ИзбориПрви објавио Blic, 26. окт, 21:14 · последњи 29. окт, 20:31

Опозиција збрисана са политичке мапе: Ђилас и Јовановић ударили у зид

Листа "Европска Србија - Мариника Тепић, Здравко Понош" освојила је 0,28 одсто гласова, па према Закону о финансирању политичких активности, ако је примала буџетска средства, дужна је да их врати у року од 30 дана.

5 медија · 6 текстова · 2 изворна Истражи мрежу

Фото из чланка: Блиц

Преглед вести

Хронологија

21:14
Блиц (отвара се у новом прозору) први објавио
Опозиција збрисана са политичке мапе: Ђилас и Јовановић ударили у зид
Већина опозиционих странака, укључујући странке Ђиласа, Јовановића и Дачића, није прешла цензус и суочила се са историјским поразом Аналитичари сматрају да ће ССП тешко опстати после оваквих резултата, док десница има… Цео текст
Већина опозиционих странака, укључујући странке Ђиласа, Јовановића и Дачића, није прешла цензус и суочила се са историјским поразом
Аналитичари сматрају да ће ССП тешко опстати после оваквих резултата, док десница има шансу за опоравак због специфичног профила бирача
Тријумф Студентске листе није донео само смену власти, већ је дословно збрисао са политичке мапе традиционалну опозицију и СПС. Док напредњаци признају пораз, странке Драгана Ђиласа, Милоша Јовановића и Ивице Дачића се суочавају се са историјским фијаском јер су остале далеко испод цензуса. Шта их чека после овог политичког нокаута и да ли за њих уопште има повратка?
Већина странака које су изашле самостално на изборе није успела да пређе изборни праг, будући да је парламентарну већину однела Студентска листа.
На том списку је колиција "Европска Србија" са освојених тек 0,28 одсто подршке бирача, а у којој су се спојиле Странка слободе и правде (ССП) Драгана Ђиласа, Србија центар (СРЦЕ) Здравка Поноша и Покрет Солидарност.
Ни Аутентична десница, Нове ДСС (Нова Демократска странка Србије) Милоша Јовановића, Монархиста и делови Српске коалиције НАДА, са 0,9 одсто није прешла цензус.
Питање опстанка прелива се и на ЗЛФ, ПСГ, НСП и ДС, који, истина, су подржали Студентску листу и нису изашли изборе.
"ССП ће се тешко опоравити од ових резултата"
Александар Лукић, из Института за политичке студије, каже за Блиц да је врло тешко рећи каква их судбина чека, али да ће Ђиласовој странци бити најтеже.
- Она ће се тешко опоравити од ових резултата. За национално орјентисану опозицију постоји шанса, јер ће на следећим изборима бити потребно да се појави таква опција. Супротан је случај са ССП, Ђиласова опција се преклапа са Студентском листом - напомиње Лукић.
Он каже да је очекивао да ће десница освојити више гласова.
- Мислим да традиционална опозиција, која је изашла самостално, доживела тежак пораз. Што се тиче Студентске листе, мислим да ће се поделити на 3-4 групе, који ће деловати у Скупштини и учествовати у извршној власти, али након председничких избора - напомиње он.
Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар, оценио је да је "досадашња опозиција ударила у зид".
- Без обзира што их је мени жао, одмах да кажем, ја бих волео да су прошле и ове две опозиционе групације. Нама су потребне и та десна и та европска опозициона групација. Али мислим да ће се вероватно у некој будућности од те Студентске листе ту направити неке нове странке и нови покрети - оценио је за "Јуроњуз" Вукадиновић.
Резултати избора
Према подацима са обрађених бирачких места објављених на сајту РИК-а, резултати избора на територији целе Србије су следећи:
- Александар Вучић "Уједињена Србија" - 39, 22 одсто (1.673.241 глас)
- Ивица Дачић - Фактор стабилности - 2,17 одсто (92.532 гласа)
- Студентска листа "Студенти побеђују" - 52,65 одсто (2.246.423 гласа)
- Расим Љајић - Људски (СДП-ЦДП) - 0,48 (20.305 гласова)
- Савез војвођанских Мађара - др Балинт Пастор - 0,8 одсто (34.755 гласова)
- Усаме Зукурлић (СПП) "Покрет за уједињење" - 0,27 одсто (11.605 гласова)
- Аутентична десница - Милош Јовановић - 0,9 одсто (38.286 гласова)
- Европска Србија - Мариника Тепић - Здравко Понош - 0,28 одсто (12.041 глас)
- СДА Санџака "Чувари Санџака" - 0,29 (12.348 гласова)
- Руска странка Слободан Николић - 0,15 одсто (6.344 гласа)
- Богољуб Карић "Покрет снага Србије" - БК - 0,46 одсто (19.508 гласова)
- Либерално зелена странка "За слободну и чистију Србију" - 0,06 одсто (2.604 гласа)
- Бирам правду, бирам будућност - 0,03 одсто (1.158 гласова)
- Странка руско српског јединства - Руси и Срби браћа заувек - 0,1 одсто (4.179 гласова)
- Група грађана "Ћале, ово је за тебе", Петар Ђурић премијер - 0,05 одсто (1.950 гласова)
- Владимир Гајић - Алтернатива за Србију - 0,08 одсто (3.610 гласова)
- Албанска коалиција - Коалициони Схqиптар - 0,65 одсто (27.664)
- Мајка Србија - Груда - 0,07 одсто (3.144 гласа)
- то
"СПС је покушао технику правимо се да смо мртви"
И Социјалистичка партија Србије (СПС) и њени партнери су са 2,17 одсто остали испод цензуса, чиме су изгубили дугогодишњи статус парламентарне странке. Вукадиновић оцењује да је СПС губитник избора.
- СПС је одлучио да иде сам, а ако је икад требало да иде заједно са СНС-ом, сад би то било паметно. А ако је већ ишао сам, онда је морао да покуша да одбрани аутономију, да каже "Ми смо Слобини и Титови наследници и следбеници". А они су мислили "Ми ћемо да се правимо мртви и да се провучемо, као што је више пута успевало" - рекао је Вукадиновић.
Он сматра да ово нису били избори, већ референдум, који је помео све између - и на страни власти и на страни опозиције.
- СНС је почистио све који су за власт, а Студентска листа је почистила све што је против власти - напоменуо је Вукадиновић.
10:38
Мондо (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 13 сати 24 мин после првог
Ко мора да врати држави новац за изборну кампању? Закон прописује рок од 30 дана, а један услов је пресудан
- Учесници парламентарних избора који не освоје најмање један одсто гласова морају да врате буџетски новац за кампању, а за листе националних мањина праг је 0,2 одсто. - Рок за повраћај је 30 дана од укупног… Цео текст
- Учесници парламентарних избора који не освоје најмање један одсто гласова морају да врате буџетски новац за кампању, а за листе националних мањина праг је 0,2 одсто.
- Рок за повраћај је 30 дана од укупног извештаја о резултатима избора, а обавеза важи и за субјекте ослобођене изборног јемства.
- Државни новац за кампању дели се кроз 40 одсто једнаких уплата и 60 одсто према освојеним мандатима, уз контролу Агенције за спречавање корупције.
Према Закону о финансирању политичких активности, учесници парламентарних избора који не освоје најмање један одсто важећих гласова дужни су да врате новац који су добили из државног буџета за финансирање изборне кампање, док за политичке субјекте који представљају и заступају интересе националних мањина важи праг од 0,2 одсто.
Члан 26 овог закона, који је измењен у јулу 2026. године, предвиђа да средства морају бити враћена у року од 30 дана од дана доношења укупног извештаја о резултатима избора.
То значи да обавеза враћања новца није везана искључиво за освајање посланичких мандата, већ за проценат добијених гласова и чињеницу да је учесник избора примио средства из јавних извора за финансирање кампање.
Које изборне листе су освојиле мање од један одсто гласова?
Према последњим прелиминарним резултатима РИК које још увек нису званично потврђене коначним резултатима избора, више изборних листа освојило је мање од један одсто гласова.
Према тим подацима, резултате испод једног процента оствариле су следеће листе:
- "Аутентична десница – др Милош Јовановић" - 0,90 одсто
- "Богољуб Карић - Покрет снага Србије – БК" - 0,46 одсто
- "Усаме Зукорлић - Покрет за уједињење" - 0,28 одсто
- "Европска Србија - Мариника Тепић, Здравко Понош" - 0,28 одсто
- "Странка руско-српског јединства – Руси и Срби браћа заувек" - 0,10 одсто
- "Владимир Гајић – Алтернатива за Србију" - 0,08 одсто
- "Мајка Србија - Груда" - 0,07 одсто
- "Либерално зелена странка – За слободну и чистију Србију" - 0,06 одсто
- "Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић" - 0,05 одсто
- "Бирам правду - бирам будућност" - 0,03 одсто
- Листа "Србија у Бриксу - Слободан Николић" освојила је 0,15 одсто гласова, према прелиминарним резултатима РИК-а од 26. октобра.
Наведени резултати не значе аутоматски да су све побројане листе дужне да врате буџетска средства. Према члану 26 Закона о финансирању политичких активности, обавеза враћања зависи од освојеног процента гласова и од тога да ли је политички субјект примио средства из државног буџета за финансирање изборне кампање.
За политичке субјекте који представљају и заступају интересе националних мањина важи посебан праг од 0,2 одсто важећих гласова.
Како се расподељује новац из државног буџета?
Према члану 20 Закона о финансирању политичких активности, за покривање трошкова изборне кампање из јавних извора обезбеђују се средства у висини од 0,07 одсто пореских прихода буџета Републике Србије. Ова средства обезбеђују се и у случају одржавања ванредних избора.
Члан 21 закона прописује да се новац расподељује у два дела.
Првих 40 одсто укупних средстава распоређује се у једнаким износима подносиоцима проглашених изборних листа који су приликом подношења листе изјавили да желе да користе средства из јавних извора за покривање трошкова изборне кампање и испунили законом прописане услове.
Преосталих 60 одсто средстава додељује се подносиоцима изборних листа које су освојиле посланичке мандате, сразмерно броју освојених мандата, под условом да су Агенцији за спречавање корупције поднели прелиминарни извештај о трошковима изборне кампање.
Према члану 21, средства за изборну кампању из јавних извора расподељује Министарство финансија.
Шта је изборно јемство и ко је ослобођен те обавезе?
Изборно јемство представља гаранцију политичког субјекта да ће вратити средства добијена из јавних извора уколико на изборима не освоји законом прописани проценат гласова.
Чланом 25 Закона о финансирању политичких активности предвиђено је да се изборно јемство може положити у готовом новцу, путем банкарске гаранције, државних хартија од вредности или стављањем хипотеке на непокретност.
Међутим, изменама закона из јула 2026. године прописани су изузеци од обавезе полагања изборног јемства.
Према члану 25, ту обавезу немају групе грађана, политичке странке које нису освојиле мандате у претходном сазиву представничког тела, као ни коалиције чије чланице нису освојиле мандате у претходном сазиву.
Ослобађање од полагања изборног јемства не значи и ослобађање од обавезе враћања буџетског новца.
Члан 26 закона изричито предвиђа да су и политички субјекти изузети од полагања јемства дужни да врате примљена средства из јавних извора уколико не освоје прописани проценат гласова.
Шта се дешава ако новац не буде враћен?
Према члану 26 Закона о финансирању политичких активности, политички субјекти који су положили изборно јемство, а не врате средства у прописаном року, суочавају се са наплатом тих средстава из положеног јемства.
За политичке субјекте који су ослобођени обавезе полагања јемства закон такође предвиђа враћање примљених средстава у року од 30 дана од доношења укупног извештаја о резултатима избора.
Поред тога, члан 30 закона прописује да су политички субјекти дужни да сва средства из јавних извора која нису потрошили током изборне кампање уплате у одговарајући буџет до дана предвиђеног законом за подношење извештаја.
Ко контролише финансирање изборне кампање?
Контролу финансирања изборних кампања спроводи Агенција за спречавање корупције, којој су политички субјекти дужни да достављају извештаје о прикупљеним и потрошеним средствима.
Према члану 29 Закона о финансирању политичких активности, политички субјекти дужни су да коначни извештај о трошковима изборне кампање поднесу у року од 30 дана од објављивања укупног извештаја о резултатима избора.
Извештаји морају да садрже податке о пореклу, висини и структури прикупљених и утрошених средстава из јавних и приватних извора, као и кредита и зајмова.
Агенција је дужна да коначне извештаје објави на свом сајту у року од пет дана од пријема уредно поднетог извештаја.
Републичка изборна комисија саопштила је прелиминарне резултате ванредних парламентарних избора одржаних 25. октобра, док се законом прописани рок за враћање средстава рачуна од дана доношења укупног извештаја о резултатима избора.
11:51
Еспресо (отвара се у новом прозору) навео извор, 14 сати 36 мин после првог
Ко ће морати да врати држави новац за изборну кампању? Један услов је кључан
Ко ће морати да врати држави новац за изборну кампању? Један услов је кључан Које изборне листе су освојиле мање од један одсто гласова? Према Закону о финансирању политичких активности, учесници парламентарних… Цео текст
Ко ће морати да врати држави новац за изборну кампању? Један услов је кључан
Које изборне листе су освојиле мање од један одсто гласова?
Према Закону о финансирању политичких активности, учесници парламентарних избора који не освоје најмање један одсто важећих гласова дужни су да врате новац који су добили из државног буџета за финансирање изборне кампање, док за политичке субјекте који представљају и заступају интересе националних мањина важи праг од 0,2 одсто.
Члан 26 овог закона, који је измењен у јулу 2026. године, предвиђа да средства морају бити враћена у року од 30 дана од дана доношења укупног извештаја о резултатима избора.
То значи да обавеза враћања новца није везана искључиво за освајање посланичких мандата, већ за проценат добијених гласова и чињеницу да је учесник избора примио средства из јавних извора за финансирање кампање.
Које изборне листе су освојиле мање од један одсто гласова?
Према последњим прелиминарним резултатима РИК које још увек нису званично потврђене коначним резултатима избора, више изборних листа освојило је мање од један одсто гласова.
Према тим подацима, резултате испод једног процента оствариле су следеће листе:
"Аутентична десница – др Милош Јовановић" - 0,90 одсто
"Богољуб Карић - Покрет снага Србије – БК" - 0,46 одсто
"Усаме Зукорлић - Покрет за уједињење" - 0,28 одсто
"Европска Србија - Мариника Тепић, Здравко Понош" - 0,28 одсто
"Странка руско-српског јединства – Руси и Срби браћа заувек" - 0,10 одсто
"Владимир Гајић – Алтернатива за Србију" - 0,08 одсто
"Мајка Србија - Груда" - 0,07 одсто
"Либерално зелена странка – За слободну и чистију Србију" - 0,06 одсто
"Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић" - 0,05 одсто
"Бирам правду - бирам будућност" - 0,03 одсто
Листа “Србија у Бриксу - Слободан Николић” освојила је 6.387 гласова, према истом прелиминарном пресеку.
Наведени резултати не значе аутоматски да су све побројане листе дужне да врате буџетска средства. Према члану 26 Закона о финансирању политичких активности, обавеза враћања зависи од освојеног процента гласова и од тога да ли је политички субјект примио средства из државног буџета за финансирање изборне кампање.
За политичке субјекте који представљају и заступају интересе националних мањина важи посебан праг од 0,2 одсто важећих гласова.
Како се расподељује новац из државног буџета?
Према члану 20 Закона о финансирању политичких активности, за покривање трошкова изборне кампање из јавних извора обезбеђују се средства у висини од 0,07 одсто пореских прихода буџета Републике Србије. Ова средства обезбеђују се и у случају одржавања ванредних избора.
Члан 21 закона прописује да се новац расподељује у два дела.
Првих 40 одсто укупних средстава распоређује се у једнаким износима подносиоцима проглашених изборних листа који су приликом подношења листе изјавили да желе да користе средства из јавних извора за покривање трошкова изборне кампање и испунили законом прописане услове.
Преосталих 60 одсто средстава додељује се подносиоцима изборних листа које су освојиле посланичке мандате, сразмерно броју освојених мандата, под условом да су Агенцији за спречавање корупције поднели прелиминарни извештај о трошковима изборне кампање.
Према члану 21, средства за изборну кампању из јавних извора расподељује Министарство финансија.
Шта је изборно јемство и ко је ослобођен те обавезе?
Изборно јемство представља гаранцију политичког субјекта да ће вратити средства добијена из јавних извора уколико на изборима не освоји законом прописани проценат гласова.
Чланом 25 Закона о финансирању политичких активности предвиђено је да се изборно јемство може положити у готовом новцу, путем банкарске гаранције, државних хартија од вредности или стављањем хипотеке на непокретност.
Међутим, изменама закона из јула 2026. године прописани су изузеци од обавезе полагања изборног јемства.
Према члану 25, ту обавезу немају групе грађана, политичке странке које нису освојиле мандате у претходном сазиву представничког тела, као ни коалиције чије чланице нису освојиле мандате у претходном сазиву.
Ослобађање од полагања изборног јемства не значи и ослобађање од обавезе враћања буџетског новца.
Члан 26 закона изричито предвиђа да су и политички субјекти изузети од полагања јемства дужни да врате примљена средства из јавних извора уколико не освоје прописани проценат гласова.
Шта се дешава ако новац не буде враћен?
Према члану 26 Закона о финансирању политичких активности, политички субјекти који су положили изборно јемство, а не врате средства у прописаном року, суочавају се са наплатом тих средстава из положеног јемства.
За политичке субјекте који су ослобођени обавезе полагања јемства закон такође предвиђа враћање примљених средстава у року од 30 дана од доношења укупног извештаја о резултатима избора.
Поред тога, члан 30 закона прописује да су политички субјекти дужни да сва средства из јавних извора која нису потрошили током изборне кампање уплате у одговарајући буџет до дана предвиђеног законом за подношење извештаја.
Ко контролише финансирање изборне кампање?
Контролу финансирања изборних кампања спроводи Агенција за спречавање корупције, којој су политички субјекти дужни да достављају извештаје о прикупљеним и потрошеним средствима.
Према члану 29 Закона о финансирању политичких активности, политички субјекти дужни су да коначни извештај о трошковима изборне кампање поднесу у року од 30 дана од објављивања укупног извештаја о резултатима избора.
Извештаји морају да садрже податке о пореклу, висини и структури прикупљених и утрошених средстава из јавних и приватних извора, као и кредита и зајмова.
Агенција је дужна да коначне извештаје објави на свом сајту у року од пет дана од пријема уредно поднетог извештаја.
Републичка изборна комисија саопштила је прелиминарне резултате ванредних парламентарних избора одржаних 25. октобра, док се законом прописани рок за враћање средстава рачуна од дана доношења укупног извештаја о резултатима избора.
12:55
NIN (отвара се у новом прозору)
Нису освојили довољно гласова: Ове листе морају да врате новац за кампању
11.10. 2026. Политиколог Огњен Гогић за НИН објашњава како је изостала креативност у предизборним порукама Према Закону о финансирању политичких активности, учесници парламентарних избора који не освоје прописани… Цео текст
11.10.
2026.
Политиколог Огњен Гогић за НИН објашњава како је изостала креативност у предизборним порукама
Према Закону о финансирању политичких активности, учесници парламентарних избора који не освоје прописани проценат гласова дужни су да у року од 30 дана врате новац који су добили из државног буџета за изборну кампању.
11.10.
2026.
Политиколог Огњен Гогић за НИН објашњава како је изостала креативност у предизборним порукама
5.10.
2026.
Две особе ухапшене су због сумње да су злоупотребом положаја оштетиле буџет Новог Сада и Војводине за више од 3,7 милиона динара.
Према Закону о финансирању политичких активности, учесници парламентарних избора који не освоје најмање један одсто важећих гласова дужни су да врате новац који су добили из државног буџета за финансирање изборне кампање, док за политичке субјекте који представљају и заступају интересе националних мањина важи праг од 0,2 одсто.
Члан 26 овог закона, који је измењен у јулу 2026. године, предвиђа да средства морају бити враћена у року од 30 дана од дана доношења укупног извештаја о резултатима избора.
То значи да обавеза враћања новца није везана искључиво за освајање посланичких мандата, већ за проценат добијених гласова и чињеницу да је учесник избора примио средства из јавних извора за финансирање кампање.
Према последњим прелиминарним резултатима РИК које још увек нису званично потврђене коначним резултатима избора, више изборних листа освојило је мање од један одсто гласова.
Према тим подацима, резултате испод једног процента оствариле су следеће листе:
Наведени резултати не значе аутоматски да су све побројане листе дужне да врате буџетска средства. Према члану 26 Закона о финансирању политичких активности, обавеза враћања зависи од освојеног процента гласова и од тога да ли је политички субјект примио средства из државног буџета за финансирање изборне кампање.
За политичке субјекте који представљају и заступају интересе националних мањина важи посебан праг од 0,2 одсто важећих гласова.
Према члану 20 Закона о финансирању политичких активности, за покривање трошкова изборне кампање из јавних извора обезбеђују се средства у висини од 0,07 одсто пореских прихода буџета Републике Србије. Ова средства обезбеђују се и у случају одржавања ванредних избора.
Члан 21 закона прописује да се новац расподељује у два дела.
Првих 40 одсто укупних средстава распоређује се у једнаким износима подносиоцима проглашених изборних листа који су приликом подношења листе изјавили да желе да користе средства из јавних извора за покривање трошкова изборне кампање и испунили законом прописане услове.
28.10.
2026.
Интегрални тост, авокадо, јаја и поврће: нутриционисткиња открива вечеру коју спрема за 10 минута када нема енергије за дуго кување.
Преосталих 60 одсто средстава додељује се подносиоцима изборних листа које су освојиле посланичке мандате, сразмерно броју освојених мандата, под условом да су Агенцији за спречавање корупције поднели прелиминарни извештај о трошковима изборне кампање.
Према члану 21, средства за изборну кампању из јавних извора расподељује Министарство финансија.
Изборно јемство представља гаранцију политичког субјекта да ће вратити средства добијена из јавних извора уколико на изборима не освоји законом прописани проценат гласова.
Чланом 25 Закона о финансирању политичких активности предвиђено је да се изборно јемство може положити у готовом новцу, путем банкарске гаранције, државних хартија од вредности или стављањем хипотеке на непокретност.
Међутим, изменама закона из јула 2026. године прописани су изузеци од обавезе полагања изборног јемства.
Према члану 25, ту обавезу немају групе грађана, политичке странке које нису освојиле мандате у претходном сазиву представничког тела, као ни коалиције чије чланице нису освојиле мандате у претходном сазиву.
Ослобађање од полагања изборног јемства не значи и ослобађање од обавезе враћања буџетског новца.
30.10.
2026.
Поруке из Брисела најављују подршку реформама. Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
Члан 26 закона изричито предвиђа да су и политички субјекти изузети од полагања јемства дужни да врате примљена средства из јавних извора уколико не освоје прописани проценат гласова.
Према члану 26 Закона о финансирању политичких активности, политички субјекти који су положили изборно јемство, а не врате средства у прописаном року, суочавају се са наплатом тих средстава из положеног јемства.
За политичке субјекте који су ослобођени обавезе полагања јемства закон такође предвиђа враћање примљених средстава у року од 30 дана од доношења укупног извештаја о резултатима избора.
Поред тога, члан 30 закона прописује да су политички субјекти дужни да сва средства из јавних извора која нису потрошили током изборне кампање уплате у одговарајући буџет до дана предвиђеног законом за подношење извештаја.
Ко контролише финансирање изборне кампање?
Контролу финансирања изборних кампања спроводи Агенција за спречавање корупције, којој су политички субјекти дужни да достављају извештаје о прикупљеним и потрошеним средствима.
Према члану 29 Закона о финансирању политичких активности, политички субјекти дужни су да коначни извештај о трошковима изборне кампање поднесу у року од 30 дана од објављивања укупног извештаја о резултатима избора.
Извештаји морају да садрже податке о пореклу, висини и структури прикупљених и утрошених средстава из јавних и приватних извора, као и кредита и зајмова.
Агенција је дужна да коначне извештаје објави на свом сајту у року од пет дана од пријема уредно поднетог извештаја.
Републичка изборна комисија саопштила је прелиминарне резултате ванредних парламентарних избора одржаних 25. октобра, док се законом прописани рок за враћање средстава рачуна од дана доношења укупног извештаја о резултатима избора.
30.10.
2026.
Поруке из Брисела најављују подршку реформама. Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
30.10.
2026.
РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
30.10.
2026.
Ана Брнабић позвала је на мир и поштовање институција и затражила од новоизабране скупштинске већине да што пре почне успостављање власти
30.10.
2026.
Из тзв. косовске полиције за регион север навели су да је акција спроведена у општинама Северна Митровица и Звечан.
30.10.
2026.
РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
30.10.
2026.
Обрађени су записници на свих 93 бирачких места ван земље, по којима је од 102.147 бирача у бирачком списку на изборе изашло њих 79.597.
29.10.
2026.
Главни јавни тужиоци треба да провере да ли постоје елементи кривичног дела и о томе без одлагања обавесте надлежно тужилаштво.
29.10.
2026.
Тројица Срба приведена су јутрос у Црколезу, у општини Исток, током акције тзв. косовске полиције, саопштила је Канцеларија за Косово и Мето
29.10.
2026.
Приштина је из Немачке добила 12 војних камиона за тзв. Косовске безбедносне снаге, а нове испоруке најављене су за 2027. годину.
09:26
Мондо (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 3 дана после првог
РИК објавио најновије резултате парламентарних избора
- РИК је објавио нови пресек прелиминарних резултата са 8.338 обрађених бирачких места: Студентска листа има 53,04 одсто, а листа 'Александар Вучић - Уједињена Србија' 38,97 одсто. - СПС је са 2,17 одсто остао испод… Цео текст
- РИК је објавио нови пресек прелиминарних резултата са 8.338 обрађених бирачких места: Студентска листа има 53,04 одсто, а листа 'Александар Вучић - Уједињена Србија' 38,97 одсто.
- СПС је са 2,17 одсто остао испод цензуса, док је излазност на изборима 25. октобра била 68,99 одсто, односно 4.433.055 бирача.
Републичка изборна комисија (РИК) објавила је нови пресек прелиминарних резултата ванредних парламентарних избора у Србији, на основу 8.338 обрађених бирачких места од укупно 8.392. Према тим подацима, Студентска листа освојила је 53,04 одсто гласова, док је листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" добила 38,97 одсто, пренела је агенција Тачно.
Социјалистичка партија Србије (СПС) освојила је 2,17 одсто гласова и, према тренутним резултатима, остала испод изборног цензуса.
Резултати осталих изборних листа
Према објављеном пресеку РИК-а, остале изборне листе оствариле су следеће резултате:
- "Ивица Дачић - Фактор стабилности" – 2,13 одсто
- "Расим Љајић - Људски (СДП - ЦДП)" – 0,46 одсто
- "Савез војвођанских Мађара - др Балинт Пастор" – 0,79 одсто
- "Усаме Зукорлић (СПП) - Покрет за уједињење" – 0,27 одсто
- "Руска странка - Србија у Бриксу - Слободан Николић" – 0,15 одсто
- "Аутентична десница - др Милош Јовановић - одважно српски!" – 0,89 одсто
- "Европска Србија - Мариника Тепић - Здравко Понош" – 0,28 одсто
- "СДА Санџака - Чувари Санџака" – 0,28 одсто
- "Богољуб Карић - Покрет снага Србије" – 0,45 одсто
- "Либерално зелена странка - За слободну и чистију Србију" – 0,06 одсто
- "Бирам правду - бирам будућност - Коалиција снага" – 0,03 одсто
- "Странка руско-српског јединства - Руси и Срби браћа заувек" – 0,10 одсто
- "Ћале ово је за тебе - Петар Ђурић - премијер Србије" – 0,05 одсто
- "Владимир Гајић - Алтернатива за Србију - Народна странка, Бунт-права Србија" – 0,08 одсто
- "Албанска коалиција" – 0,62 одсто
- "Мајка Србија - Груда" – 0,07 одсто
Излазност готово 69 одсто
Према подацима РИК-а, на парламентарне изборе одржане 25. октобра изашло је 4.433.055 бирача, односно 68,99 одсто укупног броја уписаних бирача.
Републичка изборна комисија донела је одлуку да се гласање понови у недељу, 1. новембра, на укупно 53 бирачка места. Реч је о бирачким местима на којима није било могуће утврдити резултате гласања или је гласање поништено.
РИК је раније, на основу 8.187 обрађених бирачких места, саопштио да је Студентска листа освојила 140 посланичких мандата, док је листи "Александар Вучић - Уједињена Србија" припало 104 мандата.
Коначни резултати биће познати након завршетка изборног поступка, укључујући поновљено гласање.
20:31
Курир (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 2 дана после првог
ОВЕ СТРАНКЕ МОРАЋЕ ДРЖАВИ ДА ВРАТЕ НОВАЦ Познат и износ: Узели паре из буџета, а на изборима нису испуниле главни услов
Већина листа које су учествовале на парламентарним изборима мораће да врате новац који им је исплаћен из буџета за финансирање предизборне кампање. Разлог за то лежи у чињеници да нису успеле да освоје ни један… Цео текст
Већина листа које су учествовале на парламентарним изборима мораће да врате новац који им је исплаћен из буџета за финансирање предизборне кампање. Разлог за то лежи у чињеници да нису успеле да освоје ни један одсто гласова. Тако би листе попут Аутентичне деснице, Европске Србије и других, требало да врате новац који су искористиле у кампањи.
Према Закону о финансирању политичких активности, учесници избора који не освоје један одсто гласова, дужни су да, у року од 30 дана од проглашења званичних резултата, врате новац који су добили из државног буџета за предизборну кампању. Ово, додуше, не важи за мањинске листе – оне новац враћају ако освоје мање од 0,2 одсто укупног броја гласова, подсећа Нова економија.
Према последњим прелиминарним резултатима Републичке изборне комисије (РИК), велики број немањинских листа освојио је мање од један одсто гласова. То су Аутентична десница – др Милош Јовановић (0,9 одсто), Богољуб Карић – Покрет снага Србије – БК (0,46), Европска Србија – Мариника Тепић, Здравко Понош (0,28) и Владимир Гајић – Алтернатива за Србију (0,08). Праг од један одсто нису прешли још ни Мајка Србија – Груда (0,07), Либерално зелена странка – За слободну и чистију Србију (0,06) и Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић (0,05).
Другим речима, све немањинске листе осим Студентске листе, Уједињене Србије и листе окупљење око Социјалистичке партије (која такође није прешла цензус), требало би да врате новац. Логично, средства морају да врате само оне листе које су претходно добиле буџетски новац.
Како се додељују средства из буџета?
За покривање трошкова изборне кампање из јавних извора обезбеђују се средства у висини од 0,07 одсто пореских прихода државнвог буџета. Тај новац потом се расподељује у два дела. Првих 40 одсто укупних средстава распоређује се у једнаким износима изборним листама које су се изјасниле да желе да користе средства из јавних извора.
Преосталих 60 одсто средстава додељује се листама које су освојиле посланичке мандате, сразмерно броју освојених мандата, и то уколико су Агенцији за спречавање корупције поднели прелиминарни извештај о трошковима изборне кампање.
Ове године, за кампању је било намењено укупно 12,5 милиона евра буџетског новца.
Неке од странака, приликом кандидовања, у обавези су да приложе јемство, које представља гаранцију да ће вратити средства уколико на изборима не освоји довољан проценат гласова. Изборно јемство може се положити у готовом новцу, путем банкарске гаранције, државних хартија од вредности или стављањем хипотеке на непокретност. Листе које су положиле јемство, а у прописаном року не врате средства, могу се суочити са наплатом управо из јемства.
Међутим, не морају сви да положе јемство, и то захваљујући законским изменама из јула ове године. Ту обавезу сада немају групе грађана и политичке странке које нису освојиле мандате у претходном скупштинском сазиву, као ни коалиције чије чланице нису освојиле мандате. Ипак, то што нека листа није положила јемство, не значи да не мора да врати новац. Они такође морају да врате новац, и то 30 дана након проглашења званичних резултата.
Такође, листе морају да врате и новац који им је за кампању додељен, али који нису утрошиле.
Агенција за спречавање корупције објавила је прелиминарне финансијске извештаје кандидата који су учествовали на изборима.
Ко треба да врати новац?
Листа Европска Србија – Мариника Тепић – Здравко Понош (Странка слободе и правде, Србија центар – СРЦЕ, Солидарност – Самоодбрана – Ослобођење), која је освојила 0,28 одсто гласова, из буџета је добила око 295.000 евра за трошкове предизборне кампање. То је, заправо, износ који је био на располагању свим учесницима на изборима. Ова коалција ипак је потрошила мање новца – око 130.000 евра. Међутим, како је Европска Србија освојила 0,28 одсто гласова, она ће ова средства морати да врати. Уколико коалиција не врати новац у законском року, држава ће имати могућност да потраживање наплати из положеног изборног јемства, односно хипотеке на непокретности компаније Симпле Д. Гроуп, која је у власништву Драгана Ђиласа.
Листа Аутентична десница – др Милош Јовановић (Нови ДСС – Монархисти – Српска коалиција НАДА – Национално демократска алтернатива – Нова демократска странка Србије – Покрет за Краљевину Србију) – Одважно српски такође је добила новац из буџета – поменутих 295.000 евра, а уколико новац не врате, ова сума биће наплаћена такође из јемства у виду хипотеке на некретнину Уроша Јанковића.
И листа коју предводи Богољуб Карић узела је новац за предизборну кампању, али није положила јемство, јер према Закону о финансирању политичких активности, није имала такву обавезу. Без обзира на то, он је у обавези да врати новац. Да ли је то учинио, биће познато када Агенција за спречавање корупције буде објавила и коначне извештаје.
Без јемства новац за кампању узеле су и листе Владимир Гајић – Алтернатива за Србију и Мајка Србија – Груда.
Подсећања ради, на ванредним парламентарним изборима 25. октобра, Студентска листа освојила је апсолутну већину – 53,02 одсто гласова, на основу обраћених 99 одсто бирачких места.
Коалиција око владајуће странке „Уједињена Србија“ освојила је 38,97 одсто гласова, чиме је њихова четрнаестогодишња владавина завршена.

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Опозиција збрисана са политичке мапе: Ђилас и Јовановић ударили у зид

5 медија · 6 текстова · 2 изворна Истражи мрежу

Хронологија

21:14

Блиц (отвара се у новом прозору) први објавио

Опозиција збрисана са политичке мапе: Ђилас и Јовановић ударили у зид

Већина опозиционих странака, укључујући странке Ђиласа, Јовановића и Дачића, није прешла цензус и суочила се са историјским поразом Аналитичари сматрају да ће ССП тешко опстати после оваквих резултата, док десница има… Цео текст

Већина опозиционих странака, укључујући странке Ђиласа, Јовановића и Дачића, није прешла цензус и суочила се са историјским поразом

Аналитичари сматрају да ће ССП тешко опстати после оваквих резултата, док десница има шансу за опоравак због специфичног профила бирача

Тријумф Студентске листе није донео само смену власти, већ је дословно збрисао са политичке мапе традиционалну опозицију и СПС. Док напредњаци признају пораз, странке Драгана Ђиласа, Милоша Јовановића и Ивице Дачића се суочавају се са историјским фијаском јер су остале далеко испод цензуса. Шта их чека после овог политичког нокаута и да ли за њих уопште има повратка?

Већина странака које су изашле самостално на изборе није успела да пређе изборни праг, будући да је парламентарну већину однела Студентска листа.

На том списку је колиција "Европска Србија" са освојених тек 0,28 одсто подршке бирача, а у којој су се спојиле Странка слободе и правде (ССП) Драгана Ђиласа, Србија центар (СРЦЕ) Здравка Поноша и Покрет Солидарност.

Ни Аутентична десница, Нове ДСС (Нова Демократска странка Србије) Милоша Јовановића, Монархиста и делови Српске коалиције НАДА, са 0,9 одсто није прешла цензус.

Питање опстанка прелива се и на ЗЛФ, ПСГ, НСП и ДС, који, истина, су подржали Студентску листу и нису изашли изборе.

"ССП ће се тешко опоравити од ових резултата"

Александар Лукић, из Института за политичке студије, каже за Блиц да је врло тешко рећи каква их судбина чека, али да ће Ђиласовој странци бити најтеже.

- Она ће се тешко опоравити од ових резултата. За национално орјентисану опозицију постоји шанса, јер ће на следећим изборима бити потребно да се појави таква опција. Супротан је случај са ССП, Ђиласова опција се преклапа са Студентском листом - напомиње Лукић.

Он каже да је очекивао да ће десница освојити више гласова.

- Мислим да традиционална опозиција, која је изашла самостално, доживела тежак пораз. Што се тиче Студентске листе, мислим да ће се поделити на 3-4 групе, који ће деловати у Скупштини и учествовати у извршној власти, али након председничких избора - напомиње он.

Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар, оценио је да је "досадашња опозиција ударила у зид".

- Без обзира што их је мени жао, одмах да кажем, ја бих волео да су прошле и ове две опозиционе групације. Нама су потребне и та десна и та европска опозициона групација. Али мислим да ће се вероватно у некој будућности од те Студентске листе ту направити неке нове странке и нови покрети - оценио је за "Јуроњуз" Вукадиновић.

Резултати избора

Према подацима са обрађених бирачких места објављених на сајту РИК-а, резултати избора на територији целе Србије су следећи:

- Александар Вучић "Уједињена Србија" - 39, 22 одсто (1.673.241 глас)

- Ивица Дачић - Фактор стабилности - 2,17 одсто (92.532 гласа)

- Студентска листа "Студенти побеђују" - 52,65 одсто (2.246.423 гласа)

- Расим Љајић - Људски (СДП-ЦДП) - 0,48 (20.305 гласова)

- Савез војвођанских Мађара - др Балинт Пастор - 0,8 одсто (34.755 гласова)

- Усаме Зукурлић (СПП) "Покрет за уједињење" - 0,27 одсто (11.605 гласова)

- Аутентична десница - Милош Јовановић - 0,9 одсто (38.286 гласова)

- Европска Србија - Мариника Тепић - Здравко Понош - 0,28 одсто (12.041 глас)

- СДА Санџака "Чувари Санџака" - 0,29 (12.348 гласова)

- Руска странка Слободан Николић - 0,15 одсто (6.344 гласа)

- Богољуб Карић "Покрет снага Србије" - БК - 0,46 одсто (19.508 гласова)

- Либерално зелена странка "За слободну и чистију Србију" - 0,06 одсто (2.604 гласа)

- Бирам правду, бирам будућност - 0,03 одсто (1.158 гласова)

- Странка руско српског јединства - Руси и Срби браћа заувек - 0,1 одсто (4.179 гласова)

- Група грађана "Ћале, ово је за тебе", Петар Ђурић премијер - 0,05 одсто (1.950 гласова)

- Владимир Гајић - Алтернатива за Србију - 0,08 одсто (3.610 гласова)

- Албанска коалиција - Коалициони Схqиптар - 0,65 одсто (27.664)

- Мајка Србија - Груда - 0,07 одсто (3.144 гласа)

- то

"СПС је покушао технику правимо се да смо мртви"

И Социјалистичка партија Србије (СПС) и њени партнери су са 2,17 одсто остали испод цензуса, чиме су изгубили дугогодишњи статус парламентарне странке. Вукадиновић оцењује да је СПС губитник избора.

- СПС је одлучио да иде сам, а ако је икад требало да иде заједно са СНС-ом, сад би то било паметно. А ако је већ ишао сам, онда је морао да покуша да одбрани аутономију, да каже "Ми смо Слобини и Титови наследници и следбеници". А они су мислили "Ми ћемо да се правимо мртви и да се провучемо, као што је више пута успевало" - рекао је Вукадиновић.

Он сматра да ово нису били избори, већ референдум, који је помео све између - и на страни власти и на страни опозиције.

- СНС је почистио све који су за власт, а Студентска листа је почистила све што је против власти - напоменуо је Вукадиновић.

10:38

Мондо (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 13 сати 24 мин после првог

Ко мора да врати држави новац за изборну кампању? Закон прописује рок од 30 дана, а један услов је пресудан

- Учесници парламентарних избора који не освоје најмање један одсто гласова морају да врате буџетски новац за кампању, а за листе националних мањина праг је 0,2 одсто. - Рок за повраћај је 30 дана од укупног… Цео текст

- Учесници парламентарних избора који не освоје најмање један одсто гласова морају да врате буџетски новац за кампању, а за листе националних мањина праг је 0,2 одсто.

- Рок за повраћај је 30 дана од укупног извештаја о резултатима избора, а обавеза важи и за субјекте ослобођене изборног јемства.

- Државни новац за кампању дели се кроз 40 одсто једнаких уплата и 60 одсто према освојеним мандатима, уз контролу Агенције за спречавање корупције.

Према Закону о финансирању политичких активности, учесници парламентарних избора који не освоје најмање један одсто важећих гласова дужни су да врате новац који су добили из државног буџета за финансирање изборне кампање, док за политичке субјекте који представљају и заступају интересе националних мањина важи праг од 0,2 одсто.

Члан 26 овог закона, који је измењен у јулу 2026. године, предвиђа да средства морају бити враћена у року од 30 дана од дана доношења укупног извештаја о резултатима избора.

То значи да обавеза враћања новца није везана искључиво за освајање посланичких мандата, већ за проценат добијених гласова и чињеницу да је учесник избора примио средства из јавних извора за финансирање кампање.

Које изборне листе су освојиле мање од један одсто гласова?

Према последњим прелиминарним резултатима РИК које још увек нису званично потврђене коначним резултатима избора, више изборних листа освојило је мање од један одсто гласова.

Према тим подацима, резултате испод једног процента оствариле су следеће листе:

- "Аутентична десница – др Милош Јовановић" - 0,90 одсто

- "Богољуб Карић - Покрет снага Србије – БК" - 0,46 одсто

- "Усаме Зукорлић - Покрет за уједињење" - 0,28 одсто

- "Европска Србија - Мариника Тепић, Здравко Понош" - 0,28 одсто

- "Странка руско-српског јединства – Руси и Срби браћа заувек" - 0,10 одсто

- "Владимир Гајић – Алтернатива за Србију" - 0,08 одсто

- "Мајка Србија - Груда" - 0,07 одсто

- "Либерално зелена странка – За слободну и чистију Србију" - 0,06 одсто

- "Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић" - 0,05 одсто

- "Бирам правду - бирам будућност" - 0,03 одсто

- Листа "Србија у Бриксу - Слободан Николић" освојила је 0,15 одсто гласова, према прелиминарним резултатима РИК-а од 26. октобра.

Наведени резултати не значе аутоматски да су све побројане листе дужне да врате буџетска средства. Према члану 26 Закона о финансирању политичких активности, обавеза враћања зависи од освојеног процента гласова и од тога да ли је политички субјект примио средства из државног буџета за финансирање изборне кампање.

За политичке субјекте који представљају и заступају интересе националних мањина важи посебан праг од 0,2 одсто важећих гласова.

Како се расподељује новац из државног буџета?

Према члану 20 Закона о финансирању политичких активности, за покривање трошкова изборне кампање из јавних извора обезбеђују се средства у висини од 0,07 одсто пореских прихода буџета Републике Србије. Ова средства обезбеђују се и у случају одржавања ванредних избора.

Члан 21 закона прописује да се новац расподељује у два дела.

Првих 40 одсто укупних средстава распоређује се у једнаким износима подносиоцима проглашених изборних листа који су приликом подношења листе изјавили да желе да користе средства из јавних извора за покривање трошкова изборне кампање и испунили законом прописане услове.

Преосталих 60 одсто средстава додељује се подносиоцима изборних листа које су освојиле посланичке мандате, сразмерно броју освојених мандата, под условом да су Агенцији за спречавање корупције поднели прелиминарни извештај о трошковима изборне кампање.

Према члану 21, средства за изборну кампању из јавних извора расподељује Министарство финансија.

Шта је изборно јемство и ко је ослобођен те обавезе?

Изборно јемство представља гаранцију политичког субјекта да ће вратити средства добијена из јавних извора уколико на изборима не освоји законом прописани проценат гласова.

Чланом 25 Закона о финансирању политичких активности предвиђено је да се изборно јемство може положити у готовом новцу, путем банкарске гаранције, државних хартија од вредности или стављањем хипотеке на непокретност.

Међутим, изменама закона из јула 2026. године прописани су изузеци од обавезе полагања изборног јемства.

Према члану 25, ту обавезу немају групе грађана, политичке странке које нису освојиле мандате у претходном сазиву представничког тела, као ни коалиције чије чланице нису освојиле мандате у претходном сазиву.

Ослобађање од полагања изборног јемства не значи и ослобађање од обавезе враћања буџетског новца.

Члан 26 закона изричито предвиђа да су и политички субјекти изузети од полагања јемства дужни да врате примљена средства из јавних извора уколико не освоје прописани проценат гласова.

Шта се дешава ако новац не буде враћен?

Према члану 26 Закона о финансирању политичких активности, политички субјекти који су положили изборно јемство, а не врате средства у прописаном року, суочавају се са наплатом тих средстава из положеног јемства.

За политичке субјекте који су ослобођени обавезе полагања јемства закон такође предвиђа враћање примљених средстава у року од 30 дана од доношења укупног извештаја о резултатима избора.

Поред тога, члан 30 закона прописује да су политички субјекти дужни да сва средства из јавних извора која нису потрошили током изборне кампање уплате у одговарајући буџет до дана предвиђеног законом за подношење извештаја.

Ко контролише финансирање изборне кампање?

Контролу финансирања изборних кампања спроводи Агенција за спречавање корупције, којој су политички субјекти дужни да достављају извештаје о прикупљеним и потрошеним средствима.

Према члану 29 Закона о финансирању политичких активности, политички субјекти дужни су да коначни извештај о трошковима изборне кампање поднесу у року од 30 дана од објављивања укупног извештаја о резултатима избора.

Извештаји морају да садрже податке о пореклу, висини и структури прикупљених и утрошених средстава из јавних и приватних извора, као и кредита и зајмова.

Агенција је дужна да коначне извештаје објави на свом сајту у року од пет дана од пријема уредно поднетог извештаја.

Републичка изборна комисија саопштила је прелиминарне резултате ванредних парламентарних избора одржаних 25. октобра, док се законом прописани рок за враћање средстава рачуна од дана доношења укупног извештаја о резултатима избора.

11:51

Еспресо (отвара се у новом прозору) навео извор, 14 сати 36 мин после првог

Ко ће морати да врати држави новац за изборну кампању? Један услов је кључан

Ко ће морати да врати држави новац за изборну кампању? Један услов је кључан Које изборне листе су освојиле мање од један одсто гласова? Према Закону о финансирању политичких активности, учесници парламентарних… Цео текст

Ко ће морати да врати држави новац за изборну кампању? Један услов је кључан

Које изборне листе су освојиле мање од један одсто гласова?

Према тим подацима, резултате испод једног процента оствариле су следеће листе:

"Аутентична десница – др Милош Јовановић" - 0,90 одсто

"Богољуб Карић - Покрет снага Србије – БК" - 0,46 одсто

"Усаме Зукорлић - Покрет за уједињење" - 0,28 одсто

"Европска Србија - Мариника Тепић, Здравко Понош" - 0,28 одсто

"Странка руско-српског јединства – Руси и Срби браћа заувек" - 0,10 одсто

"Владимир Гајић – Алтернатива за Србију" - 0,08 одсто

"Мајка Србија - Груда" - 0,07 одсто

"Либерално зелена странка – За слободну и чистију Србију" - 0,06 одсто

"Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић" - 0,05 одсто

"Бирам правду - бирам будућност" - 0,03 одсто

Листа “Србија у Бриксу - Слободан Николић” освојила је 6.387 гласова, према истом прелиминарном пресеку.

Како се расподељује новац из државног буџета?

Члан 21 закона прописује да се новац расподељује у два дела.

Према члану 21, средства за изборну кампању из јавних извора расподељује Министарство финансија.

Шта је изборно јемство и ко је ослобођен те обавезе?

Међутим, изменама закона из јула 2026. године прописани су изузеци од обавезе полагања изборног јемства.

Ослобађање од полагања изборног јемства не значи и ослобађање од обавезе враћања буџетског новца.

Шта се дешава ако новац не буде враћен?

Ко контролише финансирање изборне кампање?

12:55

NIN (отвара се у новом прозору)

Нису освојили довољно гласова: Ове листе морају да врате новац за кампању

11.10. 2026. Политиколог Огњен Гогић за НИН објашњава како је изостала креативност у предизборним порукама Према Закону о финансирању политичких активности, учесници парламентарних избора који не освоје прописани… Цео текст

11.10.

2026.

Политиколог Огњен Гогић за НИН објашњава како је изостала креативност у предизборним порукама

Према Закону о финансирању политичких активности, учесници парламентарних избора који не освоје прописани проценат гласова дужни су да у року од 30 дана врате новац који су добили из државног буџета за изборну кампању.

11.10.

2026.

Политиколог Огњен Гогић за НИН објашњава како је изостала креативност у предизборним порукама

5.10.

2026.

Две особе ухапшене су због сумње да су злоупотребом положаја оштетиле буџет Новог Сада и Војводине за више од 3,7 милиона динара.

Према тим подацима, резултате испод једног процента оствариле су следеће листе:

Члан 21 закона прописује да се новац расподељује у два дела.

28.10.

2026.

Интегрални тост, авокадо, јаја и поврће: нутриционисткиња открива вечеру коју спрема за 10 минута када нема енергије за дуго кување.

Према члану 21, средства за изборну кампању из јавних извора расподељује Министарство финансија.

Међутим, изменама закона из јула 2026. године прописани су изузеци од обавезе полагања изборног јемства.

Ослобађање од полагања изборног јемства не значи и ослобађање од обавезе враћања буџетског новца.

30.10.

2026.

Поруке из Брисела најављују подршку реформама. Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.

Ко контролише финансирање изборне кампање?

30.10.

2026.

30.10.

2026.

РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.

30.10.

2026.

Ана Брнабић позвала је на мир и поштовање институција и затражила од новоизабране скупштинске већине да што пре почне успостављање власти

30.10.

2026.

Из тзв. косовске полиције за регион север навели су да је акција спроведена у општинама Северна Митровица и Звечан.

30.10.

2026.

30.10.

2026.

Обрађени су записници на свих 93 бирачких места ван земље, по којима је од 102.147 бирача у бирачком списку на изборе изашло њих 79.597.

29.10.

2026.

Главни јавни тужиоци треба да провере да ли постоје елементи кривичног дела и о томе без одлагања обавесте надлежно тужилаштво.

29.10.

2026.

Тројица Срба приведена су јутрос у Црколезу, у општини Исток, током акције тзв. косовске полиције, саопштила је Канцеларија за Косово и Мето

29.10.

2026.

Приштина је из Немачке добила 12 војних камиона за тзв. Косовске безбедносне снаге, а нове испоруке најављене су за 2027. годину.

09:26

Мондо (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 3 дана после првог

РИК објавио најновије резултате парламентарних избора

- РИК је објавио нови пресек прелиминарних резултата са 8.338 обрађених бирачких места: Студентска листа има 53,04 одсто, а листа 'Александар Вучић - Уједињена Србија' 38,97 одсто. - СПС је са 2,17 одсто остао испод… Цео текст

- СПС је са 2,17 одсто остао испод цензуса, док је излазност на изборима 25. октобра била 68,99 одсто, односно 4.433.055 бирача.

Републичка изборна комисија (РИК) објавила је нови пресек прелиминарних резултата ванредних парламентарних избора у Србији, на основу 8.338 обрађених бирачких места од укупно 8.392. Према тим подацима, Студентска листа освојила је 53,04 одсто гласова, док је листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" добила 38,97 одсто, пренела је агенција Тачно.

Социјалистичка партија Србије (СПС) освојила је 2,17 одсто гласова и, према тренутним резултатима, остала испод изборног цензуса.

Резултати осталих изборних листа

Према објављеном пресеку РИК-а, остале изборне листе оствариле су следеће резултате:

- "Ивица Дачић - Фактор стабилности" – 2,13 одсто

- "Расим Љајић - Људски (СДП - ЦДП)" – 0,46 одсто

- "Савез војвођанских Мађара - др Балинт Пастор" – 0,79 одсто

- "Усаме Зукорлић (СПП) - Покрет за уједињење" – 0,27 одсто

- "Руска странка - Србија у Бриксу - Слободан Николић" – 0,15 одсто

- "Аутентична десница - др Милош Јовановић - одважно српски!" – 0,89 одсто

- "Европска Србија - Мариника Тепић - Здравко Понош" – 0,28 одсто

- "СДА Санџака - Чувари Санџака" – 0,28 одсто

- "Богољуб Карић - Покрет снага Србије" – 0,45 одсто

- "Либерално зелена странка - За слободну и чистију Србију" – 0,06 одсто

- "Бирам правду - бирам будућност - Коалиција снага" – 0,03 одсто

- "Странка руско-српског јединства - Руси и Срби браћа заувек" – 0,10 одсто

- "Ћале ово је за тебе - Петар Ђурић - премијер Србије" – 0,05 одсто

- "Владимир Гајић - Алтернатива за Србију - Народна странка, Бунт-права Србија" – 0,08 одсто

- "Албанска коалиција" – 0,62 одсто

- "Мајка Србија - Груда" – 0,07 одсто

Излазност готово 69 одсто

Према подацима РИК-а, на парламентарне изборе одржане 25. октобра изашло је 4.433.055 бирача, односно 68,99 одсто укупног броја уписаних бирача.

Републичка изборна комисија донела је одлуку да се гласање понови у недељу, 1. новембра, на укупно 53 бирачка места. Реч је о бирачким местима на којима није било могуће утврдити резултате гласања или је гласање поништено.

РИК је раније, на основу 8.187 обрађених бирачких места, саопштио да је Студентска листа освојила 140 посланичких мандата, док је листи "Александар Вучић - Уједињена Србија" припало 104 мандата.

Коначни резултати биће познати након завршетка изборног поступка, укључујући поновљено гласање.

20:31

Курир (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 2 дана после првог

ОВЕ СТРАНКЕ МОРАЋЕ ДРЖАВИ ДА ВРАТЕ НОВАЦ Познат и износ: Узели паре из буџета, а на изборима нису испуниле главни услов

Већина листа које су учествовале на парламентарним изборима мораће да врате новац који им је исплаћен из буџета за финансирање предизборне кампање. Разлог за то лежи у чињеници да нису успеле да освоје ни један одсто гласова. Тако би листе попут Аутентичне деснице, Европске Србије и других, требало да врате новац који су искористиле у кампањи.

Према Закону о финансирању политичких активности, учесници избора који не освоје један одсто гласова, дужни су да, у року од 30 дана од проглашења званичних резултата, врате новац који су добили из државног буџета за предизборну кампању. Ово, додуше, не важи за мањинске листе – оне новац враћају ако освоје мање од 0,2 одсто укупног броја гласова, подсећа Нова економија.

Према последњим прелиминарним резултатима Републичке изборне комисије (РИК), велики број немањинских листа освојио је мање од један одсто гласова. То су Аутентична десница – др Милош Јовановић (0,9 одсто), Богољуб Карић – Покрет снага Србије – БК (0,46), Европска Србија – Мариника Тепић, Здравко Понош (0,28) и Владимир Гајић – Алтернатива за Србију (0,08). Праг од један одсто нису прешли још ни Мајка Србија – Груда (0,07), Либерално зелена странка – За слободну и чистију Србију (0,06) и Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић (0,05).

Другим речима, све немањинске листе осим Студентске листе, Уједињене Србије и листе окупљење око Социјалистичке партије (која такође није прешла цензус), требало би да врате новац. Логично, средства морају да врате само оне листе које су претходно добиле буџетски новац.

Како се додељују средства из буџета?

За покривање трошкова изборне кампање из јавних извора обезбеђују се средства у висини од 0,07 одсто пореских прихода државнвог буџета. Тај новац потом се расподељује у два дела. Првих 40 одсто укупних средстава распоређује се у једнаким износима изборним листама које су се изјасниле да желе да користе средства из јавних извора.

Преосталих 60 одсто средстава додељује се листама које су освојиле посланичке мандате, сразмерно броју освојених мандата, и то уколико су Агенцији за спречавање корупције поднели прелиминарни извештај о трошковима изборне кампање.

Ове године, за кампању је било намењено укупно 12,5 милиона евра буџетског новца.

Неке од странака, приликом кандидовања, у обавези су да приложе јемство, које представља гаранцију да ће вратити средства уколико на изборима не освоји довољан проценат гласова. Изборно јемство може се положити у готовом новцу, путем банкарске гаранције, државних хартија од вредности или стављањем хипотеке на непокретност. Листе које су положиле јемство, а у прописаном року не врате средства, могу се суочити са наплатом управо из јемства.

Међутим, не морају сви да положе јемство, и то захваљујући законским изменама из јула ове године. Ту обавезу сада немају групе грађана и политичке странке које нису освојиле мандате у претходном скупштинском сазиву, као ни коалиције чије чланице нису освојиле мандате. Ипак, то што нека листа није положила јемство, не значи да не мора да врати новац. Они такође морају да врате новац, и то 30 дана након проглашења званичних резултата.

Такође, листе морају да врате и новац који им је за кампању додељен, али који нису утрошиле.

Агенција за спречавање корупције објавила је прелиминарне финансијске извештаје кандидата који су учествовали на изборима.

Ко треба да врати новац?

Листа Европска Србија – Мариника Тепић – Здравко Понош (Странка слободе и правде, Србија центар – СРЦЕ, Солидарност – Самоодбрана – Ослобођење), која је освојила 0,28 одсто гласова, из буџета је добила око 295.000 евра за трошкове предизборне кампање. То је, заправо, износ који је био на располагању свим учесницима на изборима. Ова коалција ипак је потрошила мање новца – око 130.000 евра. Међутим, како је Европска Србија освојила 0,28 одсто гласова, она ће ова средства морати да врати. Уколико коалиција не врати новац у законском року, држава ће имати могућност да потраживање наплати из положеног изборног јемства, односно хипотеке на непокретности компаније Симпле Д. Гроуп, која је у власништву Драгана Ђиласа.

Листа Аутентична десница – др Милош Јовановић (Нови ДСС – Монархисти – Српска коалиција НАДА – Национално демократска алтернатива – Нова демократска странка Србије – Покрет за Краљевину Србију) – Одважно српски такође је добила новац из буџета – поменутих 295.000 евра, а уколико новац не врате, ова сума биће наплаћена такође из јемства у виду хипотеке на некретнину Уроша Јанковића.

И листа коју предводи Богољуб Карић узела је новац за предизборну кампању, али није положила јемство, јер према Закону о финансирању политичких активности, није имала такву обавезу. Без обзира на то, он је у обавези да врати новац. Да ли је то учинио, биће познато када Агенција за спречавање корупције буде објавила и коначне извештаје.

Без јемства новац за кампању узеле су и листе Владимир Гајић – Алтернатива за Србију и Мајка Србија – Груда.

Подсећања ради, на ванредним парламентарним изборима 25. октобра, Студентска листа освојила је апсолутну већину – 53,02 одсто гласова, на основу обраћених 99 одсто бирачких места.

Коалиција око владајуће странке „Уједињена Србија“ освојила је 38,97 одсто гласова, чиме је њихова четрнаестогодишња владавина завршена.