Радио-телевизија Србије (РТС), национални Јавни сервис који плаћају сви грађани Србије, у мање од 48 сати претрпела је значајне промене, што је последица политичких промена у земљи. После оставке Мање Грчић на месту… Цео текст
Радио-телевизија Србије (РТС), национални Јавни сервис који плаћају сви грађани Србије, у мање од 48 сати претрпела је значајне промене, што је последица политичких промена у земљи.
После оставке Мање Грчић на месту директорке РТС-а и смењивања досадашње главне уреднице Информативног програма Бојане Млађеновић, дан касније су смењени и сви који су били задужени за уређивање најзначајнијих информативних емисија, а 29. октобра Други дневник је одложен због дојаве о бомби.
Вршилац дужности главног уредника Информативног прогама Боривоје Ускоковић сменио је са дужности уреднике редакција: Дописништва Весну Шиљеговић, Региона Николину Ракић, емисије „Ока“ Горислава Папића, сајта Зорана Станојевића и Дијаспоре Сузану Гвозденовић.
Смењени су и уредници главне централне информативне емисије Дневника у 19:30: Милица Недић, Душан Убовић и Ружа Јеремић Турудић, објављено је на сајту РТС-а.
После оставке Мање Грчић, објављено је да ће директор бити Дејан Јовановић, њен досадашњи заменик, који има статус вршиоца дужности.
Уместо Бојане Млађеновић, за вршиоца дужности Информативног програма именован је Боривоје Ускоковић, дугогодишњи уредника Дневника.
Промене у РТС-у директна су последица победе Студентске листе на парламентарним изборима и краја дугогодишње владавине Александра Вучића и Српске напредне странке.
У централној информативној емисији РТС-а први пут је 28. октобра гостовао неко од представника Студентске листе, затраживши од Јавног сервиса да убудуће заиста буде у служби грађана.
Током антивладиних протеста изазваних падом надстрешнице Железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024. године, када је погинуло 16 људи, а једна жена тешко повређена, демонстранти су организовали неколико скупова испред РТС-а у центру Београда, а током априла 2025. две недеље су блокирали зграде Јавног сервиса.
„Свесна сам да се у делу јавности мој останак на функцији привремено доживљава као препрека променама
„Не желим да моја намера да обезбедим уредну примопредају, буде разлог за даље неповерење, напетости или поделе.
„Зато сам одлучила да оставку поднесем без даљег одлагања препуштајући надлежним органима да у складу са законом обезбеде континуитет руковођења јавним сервисом“, написала је Мања Грчић у писму које је прочитано у Дневнику РТС-а.
Додала је да верује да РТС „мора да остане стабилна, професионална институција без обзира ко је на њеном челу и ко је на власти“.
Грчић је поднела оставку дан пошто је Студентска листа тражила „деблокаду, департизацију и ослобађање РТС-а од политичких утицаја“.
Према писању медија, Грчић је наводно у разговору са представницима два репрезентативна синдиката запослених претходно рекла да неће поднети оставку.
Вест о оставци генералне директорке објављена је у петом минуту Дневника, а наредних десет минута гледаоци су могли да чују Немању Каровића, кандидата за посланика Студентске листе и доцента на Учитељском факултету.
Каровић је критиковао однос према студентском покрету и извештавање о њима на РТС-у у протекле готово две године.
Подсетио је на погрдне називе којима су новинари на РТС-у називани студенти током две године.
Наводећи више примера „флагрантних неистина“ изречених у програму јавних сервиса, додао је да је упоредо РТС „показивао сервилан однос према СНС режиму, који није био сараднички, него саучеснички“.
Последица је била, рекао је Каровић, „кривљење реалне слике ствари и континуирано и систематично обмањивање гледалаца, супротно од онога што је улога и законска обавеза РТС-а“.
Указао је да је дневник претходног дана „12 минута посветио студентском покрету, колико није добио за претходних 45 дана“.
„Студентски покрет не жели да наметне руководство, контролу и доминацију над РТС-ом, већ да се врати у оквире закона, да поступа по процедурама и да ради у корист грађана, невезано за то ко је на власти.
„Рачунамо на људе којих има у РТС-у, који су професионални и поштени који ће омогућити да се врати у законске оквире“, закључио је Каровић.
Тврди да постоје озбиљне индиције да је одлазећа власт покушала да из Поштанске штедионице изнесе око милијарду динара и да је то спречено.
„То је могло да угрози финансијски систем и ликвидност банке и доведе до поремећаја у редовној исплати плата и пензија“, рекао је.
Каровић је поменуо и медије у власништву Телекома, које та компанија, како тврди, покушава да угаси због „истраживачког рада“ те да СЛ захтева оставку директора.
ББЦ није могао да потврди ни једну од две изнете тврдње.
Погледајте видео: ‘Доста је лажи’ – студентска блокада РТС-а (април 2025.)
Оставка Мање Грчић је уследила након што је, већ првог дана после парламентарних избора, директор покрајинског јавног сервиса, Радио-телевизије Војводине (РТВ), поднео оставку, а Дневник у 17 сати почео је извињењем гледаоцима због „једностраног извештавања“.
Исте вечери група демонстраната ушла је у провладину приватну телевизију Информер, да би се потом окупили испред зграде прииватне телевизије Пинка.
Студенти су у априлу 2025. две недеље блокирали јавни сервис Србије у Таковској улици и на Кошутњаку.
Повод је било незадовољство, како су рекли, извештавањем РТС-а о тада вишемесечним студентским демонстрацијама.
Блокада је прекинута када је расписан конкурс скупштинског Одбора за културу и информисање за избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).
Србија се стрмоглавила на листи слободе медија за чак 44 места од 2013. године и спада у групу земаља где је „тешка ситуација“, наводе Репортери без граница.
Према Индексу слободе медија, Србија је у 2026. години на 104. месту, од укупно 180 земаља и међу најгоре рангираним европским земљама је, подаци су ове организације.
Пре него што је у фебруару ове године ступила на чело РТС-а, заменивши дугогодишњег директора Драгана Бујошевића, Мања Грчић је више од 20 година радила као новинарка и медијска менаџерка.
У интервјуима је говорила да је радила на Б92, чије је генерална директорка била од 2011. до 2013, затим је била саветница за односе са јавношћу у америчкој Агенцији за међународни развоја (УСАИД) и директорка фирме „Медија систем“ у оквиру телевизије Пинк.
Била је и директорка словеначке телевизије ТВ3 и за корпоративне и регулаторне послове у оквиру Антена групе за Србију и Црну гору.
Са функције директорке Прве телевизије отишла је 2019, а наредне године основала је К1.
Сувласница је фирме Минацорд Медиа са композитором и певачем Жељком Јоксимовићем, под чијим окриљем ради телевизија К1 коју је основала, а била је и директорка новинске агенције Тањуг.
Крајем априла 2021. Влада Србије изабрала ју је за чланицу Управног одбора Београдске филхармоније и на тој функцији је била до јануара ове године.
Постала је генерална директорка РТС-а у фебруару 2026.
Удружење новинара Србије је објавило да из дипломе коју је Мања Грчић поднела на конкурс за генералног директора Радио-телевизије Србије (РТС) произилази да она носи 180 ЕСПБ бодова стечених академским образовањем у Великој Британији.
Закон о јавним медијским сервисима предвиђа да кандидат за генералног директора мора имати диплому са 240 ЕСПБ бодова.
Грчић је потом доставила потврду да њена диплома са Универзитета у Лидсу има неопходан број бодова.
Погледајте и овај видео током студентских протеста: Пинокио, кобре и сендвич на протесту испред РТС-а
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]
