачи данас на поновљеном гласању на парламентарним изборима забележили појединачне случајеве утицаја на вољу бирача.
У Србији су вечерас у 20:00 затворена бирачка мјеста на којима је поновљено гласање за ванредне парламентарне изборе у 24 града и опћине.
Према подацима посматрачке мисије ЦРТА, излазност до 19:00 износила је 43,6 посто, али су и током овог изборног дана забиљежени озбиљни инциденти, укључујући отворене покушаје куповине гласова и вођење паралелних евиденција.
Јавно тужилаштво за организовани криминал у Београду саопћило је да је власнику АЛТА банке Давору Мацури одређено задржавање до 48 сати након што је приведен у понедјељак, наводећи само иницијале.
Уз Мацуру слободе су лишена и друга два лица из АЛТА Банке.
лист оф 4 итемс- лист 1 оф 4Случај АЛТА банке у Србији и регији: Шта знамо досад
- лист 2 оф 4Приведен власник АЛТА банке Давор Мацура
- лист 3 оф 4Избори у Србији: Листа Усаме Зукорлића улази у парламент
- лист 3 оф 4Поновљени избори у Србији: ЦРТА опет биљежи куповину гласова и нерегуларности
- лист 4 оф 4Сјеверна Македонија увела привремену управу над Алта банком
Републичка изборна комисија (РИК) донијела је одлуку о понављању избора на укупно 53 бирачка мјеста на којима, након гласања 25. октобра, изборни панели нису могли утврдити коначне резултате (31 мјесто) или је гласање потпуно поништено због утврђених малверзација (22 мјеста).
Право гласа на поновљеном гласању имало је 24.438 грађана.
Међутим, ни поновљени поступак није прошао у фер и демократској атмосфери.
На Фејсбуку је наведено да то укључује куповину гласова, вођење паралелне евиденције бирача и присуство трећих лица на бирачким местима и испред њих.
Додали су да су наводе о куповини гласова у корист једне изборне листе њихови посматрачи забележили у Алексинцу.
На неким бирачким местима у Новом Пазару и Мајданпеку примећено је да више пута није прописно коришћена УВ лампа.
У објави пише и да на једном месту у Владичином Хану није доследно утврђиван идентитет бирача.
На 53 бирачка места широм Србије, где су утврђене неправилности на ванредним парламетраним изборима одржаним 25. октобра данас се поново гласа, а на њима бирачко право има више од 24.000 грађана.
Према подацима организације ЦРТА, до 19 часова гласало је 43,6 одсто бирача.
Бирачка места отворена су од 7 до 20 часова, а право гласа има укупно 24.438 грађана.
Према подацима које је објавила ЦРТА, излазност је до 10 часова износила 9,4 одсто, док је до 16 часова гласало 35 одсто уписаних бирача.
Гласање се током дана на више места одвијало без инцидената, а бирачка места отворена су на време.
У Земуну је на бирачком месту број 1 у Основној школи "Светозар Милетић" до 15 часова гласало око 500 од укупно 1.364 уписана бирача.
У Новом Пазару је на бирачком месту број 81 до 14 часова гласало око 400 бирача, док је у општини Мајданпек на пет бирачких места до 11 часова гласало 21,06 одсто од укупно 1.187 уписаних.
У Хајдукову, на бирачком месту број 73 у Основној школи „Петефи Шандор“, до 11 часова гласало је 14 одсто од укупно 292 бирача.
У Бојнику се гласање понавља на бирачком месту број 10 у селу Стубли, где је до 9 часова гласало 3,5 одсто од 478 уписаних бирача.
Зашто се гласање понавља?
Поновљено гласање организовано је на 53 бирачка места, јер на 31 месту нису могли да се утврде резултати, док је гласање на 22 бирачка места поништено.
Међу местима на којима се понавља гласање налазе се бирачка места у Алексинцу, Бачкој Тополи, Бојнику, Владичином Хану, Инђији, Коцељеви, Кули, Куршумлији, Мајданпеку, Ћуприји, Суботици, Шиду, Земуну и Новом Пазару.
Разлози за поништавање гласања разликују се од места до места.
У Земуну се број бирача који су потписима потврдили да су гласали није поклапао са бројем гласачких листића, док је у Новом Пазару гласање поништено због нестанка контролног листића.
Ванредни парламентарни избори одржани су 25. октобра, а на њима је учествовало 18 изборних листа.
Најтежи инцидент пријављен је у Алексинцу, гдје је забиљежен покушај куповине гласова у корист изборне листе “Усаме Зукорлић (СПП) – Покрет за уједињење”, док су у Новом Пазару, Мајданпеку и Владичином Хану уочени пропусти у контроли идентитета и досљедном кориштењу УВ лампи.
Гласање је поновљено у срединама попут Алексинца, Бачке Тополе, Владичиног Хана, Инђије, Куле, Мајданпека, Суботице, Шида те Београда (Земун), Новог Пазара, Пирота и других опћина гдје су уочене теже неправилности или немогућност утврђивања резултата у првом кругу.
На овим изборима учествовало је укупно 18 листа, од којих је девет имало положај странака националних мањина.
Иако ови локални инциденти и поновљени гласови не могу утјецати на коначан исход избора, они формално затварају хисторијски изборни процес у којем је Србија доживјела потпуни политички преокрет.
Према прелиминарним резултатима Републичке изборне комисије, на основу до тада обрађених бирачких места, "Студентска листа" освојила је 53,04 одсто гласова, док је листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" добила 38,97 одсто.
Изборна тишина траје до затварања бирачких места на којима се данас понавља гласање.
Тужитељство за организирани криминал сумња да је Мацура из банковног трезора неовлаштено износио новац и тако прибавио око 45 милијарди динара, односно приближно 383 милиона еура.
Приведен је у полицију неколико дана након што је Народна банка Србије (НБС) одузела дозволу за рад његовој АЛТА банци.
У међувремену су уведене мјере и у повезаним финансијским компанијама у Сјеверној Македонији и Црној Гори.
НБС је у суботу одузео дозволу за рад београдској АЛТА банци, наводећи да се њено финансијско стање значајно погоршало и да су угрожени интереси депонената.
Одлука је донесена након избора 25. октобра, на којима је Српска напредна странка (СНС) изгубила власт послије 14 година, те сумњи да је посредством банке из земље изнесен новац у вишемилионским износима.
У саопћењу из кабинета гувернера НБС-а наводи се да је контролом утврђено како се финансијско стање банке знатно погоршало, уз могућност даљег погоршања финансијске позиције и ликвидности.
Одузимање дозволе, како је наведено, било је неопходно ради заштите депонената и очувања стабилности финансијског система.
Из НБС-а је саопћено да ће Агенција за осигурање депозита у року седам радних дана омогућити исплату осигураних депозита.
Према важећем закону, осигурани износ може бити највише 50.000 еура по депоненту у једној банци, а исплату у случају стечаја или ликвидације гарантира држава.
АЛТА банка је након одлуке НБС-а саопћила да су обустављене активности повезане с платним картицама, домаћим и међународним платним прометом, као и да њене пословнице привремено не раде.
Исплата осигураних депозита најављена је од понедјељка, у складу с процедурама и инструкцијама надлежних институција.
Алта банка у земљама регије
Мјере су уведене и у Сјеверној Македонији, гдје је Народна банка те земље поставила АЛТА банку АД Битољ под административну управу.
Клијентима је ограничено подизање новца на највише 10.000 македонских денара, односно близу 160 еура седмично.
У Црној Гори је Савјет Централне банке одузео одобрење компанији АЛТА Паy Гроуп ДОО Подгорица за пружање платних услуга.
Централна банка Црне Горе нагласила је да АЛТА Паy Гроуп није банка, да не прима депозите грађана и привреде те да њено пословање не угрожава стабилност црногорског финансијског система.
Према раније објављеним подацима компаније, АЛТА Паy Гроуп у Црној Гори бавила се пружањем платних услуга и трансфером новца.
Мацура је од власника мјењачнице током власти СНС-а изградио пословну групацију и постао један од најбогатијих привредника у Србији.
Недавно је преузео ИДЕА маркете, укључујући ланце Рода и Мерцатор, као и укупно пет компанија из хрватске Фортенова групе, објавила је хрватска новинска агенција Хина.