Пионирски парк је након више од годину и по дана поново слободан. Шатори и други објекти су уклоњени, а само дан након победе Студентске листе на изборима, акцији чишћења приступили су грађани, али и радници јавних… Цео текст
Пионирски парк је након више од годину и по дана поново слободан. Шатори и други објекти су уклоњени, а само дан након победе Студентске листе на изборима, акцији чишћења приступили су грађани, али и радници јавних предузећа.
Како је Н1 пренео, акцији су се прикључили Београд воде, Градска чистоћа, Градско зеленило и Београдски водовод и канализација.
Парк је ослобођен, али остају бројна питања. Ко је дозволио да јавна зелена површина буде коришћена на овај начин. Да ли је коришћење било у складу са прописима и ко био задужен да контролише шта се у парку догађа?
Будући да је реч о заштићеном природном добру, његово вишемесечно заузимање не отвара само питања права на коришћење јавног простора, већ и питање заштите зеленила, инфраструктуре и других елемената парка. Посебно је важно утврдити да ли је за постављање привремених објеката прибављено одговарајуће одобрење, ко је о томе одлучивао и да ли су надлежне службе уопште имале сазнања о начину на који се простор користи.
О могућим последицама заузимања и коришћења парка на начин на који је био коришћен претходних годину и по дана, Форбес Србија је писао још у априлу прошле године. Тада смо разговарали са стручњацима из Удружења пејзажних архитеката Србије.
Они су упозорили да се стварни обим штете не може поуздано проценити без приступа читавој површини и детаљног прегледа након уклањања привремених објеката. Указали су на могућност оштећења травњака, растиња и саме инфраструктуре. Тада су истакли да би анализа затеченог стања могла да покаже шта је потребно санирати и колико би та обнова могла да кошта.
Будући да су шатори уклоњени тек недавно, стручњаци још немају информације о процењеној штети нити о могућој обнови.
Сада, када су шатори уклоњени и када је парк очишћен, поред питања о обнови, намеће се и питање одговорности институција. Каква је била улога ЈКП „Зеленило-Београд“, предузећа које управља овим заштићеним природним добром? Да ли је тражена сагласност или дозвола за постављање шатора и да ли је током претходних месеци уопште могло да обавља редовно одржавање парка? Такође, остаје нејасно и да ли су комунална и инспекција за заштиту животне средине спроводиле надзор, да ли су добијале пријаве грађана или налоге за контролу и, уколико јесу, какве су мере предузете.
О процедури инспекцијског надзора разговарали смо и са инспектором који је желео да остане анониман. Он је указао на мањкавости Закона о инспекцијском надзору, али и недостатку инспекотра који могу да изађу на терен. Недостатак инспектора приметан је, каже он, готово у свакој области инспекцијског надзора.
„Једна од одредби закона јесте да инспектор не сме без налога да изађе на терен. Ја могу да видим неке противзаконите радње. Ипак, не смем да одем на лице места уколико од руководиоца инспекције не добијем налог за тај инспекцијски надзор“, истиче он.
Када је реч о случају Пионирског парка, инспектор је истакао да је важно установити да ли је ЈКП „Зеленило-Београд“ уопште дало сагласност за постављање шатора и привремених објеката на јавној површини.
„За јавне површине у Београду задужено је ЈКП Зеленило-Београд. Оно газдује јавним површинама и даје сагласност да ли нешто може да се постави или не. Друга адреса је Секретаријат за инспекцијски надзор и комуникацију. Конкретно, Сектор за комуналну инспекцију и Сектор за заштиту животне средине. Њих треба питати да ли је уопште издат налог за контролу и да ли ти објекти поседују одобрење. Инспектор дакле треба да утврди да ли је онај који је то поставио прибавио одобрење надлежног органа, а то је ЈКП Зеленило Београд. И, наравно, ако је налог дат, како је поступљено по том налогу“, наводи.
Уколико налог није издат – зна се ко је одговоран, каже.
„Одговоран је руководилац инспекције који је имао сазнања да је то постављено. Он је требало да изда налог инспектору да изађе на лице места. Не може се рећи да он није имао информације да је то постављено на јавној површини“, истиче.
Питања смо упутили ЈКП „Зеленило-Београд“ и Секретаријату за инспекцију, надзор и комуникацију Града Београда и затражили смо одговоре о евентуалним одобрењима, инспекцијском надзору и одржавању парка током периода у коме су шатори и други објекти били постављени.
До тренутка објављивања текста, нисмо добили одговоре.
Подсетимо, „споменик природе „Пионирски парк“ категорисан је од 2007. као значајно природно добро, са успостављеним режимом заштите 3. степена. Данашњи Пионирски парк, некадашња Дворска башта, чини заштићену околину непокретних културних добара: зграде Старог двора – данас зграда Скупштине града Београд и Новог двора – данас седиште председника Републике Србије“, наводи се на сајту ЈКП „Зеленило-Београд“.
На сајту наводе и да простор Парка чине три просторно различите подцелине.
„Прва – горњи део парка уз Булевар краља Александра, решена у пејзажном (слободном) стилу, што је одлика енглеских паркова, представља највећи део Парка са највише квалитетног дендролошког растиња; друга – цветни партер испред зграде Скупштине града, без високог растиња и трећа – према Улици краља Милана, између два двора, са богатим цветним партером и фонтаном која је после реконструкције 2004. године поново ту постављена. Те две површине су решене у геометријском, француском стилу“, стоји на сајту.
Тако бар Пионирски парк изгледа на сајту ЈКП „Зеленило-Београд“. Каква је слика након годину и по дана под шаторима, тек треба утврдити.
