
Летње рачунање времена поново почиње 28. марта 2027. године, када се казаљке померају један сат унапред.
Реченице које преносе бар 2 од 3 медија.
Зимско рачунање времена ове године почиње ноћас, у 3.00 сата померањем казаљки на часовницима за један сат уназад. Зимско рачунање времена у Србији почиње у ноћи између суботе и недеље, 24. и 25. октобра.
- У Србији зимско рачунање времена почиње у недељу, 25. октобра, када се казаљке у 3 сата враћају на 2 и ноћ траје сат дуже. "На основу Закона о рачунању времена ('Службени лист СЦГ', бр. 20/06) летње рачунање времена у 2026. години завршава се у недељу 25. октобра 2026. године у 3 х, 00 мин, 00 с, тако што се, померањем за један час уназад, време у 3 х, 00 мин, 00 с рачуна као 2 х, 00 мин, 00 с", наводи се у званичном обавештењу.
Како промена утиче на спавање? Летње рачунање времена поново почиње 28. марта 2027. године, када ће се казаљке померити један сат унапред.
Србија прати стандардно Централно европско време (ЦЕТ, УТЦ+1), док се током летњег периода користи Централно европско летње време (ЦЕСТ, УТЦ+2). Ова пракса је усклађена са већином европских земаља.
Текст из 5 чланака. 1 реченицу преносе сви, у 9 се разликују.
НОЋАС ПОЧИЊЕ ЗИМСКО РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА: Ево када треба да померите казаљке за један сат уназад - добијамо један више сат сна
Спаваћемо сат времена дуже.
2026. Бројне земље укинуле су сезонско померање сата и током целе године користе исто време, док ЕУ још није постигла договор о укидању.
ВЕЧЕРАС ПОМЕРАМО КАЗАЉКЕ НА САТУ, АЛИ СТРУЧЊАЦИ ИМАЈУ БОЉЕ РЕШЕЊЕ!
Да ли ће ово бити последња година када се мења време?
Он је објаснио да померање казаљки утиче на распоред дневне светлости у односу на радне и друге свакодневне обавезе, због чега се последице не могу једнако посматрати за све грађане.
Зимско рачунање времена ове године почиње ноћас, у 3.00 сата померањем казаљки на часовницима за један сат уназад.
2026. Бројне земље укинуле су сезонско померање сата и током целе године користе исто време, док ЕУ још није постигла договор о укидању.
Зимско рачунање времена трајаће наредних пет месеци.
Зимско рачунање времена у Србији почиње у ноћи између суботе и недеље, 24. и 25. октобра.
У недељу у 3 сата ујутру казаљке на часовницима треба померити један сат уназад, на 2 сата, чиме се завршава летње рачунање времена.
Грађани су тако добили додатни сат сна, а зимско рачунање времена трајаће наредних пет месеци.
- У Србији зимско рачунање времена почиње у недељу, 25. октобра, када се казаљке у 3 сата враћају на 2 и ноћ траје сат дуже.
- После померања свитање и залазак сунца стижу око сат раније, а уређаји на мрежи се углавном подешавају аутоматски.
У већем делу Европе, укључујући Србију и земље региона, у ноћи између суботе и недеље завршава се летње рачунање времена.
Казаљке ће 25. октобра у три сата ујутру бити враћене на два сата, чиме почиње зимско рачунање времена.“То значи да ћемо исти сат током ноћи имати два пута, односно да ће ноћ трајати сат времена дуже него иначе.
Дирекција за мере и драгоцене метале потврдила је тачно време преласка, позивајући се на Закон о рачунању времена.
"На основу Закона о рачунању времена ('Службени лист СЦГ', бр. 20/06) летње рачунање времена у 2026. години завршава се у недељу 25. октобра 2026. године у 3 х, 00 мин, 00 с, тако што се, померањем за један час уназад, време у 3 х, 00 мин, 00 с рачуна као 2 х, 00 мин, 00 с", наводи се у званичном обавештењу.
Шта се мења након померања сата?
Промена неће утицати само на време које показује часовник.
Од недеље ће свитање и залазак сунца, према новом рачунању времена, наступати приближно сат времена раније.
То значи да ће ујутру раније бити светло, али ће се и поподне раније смркавати.
Грађани који користе мобилне телефоне и друге уређаје повезане са мрежом углавном неће морати ништа да подешавају, јер се време на њима аутоматски усклађује.
На аналогним часовницима и уређајима без аутоматског подешавања казаљке је потребно ручно вратити.
Он је казао да питање сезонске промене времена нема једноставно решење које би одговарало свима и да ефекти зависе и од географског положаја земље и од тога када грађани започињу радни дан.
- Не постоји идеално решење.
Шта год да урадимо, некоме ће одговарати, а некоме неће бити по вољи.
Питање је само шта је најмање болно и шта су нам заправо важније ствари - рекао је Симоновић за Тањуг.
Он је објаснио да померање казаљки утиче на распоред дневне светлости у односу на радне и друге свакодневне обавезе, због чега се последице не могу једнако посматрати за све грађане.
Према његовим речима, за запослене који почињу да раде у седам часова, као и за оне чији радни дан почиње у девет, различити режими рачунања времена доносе различите могућности за коришћење дневне светлости.
- Није свеједно када нам први део дана остане неискоришћен, а када се враћамо кући предсумрак.
То је веома важно за друштвени живот, за породицу и за време које људи имају после посла - нагласио је Симоновић.
Он је као једну од могућности коју треба размотрити уместо померања часовника навео прилагођавање радног времена, посебно у државној администрацији, уз остављање простора другим секторима да распоред својих обавеза прилагоде својим потребама.
Симоновић је подсећајући на разлоге због којих је сезонско померање времена уведено, казао да је то била уштеда енергије, посебно енергетска криза седамдесетих година прошлог века која је била један од кључних мотива за примену ове праксе.
Међутим, како је навео, савремени начин живота, промењена структура потрошње енергије и разноврсна радна времена мењају околности у којима се процењују ефекти померања казаљки.
Симоновић је додао и да евентуална одлука о трајном летњем или зимском рачунању времена мора да узме у обзир географски положај Србије и њене економске везе са европским државама.
Како промена утиче на спавање?
Враћањем казаљки уназад добијамо додатних сат времена током ноћи, али то не гарантује да ће сви спавати квалитетно.
Организам се ослања на унутрашњи ритам спавања и будности, због чега појединим људима може бити потребно неколико дана да се прилагоде промењеном распореду.
Одржавање уобичајеног времена одласка на спавање и буђења, као и излагање дневној светлости, могу помоћи при прилагођавању.
Након ове промене, у Србији ће важити стандардно, односно зимско рачунање времена, све до последње недеље марта наредне године.
Летње рачунање времена поново почиње 28. марта 2027. године, када ће се казаљке померити један сат унапред.
Померање сата примењује се у свим државама Европске уније и већем делу остатка Европе, док поједине земље, попут Русије, Белорусије, Исланда и Турске, не учествују у сезонској промени времена.
Он је упозорио да искуства из других држава не треба аутоматски преносити на Србију, јер се распоред дневне светлости разликује у зависности од географског положаја.
- Треба бити више прагматичан него емотиван и не руководити се искључиво туђим решењима - казао је Симоновић.
Додао је да приликом разматрања промене рачунања времена треба узети у обзир и потребе пољопривредника, домаћих животиња, као и људи чије су терапије и друге обавезе везане за прецизно одређено време.
Посебан изазов, како је истакао представљају и аутоматски системи који морају да се ускладе са променом часовника.
Према његовој оцени, одлука о трајном временском режиму захтева шире сагледавање последица, јер ни унутар Европе не постоји модел који би подједнако одговарао свим државама.
Тада се време помера један час уназад, односно са 3 на 2 сата, саопштено је из Дирекције за мере и драгоцене метале.
Србија прати стандардно Централно европско време (ЦЕТ, УТЦ+1), док се током летњег периода користи Централно европско летње време (ЦЕСТ, УТЦ+2).
Зимско рачунање времена усклађено са европском праксом
Померање казаљки два пута годишње, у пролеће и јесен, пракса је која се примењује у Србији и већини европских земаља.
Повратком на зимско рачунање времена грађани ће током ноћи између суботе и недеље добити један сат више за спавање.
Истовремено, промена времена означава почетак периода у којем ће јутра бити светлија, док ће мрак у поподневним и вечерњим сатима падати раније.
Иако се последњих година у Европи све чешће говори о могућем укидању сезонског померања сата, ова пракса и даље остаје на снази.
Следеће померање сата очекује нас у пролеће, у нићи између 27. и 28. марта, када се поново враћамо на летње рачунање времена.
Тај датум раније је најавила Дирекција за мере и драгоцене метале Министарства привреде.
Прелазак на зимско рачунање времена обавља се сваке године последњег викенда у октобру, у ноћи између суботе и недеље.
Тада се казаљке враћају један сат уназад, док се на пролеће прелази на летње рачунање времена, када се сат помера унапред.
Зашто се сат и даље помера два пута годишње?
Питање укидања сезонског померања часовника већ годинама је предмет расправе у Европској унији.
Европска комисија је 2018. године предложила укидање ове праксе, али договор о њеном коначном окончању још није постигнут.
Због тога се часовници и даље померају два пута годишње, па се и ове јесени у Србији прешло на зимско рачунање времена.
Буди део Република заједнице.
Ова пракса је усклађена са већином европских земаља.
2026. Поруке из Брисела најављују подршку реформама.
Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
2026. РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
2026. МУП упозорава возаче на додатни опрез током предстојећег викенда због обилних падавина и појачаног саобраћаја поводом славе Свети Лука.
2026. У септембру забележено 445.000 долазака туриста и раст ноћења од 15,3 одсто.
Међу страним гостима највише ноћења остварили су Руси.
2026. Министарство је омогућило несметано поступање надлежних органа и пружило пуну сарадњу у оквиру законом прописаних обавеза.
2026. Возила са поменутих линија саобраћаће до СРЦ-а "Милан Гале Мушкатировић", наведено је у саопштењу.
2026. Лекари упозоравају на пораст респираторних инфекција и поручују да је сада право време за вакцинацију против грипа.
2026. Северозападни ветар повремено ће бити јак на истоку земље, а температуре ће остати ниске и наредних дана.
2026. Ер Србија најављује директан лет за Мајами од маја 2027. године, уз велико интересовање путника и ширење мреже на нове дестинације.
Буди део Република заједнице.