У тренутку када је надлежни Извршни одбор Народне банке Србије у ноћи између петка и суботе доносио одлуку о Алта банци, ова банка није могла да се спаси. То тврди извор Форбес Србија из НБС упућен у дешавања те ноћи.… Цео текст
У тренутку када је надлежни Извршни одбор Народне банке Србије у ноћи између петка и суботе доносио одлуку о Алта банци, ова банка није могла да се спаси. То тврди извор Форбес Србија из НБС упућен у дешавања те ноћи.
Алта банци је Извршни одбор кога сачињавају гувернерка Јоргованка Табаковић и четири вицегувернера тада одузела дозволу за рад. Форбес Србија доноси исповест једног од упућених у дешавања. Шта је претходило тој седници? Ко је одговоран за рад банке, а ко за надзор над њеним радом? Зашто се кривица за пропаст ове банке не може задржати само на Давору Мацури?
Подсетимо, вицегувернер одговоран за контролу банкарског сектора је Жељко Јовић. Форбес Србија је преко званичног имејла Народне банке Србије њему упутио питања у вези са дешавањима у Алта банци, али до објављивања текста нисмо добили никакав одговор.
Вицегувернери су, подсетимо и то, дан након доношења одлуке о одузимању дозволе за рад упутили јавно саопштење. У њему се на првом месту позива надлежно јавно тужилаштво да утврди све чињенице у вези са одузимањем дозволе за рад Алта банке. Посебно је индикативно што ово писмо јавности упућују само вицегувернери, дакле без гувернерке Табаковић. Али и то да они у саопштењу кажу да позивају надлежно тужилаштво да испита и „евентуалне кривичне одговорности лица у Народној банци Србије“.
Извор Форбес Србија тврди да вицегувернери НБС нису имали информацију да се из Алта банке износи новац. Лампица им је упаљена тек у петак током дана када је дошло до поремећаја плаћања преко поменуте банке. Убрзо су имали и информацију да је заказана седница Извршног одбора за то вече.
Наш извор тврди и да они нису сви били упућени шта је тема те хитне и ванредне седнице. А тема је, што ће сазнати касније, била одузимање дозволе за рад банке Давора Мацуре.
Дозвола је, званично је саопштено, одузета јер је „утврђено да је у претходном периоду финансијско стање банке знатно погоршало и да постоји могућност додатног погоршања финансијског стања и ликвидности банке и с тим у вези угрожени интереси депонената банке“.
То се, тврди наш извор, заиста и десило, али су одређени органи Народне банке, задужени за контролу банака то знали и неколико дана раније. Како нам каже извор, изношење новца је могло да се спречи да је Народна банка желела да изврши контролу банке. И да реагује на адекватан начин. Односно да утврди стварно стање и спречи да се толики новац изнесе.
„Банка је располагала са великом количином кеша. То се одавно знало. Не знам да ли је 45 милијарди динара колико је објавило Тужилаштво за организовани криминал било у кешу, али све су прилике да јесте“, каже наш извор.
Наш извор каже да није никаква тајна да су односи између гувернера и вицегувернера банке било лоши. И да су постојала неслагања. Такође, када се говори о сектору контроле банака да према хијерархији тим пословом се бави Сектор за контролу, а тим сектором не управља вицегувернер него директор Сектора.
Међутим, како каже наш извор, на тој хитној седници Извршног одбора представници Сектора за контролу нису имали адекватне одговоре на питања која је постављао Извршни одбор. Како нам је речено, слегали су раменима.
Подсетимо, адвокат Иван Нинић устврдио је још у уторак, два дана након парламентрарних избора да је Народној банци послао захтев за хитну контролу Алта банке. Имао је информације да се из банке износи новац. На његов захтев Народна банка се оглушила.
„Инсајдер из срца система ми јавља: једна банка је јуче кренула са пребацивањем новца напоље, обавестио сам НБС о томе и затражио хитан надзор, да депоненти из јавног сектора не би остали празних рачуна“, написао је тај дан Нинић.
Уместо надзора Народна банка је издала саопштење да прати показатеље пословања банака и процењује ризике. Да НБС спроводи супервизију банака и да је одговорност за очување финансијске стабилности не само њен задатак него и других институција али и појединаца који олако износе непроверене сумње и подстичу неизвесност.
„Подсећам да ширењем непроверених и сензационалистичких навода једнаку штету трпимо сви, као грађани ове државе“, пише у саопштењу које је 29. октобра потписала Јоргованка Табаковић.
Непуна два дана касније, сензационализам и непроверене информације су се испоставиле тачним. Иста ова Народна банка којом руководи гувернерка Табаковић донела је одлуку да се одузме дозвола за рад Алта банци.
Неколико дана касније, по налогу тужилаштва ухапшен је власник банке Давор Мацура. Заједно са њим и два лица за које се сумња да су му помогла у изношењу новца из трезора.
Наш извор каже да је апсолутно тачно да органи у Народној банци морају бити обавештени шта се дешава у некој од банака на тржишту. Црвена лампица је одавно морала бити упаљена, поготово што се знало да је Алта имала атипичан пословни модел у односу на друге банке на тржишту.
Њен пословни модел указивао је на озбиљно веће количине готовине у односу на уобичајене. На нестандарне банкарске накнаде, али и на велике депозите у односу на пласмане кредита. Једноставним речником говорећи, банка није одавала пословни модел какав би требало да постоји када банка ради свој посао. И служи ономе чему је банка иначе намењена.
Наш извор каже да је јасно да је НБС односно њен сектор задужен за контролу банака одавно требало да са појачаном будношћу контролише Алта банку као и да добије одговор на нека питања. Али то се није дешавало зато што је очигледно требало овој банци „гледати кроз прсте“.
Да не буде забуне, објашњава наш извор, банка није радила нелегалне ствари, барем то није тако изгледало. Али велика количина готовине и модел који није упоредив са скоро свим другим банкама на тржишту јесте разлог да се контролише и упита због чега послује нестандардно.
За гувернерку, међутим, као и за надлежни сектор за контролу то, међутим, није било нимало сумњиво.
Наш извор из НБС каже да није одговорност само на Давору Мацури него и на надлежнима у Народној банци Србије.
Други саговорник Форбес Србија каже да је вероватноћа да надлежни нису знали шта се дешава у банци и нису могли да срече колапс, готово немогућа. Али суштина је да је заправо овде спрега власника банке и система, а његов део је, како каже, и сама гувернерка.
Чији су све пропусти довели до пропасти банке, утврдиће органи за то задужени. Несумњиво, истрага ће, како су то тражили и вицегувернери НБС обухватити и саму централну банку.
Оно што већина запослених у Народној банци тренутно ради, каже наш извор, јесте покушај да се смири тржиште и да пропаст Алта банке не изазове друге поремећаје на тржишту.
„Неодговорне изјаве у јавности могу само додатно узнемирити тржиште и изазвати панику. Сада је потребно да цео банкарски систем заједно са регулатором смири грађане и не изазове панику која би могла угрозити стабилност. Банкарски систем почива на поверењу у њега, паника је у том систему погубна“, каже наш извор.
А систем је како нам то јуче рече искусни банкар у Србији тренутно и даље „темпирана бомба“.
Форбес Србија је одговоре о томе шта се дешавало у Алта банци потражио и од чланице Извршног одбора саме банке Татјане Куљак. Она нам је у краткој изјави рекла да је узнемирена и да не жели да говори за медије.
Наш саговорник из сектора економије каже да је код пропасти банака, али и других привредних система важно размишљати и о запосленима. Мацурина Алта група, подсећа он, не поседује само банку, већ и мењачнице, хипермаркете, као и друге бизнисе. Ако је било много пословања преко банке са повезаним лицима то цео његов бизнис може довести до проблема.
А на држави је онда да помогне да се пронађе други купац, да би се очувала радна места. Јер то је оно о чему власт увек мора да размишља. Неодговорно је позивати на пропаст предузећа, без свести шта то са собом носи. Ако има одговорности власника или менаџмента, њих треба процесуирати у складу са законом. То, како каже, не значи да треба позивати на гашење предузећа ако оно може да настави да послује.