
Реченице које преносе сви медији.
Томо Стојић, руководилац погона у фабрици „Милан Благојевић – Наменска“ у Лучанима, правоснажно осуђен на две године затвора због пожара у тој фабрици 2017. године у којем су погинула два радника, нашао се на списку од 49 особа које је председник Александар Вучић помиловао указом од 27. септембра. Миловановић је умро у априлу 2022, пре доношења пресуде, па је поступак против њега обустављен.
Текст из 2 чланка. 2 реченице преносе сви, у 2 се разликују.
ЛУЧАНИ – Отац младића страдалог у фабрици наменске индустрије у Лучанима Миломира Миливојевића, Милован Миливојевић, изјавио је данас ФоНету да помиловање осуђеног руководиоца те фабрике Тома Стојића представља завршни чин освете коју донедавни председник Србије Александар Вучић годинама спроводи према њему и његовој породици због борбе за правду.
Шта је хтео на крају?
Да ми се освети за све, да стави тачку, једноставно, да Миломиру побије ексер у чело.
И то је урадио – рекао Миливојевић поводом Вучићеве одлуке да међу 49 особа које је помиловао уочи подношења оставке буде и један од руководилаца фабрике “Милан Благојевић – Наменска“.
Према његовом мишљењу, Стојић је последња особа у Србији која је требало да буде помилована.
То је безначајна личност која нити ради у фабрици, нити било шта, а већ је требало да издржи пола казне.
Пресуда је постала правоснажна још прошле године, а он је већ требало годину дана да буде у затвору – рекао је Миливојевић.
Он тврди да је помиловање било унапред договорено и да је представљало завршни чин освете коју, како сматра, бивши председник Србије Александар Вучић спроводи према њему и његовој породици због дугогодишње борбе за правду и обележавање места на којем је његов син страдао 2017.
То је све било урађено смишљено, наменски, да га помилују.
Он је последња карика у ланцу, безначајна личност, а било је толико других људи.
То је урађено да би се осветио мени за све.
Непоменик, него је то урадио да би се осветио мени и мојој породици – рекао је Миливојевић.
Према мишљењу Миливојевића, за помиловање се не би сазнало да није дошло до политичких промена и да није било подршке коју је добио током суђења у Крагујевцу.
Да су добили ове изборе, будите сигурни да се то никада не би објавило.
То би била државна тајна.
Нико то не би смео да објави – оценио је Миливојевић и поручио да ће наставити правну борбу против помиловања Стојића, додајући да се нада да ће нова власт исправити неправде кроз ревизију читавог случаја у којем је страдао његов син.
Нагласио је и да неће одустати од захтева да се у кругу фабрике у Лучанима постави спомен-плоча његовом сину, који је страдао у експлозији током рада.
Према његовим речима, то му је једна од најважнијих животних борби.
Ја док сам жив нећу одустати од тога.
Чекам само одобрење да направим и поставим плочу, а већ сам је наручио.
Нећу изаћи из фабрике док то не урадим, јер знам да, ако одем, тамо више нико неће ући да тражи да се обележи место на којем је моје дете изгубило живот – рекао је Миливојевић.
Он је навео да му је постављање обележја више пута обећавано, али до реализације није дошло упркос најавама руководства фабрике о изградњи меморијалног обележја са именима свих радника страдалих на радном месту.
Томо Стојић, руководилац погона у фабрици „Милан Благојевић – Наменска“ у Лучанима, правоснажно осуђен на две године затвора због пожара у тој фабрици 2017. године у којем су погинула два радника, нашао се на списку од 49 особа које је председник Александар Вучић помиловао указом од 27. септембра.
Списак је у понедељак објавило Министарство правде, пише Време.
Пожар и експлозија барутног отпада догодили су се 14. јула 2017, испред магацина барута, током непрописног истовара технолошког отпада.
Погинула су двојица радника, двадесетпетогодишњи Миломир Миливојевић и педесетпетогодишњи Милојко Игњатовић.
Према наводима Времена, утврђено је да је барут био пресветао и нестабилан, и да у оближњем хидранту није било воде.
Основно јавно тужилаштво у Чачку, одељење у Ивањици, подигло је оптужницу у јуну 2019, против генералног директора Радоша Миловановића и два руководиоца погона, Владимира Лончаревића и Томе Стојића, за тешко дело против опште сигурности.
Време наводи да је до подизања оптужнице дошло тек након што су родитељи и сестра погинулог Миливојевића разговарали са председником Вучићем.
Миловановић је умро у априлу 2022, пре доношења пресуде, па је поступак против њега обустављен.
Преостала двојица оптужених првостепено су осуђени на по три године затвора, а Апелациони суд у Крагујевцу донео је правоснажну пресуду 14. маја 2025.
Према писању Времена, породица Миливојевић је, у борби за утврђивање одговорности за несрећу, годинама била изложена притисцима: од извиждавања и вербалних напада испред суда у Ивањици, преко отказа који је, према наводима оца Милована, добила сестра настрадалог Миломира, до понуда новца и стана да породица повуче тужбу.
Отац је ту понуду одбио, рекавши, како преноси Време, да „мртво дете није на продају“.
Лист додаје да је бивши директор Миловановић против оца и сестре покренуо неколико приватних тужби због наводне повреде угледа, да је породици ове године пред кућом истоварена велика количина стајског ђубрива, што је отац протумачио као застрашивање, и да породица годинама безуспешно покушава да унутар фабричког круга постави спомен-плочу на месту несреће.