Директор Канцеларије за информационе технологије (ИТ) и електронску управу (еУправу) Михаило Јовановић изјавио је данас да је Србија изградила значајне капацитете за развој вештачке интелигенције, биотехнологије и… Цео текст
Директор Канцеларије за информационе технологије (ИТ) и електронску управу (еУправу) Михаило Јовановић изјавио је данас да је Србија изградила значајне капацитете за развој вештачке интелигенције, биотехнологије и иновација, наглашавајући да су знање, стручњаци и савремена инфраструктура кључни за технолошку сувереност земље.
Он је то рекао на отварању петог издања међународне конференције „АИ4ЛИФЕ: Биотецх Футуре Форум 2026”, која се данас и сутра одржава у Ложионици у Београду и на којој учествују научници, истраживачи, представници привреде, стартапа, инвеститора и институција ради размене знања и подстицања сарадње која би научна открића претворила у конкретна решења, производе и инвестиције.
Јовановић је казао да се границе између биологије, медицине, рачунарства и инжењерства све брже бришу и да вештачка интелигенција постаје партнер у научним открићима, а биотехнологија један од темеља здравља и економског развоја.
„Зато овогодишњи програм конференције отвара теме које већ мењају начин на који откривамо болести, развијамо лекове и унапређујемо дијагностику”, казао је он.
Навео је и да је пре пет година, када је покренут овај форум и основан Центар за четврту индустријску револуцију Србије, циљ био да Србија постане место сусрета науке, технологије, привреде и јавних политика и да се у томе успело.
„Центар је настао кроз сарадњу Владе Србије и Светског економског форума, уз подршку Програма УН за развој, као први центар ове мреже у југоисточној Европи. Данас повезује Србију са водећим научним, технолошким и институционалним партнерима широм света. Заједно са њим растао је и Форум, који је данас највеће и већ традиционално окупљање овог типа у Србији“, рекао је Јовановић.
Он је објаснио да овогодишњи програм конференције обухвата пленарна и уводна предавања, као и четири панел-дискусије посвећене терапијама нове генерације, примени вештачке интелигенције у природним наукама и медицини, биоелектронској медицини и нанотехнологији, као и повезивању капитала и иновација.
Најавио је да су међу истакнутим учесницима и добитник Нобелове награде за физиологију или медицину за 2019. годину Грег Семенца, професорка Моли Стивенс и други међународно признати научници, иноватори и представници глобалне индустрије.
Посебан понос, како је казао, представља учешће српских научника који су изградили успешне међународне каријере и своје знање повезују са домаћом научном заједницом.
„Један од њих је професор Драгомир Миловановић из берлинског медицинског центра Шарите. Такви примери потврђују да Србија има знање, таленат и научни потенцијал који далеко превазилазе њене границе“, рекао је директор Канцеларије за ИТ и еУправу.
Јовановић је подсетио и да је Србија изградила државне дата центре у Крагујевцу и Београду, као и Националну платформу за вештачку интелигенцију, а да ће до краја ове године располагати и са три суперкомпјутера.
Према његовим речима, ти капацитети доступни су факултетима, научним институтима, стартапима и истраживачима за развој решења у медицини, биотехнологији, пољопривреди, енергетици и јавној управи.
Јовановић је најавио и ново поглавље технолошког развоја Србије у области микроелектронике и пројектовања интегрисаних кола, додајући да је Влада Србије ове године формирала радну групу чији је циљ повезивање стручњака, универзитета, научних института, компанија и институција ради развоја домаћих компетенција у тој стратешкој индустрији.
„Развој вештачке интелигенције није могућ без савремених чипова, али и вештачка интелигенција постаје важан алат за пројектовање нових генерација чипова”, рекао је он.
Директор Канцеларије за ИТ и еУправу нагласио је и да је иза Србије период озбиљног рада и улагања у науку, дигитализацију, иновације и вештачку интелигенцију и да ће земља наставити да развија постојеће капацитете и јача сарадњу са водећим научним и технолошким центрима света.
„Научно откриће добија свој пуни смисао тек када стигне до човека. Зато Форум повезује научнике и истраживаче са компанијама, стартапима, инвеститорима, институцијама и доносиоцима одлука, како би идеје из лабораторија прерасле у конкретна решења, производе и инвестиције. Србија је на време разумела да за тај искорак нису довољне само добре идеје. Држава која жели да буде суверена у дигиталном добу мора да има сопствено знање, стручњаке и инфраструктуру”, рекао је Јовановић.
На свечаном отварању обратила се и Кели Омундсен, директорка Глобалне платформе за регулаторне иновације Светског економског форума, а администратор УНДП-а Александер де Кроу учесницима се обратио путем видео-поруке.
Овај дводневни догађај, који се одржава у Ложионици у организацији Владе Србије, Центра за четврту индустријску револуцију, Канцеларије за информационе технологије (ИТ) и електронску управу (еУправу), Светског економског форума и Програма УН за развој (УНДП), уз подршку БИО4 кампуса, прати целокупан иновациони пут, од разумевања начина на који живот функционише, преко развоја терапија нове генерације, примене поуздане вештачке интелигенције и напретка биоелектронске медицине, до финансирања решења која могу да се развију у великом обиму.
