Administracija američkog predsednika Donalda Trampa pojačala je ove jeseni diplomatske napore za okončanje ruskog rata protiv Ukrajine. Trenutno se radi na nastavku pregovora na dva nivoa. Rusija, Ukrajina i Sjedinjene… Цео текст
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa pojačala je ove jeseni diplomatske napore za okončanje ruskog rata protiv Ukrajine.
Trenutno se radi na nastavku pregovora na dva nivoa. Rusija, Ukrajina i Sjedinjene Države pripremaju trilateralne razgovore na tehničkom nivou, koji bi trebalo da budu održani u prvoj polovini novembra. Tačan datum i mesto još nisu utvrđeni.
Istovremeno, Moskva se zalaže za zaseban samit ruskog predsednika Vladimira Putina, Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC), zakazanog za 18. i 19. novembar u kineskom Šenženu. Na tom sastanku ne bi učestvovali ni Ukrajina ni Evropska unija.
Prema pisanju Volstrit džornala, Putin predloženi skup vidi kao moguću novu Jaltu, po uzoru na konferenciju lidera Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Sovjetskog Saveza iz 1945. godine, na kojoj se odlučivalo o posleratnom uređenju Evrope.
List navodi da su kineski zvaničnici poručili diplomatskim kanalima da Kina nema ništa protiv trojnog formata ukoliko Tramp pristane da učestvuje. I američki predsednik pokazao je spremnost za takve razgovore.
Šta Kina može da dobije?
Temur Umarov, istraživač berlinskog Karnegi centra za Rusiju i Evroaziju, kaže da predlog Kremlja nije iznenađenje. Moskva želi da je Vašington tretira kao veliku svetsku silu i veruje da su sada mogući razgovori o Ukrajini bez učešća Kijeva, na koje prethodna američka administracija nije bila spremna.
Rusija se, smatra Umarov, nada da bi dogovor postignut na samitu mogao da podstakne Belu kuću da izvrši pritisak na Ukrajinu i EU da prihvate ruske uslove. Peking bi pritom bio pre svega simbolični partner, a ne aktivni posrednik odgovoran za ishod pregovora.
„Peking nema nameru da preuzme odgovornost za budućnost Ukrajine“, kaže Umarov.
Učešće na samitu Kini ne bi nametnulo dodatne obaveze, dok bi Rusiji omogućilo da se predstavi kao sila ravnopravna sa Sjedinjenim Državama i Kinom. Umarov, međutim, podseća da Moskva objektivno nije stariji partner u odnosima s Pekingom.
Čak i ako bi lideri usvojili zajedničku izjavu, Kina bi verovatno insistirala na neodređenim i neobavezujućim formulacijama. Tako bi gotovo svaki dalji razvoj rata mogla da predstavi kao nešto što je u skladu s dogovorom postignutim na samitu.
Jurij Pojta, viši istraživač Instituta MERICS za kineske studije, smatra da Kina ima i konkretnije interese. Moskva i Peking, prema njegovim rečima, žele alternativnu bezbednosnu arhitekturu u Evroaziji, smanjenje zapadnog vojnog prisustva u Evropi i Aziji i slabljenje uticaja NATO-a.
„Ako Rusija i Kina uspeju da ubede Sjedinjene Države da smanje vojno prisustvo u Evropi i vojnu pomoć Ukrajini, Rusija bi stekla dodatne prednosti na frontu“, kaže Pojta.
Takav razvoj događaja istovremeno bi potkopao poverenje EU u Sjedinjene Države kao saveznika u okviru NATO-a.
Da li je Putinov politički opstanak važan Kini?
Ni Majkl Kimidž, direktor Kenan instituta u Sjedinjenim Državama, ne očekuje da će Peking preuzeti aktivnu diplomatsku ulogu u okončanju rata.
Kina možda smatra da rat izaziva nestabilnost i otežava joj trgovinske odnose s Ukrajinom i drugim zemljama regiona. Ipak, Kimidž smatra da joj je „važniji politički opstanak Vladimira Putina“.
Rusija Kini pruža jeftinu energiju i spoljnopolitičkog partnera koji retko ometa interese Pekinga. Zato će Kina, prema Kimidžu, nastaviti da indirektno podržava ruske ratne napore kako bi sprečila njen poraz.
Potpuna ruska pobeda ne mora da bude cilj Pekinga, ali mu je važno da Putin ne izgubi. Kimidž zato ne očekuje da će Kina vršiti pritisak na njega da okonča rat ako on na to nije spreman.
Da li isključenje Evrope pokazuje slabost EU?
Ni Ukrajina ni Evropska unija ne bi učestvovale u predloženim razgovorima u Kini.
Katerina Krasina, mlađa istraživačica kijevske organizacije Nju geopolitiks netvork, smatra da to pokazuje da Peking Ukrajinu ne vidi kao samostalnog učesnika u pregovorima, dok Evropu smatra relativno slabom.
Kimidž, međutim, upozorava da odsustvo Evrope sa samita ne znači nužno da ona nema uticaja na ishod pregovora. Evropske države možda ne mogu da spreče sastanak Trampa, Putina i Sija, ali finansijska i vojna podrška koju pružaju Ukrajini omogućava joj da se odupre ruskom napredovanju.
„A ta podrška predstavlja polugu“, kaže Kimidž.
Rusija, Kina i Sjedinjene Države možda žele da Evropsku uniju predstave kao sporednog aktera, ali time zanemaruju njen stvarni uticaj. „Utisak i stvarnost nisu isto“, kaže Kimidž, praveći razliku između slike diplomatije velikih sila, koja podseća na Jaltu, i stvarne uloge Evrope u podršci Ukrajini.
Umarov na kraju podseća da bi svaki dogovor Sjedinjenih Država, Rusije i Kine morao da se suoči sa stanjem na terenu.
„Kina razume da će, bez obzira na ishod pregovora sa Sjedinjenim Državama i Rusijom, stvarnost na terenu biti drugačija i da će pre svega zavisiti od Ukrajine“, kaže on.
„Sviđalo se to Kremlju ili ne, Ukrajina ima sopstvenu moć. Ni Sjedinjene Države ni zapadne zemlje ne mogu samo diplomatskim pritiskom u potpunosti da odrede šta će se događati na ratištu.“
