Политичка криза у Пољској достигла врхунац, полиција распоређена испред Уставног суда

Хронологија

1. 31. окт
   РТС (отвара се у новом прозору)

   Politička kriza u Poljskoj dostigla vrhunac, policija raspoređena ispred Ustavnog suda

   субота, 31.10.2026, 06:26 -> 08:09 Извор: РТС, BBC Politička kriza u Poljskoj dostigla vrhunac, policija raspoređena ispred Ustavnog suda Policija za razbijanje demonstracija raspoređena je ispred Ustavnog suda Poljske,… Цео текст

   субота, 31.10.2026, 06:26 -> 08:09

   Извор: РТС, BBC

   Politička kriza u Poljskoj dostigla vrhunac, policija raspoređena ispred Ustavnog suda

   Policija za razbijanje demonstracija raspoređena je ispred Ustavnog suda Poljske, usled sve oštrijeg sukoba između vlade i najviših sudija tog suda. U centru spora su odluke vlade premijera Donalda Tuska kojima želi da poništi odluke koje su doneli njegovi prethodnici iz desničarske stranke "Pravo i pravda".

   Neposredan povod za novo zaoštravanje situacije bila je izjava ministra pravde Valdemara Žureka da je zatražio ukidanje imuniteta predsedniku Ustavnog suda Bogdanu Svjenčkovskom i potpredsedniku Bartolomeju Sočanskom, kako bi protiv njih mogle da budu pokrenute krivične prijave.

   Tusk je podržao ovaj potez, ističući svoje obećanje da će depolitizovati pravosuđe. Istovremeno, ispred zgrade suda okupile su se pristalice desničarske stranke "Pravo i pravda", protestujući zbog postupaka vlade.

   Navrocki prekinuo put u Senegal, policija obezbeđuje zgradu suda

   U razvoj događaja uključio se i predsednik Poljske Karol Navrocki, koga podržava stranka "Pravo i pravda". Navrocki je posetio zgradu Ustavnog suda, potvrdio je šef njegovog kabineta.

   Navrocki je odluku o povratku u Varšavu doneo dok se nalazio u avionu, otkazavši put u Senegal, gde je trebalo da prisustvuje Letnjim olimpijskim igrama mladih u Dakaru.

   Policija za razbijanje demonstracija raspoređena je ispred suda kako bi sprečila okupljene da uđu u zgradu, dok se političke tenzije između pristalica dve suprotstavljene političke struje nastavljaju.

   Spor oko imenovanja sudija traje još od 2015. godine

   Koreni sadašnje krize sežu u 2015. godinu, kada je vlada predvođena strankom "Pravo i pravda" stupila na dužnost i započela imenovanje novih sudija Ustavnog suda, nastojeći da obezbedi većinu u instituciji koja ima ovlašćenje da odlučuje o zakonitosti propisa.

   Ta imenovanja kasnije su postala predmet sporenja pred evropskim pravosudnim institucijama. Evropski sud za ljudska prava i Sud pravde Evropske unije utvrdili su da je većina koju je imala stranka PiS nepravilno izabrala troje sudija, jer su ta mesta već bila valjano popunjena odlukama prethodnog saziva parlamenta.

   Evropski sudovi ocenili su da Ustavni sud Poljske više ne ispunjava uslove nezavisnog i nepristrasnog suda. Vlada Donalda Tuska pozvala se na te odluke kao osnov za obustavljanje objavljivanja presuda Ustavnog suda.

   Tusk, međutim, nije uspeo da poništi sve promene uvedene tokom vladavine stranke "Pravo i pravda". Njegove pokušaje ograničile su i predsedničke veto-odluke, koje su koristili bivši predsednik Andžej Duda, koga je podržavala PiS, kao i njegov prethodnik.

   Najnovija dešavanja pokazuju da spor oko sastava i nezavisnosti Ustavnog suda i dalje predstavlja jedno od centralnih pitanja političke krize u Poljskoj.

2. 09:06
   Данас (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу

   Политичка криза у Пољској достигла врхунац, полиција распоређена испред Уставног суда

   Полиција за разбијање демонстрација распоређена је испред Уставног суда Пољске, услед све оштријег сукоба између владе и највиших судија тог суда. У центру спора су одлуке владе премијера Доналда Туска којима жели да… Цео текст

   Полиција за разбијање демонстрација распоређена је испред Уставног суда Пољске, услед све оштријег сукоба између владе и највиших судија тог суда. У центру спора су одлуке владе премијера Доналда Туска којима жели да поништи одлуке које су донели његови претходници из десничарске странке „Право и правда“.

   Непосредан повод за ново заоштравање ситуације била је изјава министра правде Валдемара Журека да је затражио укидање имунитета председнику Уставног суда Богдану Свјенчковском и потпредседнику Бартоломеју Сочанском, како би против њих могле да буду покренуте кривичне пријаве.

   Туск је подржао овај потез, истичући своје обећање да ће деполитизовати правосуђе. Истовремено, испред зграде суда окупиле су се присталице десничарске странке „Право и правда“, протестујући због поступака владе, пише РТС.

   Навроцки прекинуо пут у Сенегал, полиција обезбеђује зграду суда

   У развој догађаја укључио се и председник Пољске Карол Навроцки, кога подржава странка „Право и правда“. Навроцки је посетио зграду Уставног суда, потврдио је шеф његовог кабинета.

   Навроцки је одлуку о повратку у Варшаву донео док се налазио у авиону, отказавши пут у Сенегал, где је требало да присуствује Летњим олимпијским играма младих у Дакару.

   Полиција за разбијање демонстрација распоређена је испред суда како би спречила окупљене да уђу у зграду, док се политичке тензије између присталица две супротстављене политичке струје настављају.

   Спор око именовања судија траје још од 2015. године

   Корени садашње кризе сежу у 2015. годину, када је влада предвођена странком „Право и правда“ ступила на дужност и започела именовање нових судија Уставног суда, настојећи да обезбеди већину у институцији која има овлашћење да одлучује о законитости прописа.

   Та именовања касније су постала предмет спорења пред европским правосудним институцијама. Европски суд за људска права и Суд правде Европске уније утврдили су да је већина коју је имала странка ПиС неправилно изабрала троје судија, јер су та места већ била ваљано попуњена одлукама претходног сазива парламента.

   Европски судови оценили су да Уставни суд Пољске више не испуњава услове независног и непристрасног суда. Влада Доналда Туска позвала се на те одлуке као основ за обустављање објављивања пресуда Уставног суда.

   Туск, међутим, није успео да поништи све промене уведене током владавине странке „Право и правда“. Његове покушаје ограничиле су и председничке вето-одлуке, које су користили бивши председник Анџеј Дуда, кога је подржавала ПиС, као и његов претходник.

   Најновија дешавања показују да спор око састава и независности Уставног суда и даље представља једно од централних питања политичке кризе у Пољској.

3. 09:10
   Мондо (отвара се у новом прозору) препричао (процена), 8 сати 10 мин после првог

   Полиција држи суд под опсадом, председник се пробија кроз кордон: Како је дошло до општег хаоса у Пољској?

   - У Пољској је ескалирао сукоб око Уставног суда: полиција обезбеђује зграду, а опозиција оптужује владу Доналда Туска за државни удар. - Криза траје од 2015. године, када су реформе ПиС-а и спорна именовања судија… Цео текст

   - У Пољској је ескалирао сукоб око Уставног суда: полиција обезбеђује зграду, а опозиција оптужује владу Доналда Туска за државни удар.

   - Криза траје од 2015. године, када су реформе ПиС-а и спорна именовања судија довели до сукоба са европским институцијама.

   - Председник Карол Навроцки вратио се у Варшаву и одбио да прихвати заклетву за део новоизабраних судија, док Туск тврди да враћа владавину права.

   У Пољској је ескалирао дугогодишњи сукоб око Уставног суда. Након суспензије његовог руководства, полиција је распоређена испред зграде суда, док је председник Карол Навроцки прекинуо посету иностранству и хитно се вратио у Варшаву. Опозиција оптужује владу Доналда Туска за покушај државног удара, док премијер своје поступке описује као обнављање владавине права, пише укрмедиа.неwс.

   Како је почела криза Уставног суда

   Сукоб датира из 2015. године, када је на власт дошла странка Право и правда (ПиС) Јарослава Качињског. Нова парламентарна већина именовала је судије Уставног суда, од којих су нека места већ била законито попуњена од стране претходног сазива Сејма. Странка је затим спровела низ правосудних реформи, због чега су се пољске власти суочиле са критикама Европске уније.

   Европски суд за људска права је 2021. године утврдио да је дошло до неправилности при именовању једног од судија овог суда. Суд је закључио да је учешће незаконито именованог судије прекршило право подносиоца представке да његов случај саслуша суд основан на закону.

   Током осам година владавине ПиС-а, Уставни суд је потпао под снажан политички утицај ове странке, што је постало један од главних узрока сукоба Пољске са европским институцијама.

   Зашто Туск и Навроцки не могу да постигну договор

   По повратку на власт 2023. године, Доналд Туск је обећао да ће обновити независност правосуђа и поништити ефекте реформи претходне владе. Међутим, нова администрација наишла је на отпор председника Карола Навроцког, који подржава политички табор ПиС-а.

   Парламент је 2026. године изабрао осам нових судија Уставног суда. Навроцки је одбио да прими заклетву од петоро њих, наводећи сумње у процедуру именовања и испуњавање утврђених услова од стране кандидата.

   Упркос томе, судије су положиле заклетву у парламенту, али је руководство суда одбило да им дозволи да преузму своје дужности. Европски суд за људска права је претходно затражио да се за четворо новоизабраних судија не спречава обављање дужности.

   Шта се догодило испред суда у Варшави

   Судија Ана Корвин-Пјотровска је 30. октобра најавила привремену суспензију председника Уставног суда Богдана Свјенчковског и његовог заменика Бартломеја Сохањског.

   Након тога, присталице опозиције окупиле су се испред зграде, док је полиција појачала обезбеђење објекта. Полиција је објаснила да је њихово присуство последица пријава о могућој претњи судијама и особљу суда.

   Свјенчковски и представници ПиС-а описали су суспензију као незакониту и оптужили владу за "државни удар".

   У ноћи 31. октобра, председник Навроцки се вратио у Варшаву. Стигао је до суда, где је избило кошкање док се пробијао у зграду, а након тога је изјавио да је нарушен уставни поредак.

   Истовремено, законитост смене руководства суда изазвала је контроверзе чак и међу правницима који су раније критиковали правосудне реформе ПиС-а.

   Туск инсистира на томе да његова влада делује у циљу обнављања владавине права и независности судова. Опозиција, међутим, смену руководства суда сматра незаконитим мешањем извршне власти у рад правосудног органа.