Док нова скупштинска већина тек треба да се конституише, а пред Србијом су и председнички избори, економска питања чекају одговоре. Можда на памет најпре падају НИС или јавни дуг, али економисти као главно питање… Цео текст
Док нова скупштинска већина тек треба да се конституише, а пред Србијом су и председнички избори, економска питања чекају одговоре. Можда на памет најпре падају НИС или јавни дуг, али економисти као главно питање истичу промене у самом привредном моделу земље.
Економиста Саша Ђоговић каже да је потребно спровести реиндустријализацију земље, и то у правцу високе технологије, како би Србија на тај начин побољшала извоз.
„Треба усмерити више пажње ка јачању домаћег предузетништва. Такође треба, кроз јачање независних институција и системске борбе против мита и корупције, обезбедити услове да дијаспора стекне поверење у Србију и свој слободан капитал крене да пласира на наше тржиште“, рекао је Ђоговић за Нову економију.
Према његовим речима, биће неопходна улагања у обновљиве изворе енергије, пројекат хидроелектране Ђердап 3, соларне капацитете на југу земље и нуклеарну енергију.
„Ми без нуклеарне електране нећемо имати суверенитет над електричном енергијом која нам је неопходна, посебно у светлу градње капацитета АИ, који црпе велику количину енергије. Ту ће бити потребна одређена стратешка партнерства, да ли са Американцима, или постојеће са Французима, то ће нова власт да одлучи“, сматра Ђоговић.
Што се тиче пада страних директних инвестиција, Ђоговић каже да је то глобални тренд, јер су компаније због кризе на Блиском истоку и повећања трошкова енергената, доста уздржане у улагањима.
За јавни дуг каже да је за сада под контролом, а у будућности ће зависити од тога какав ће нови модел раста да се креира.
Економиста Милан Ковачевић сматра да у сваком случају треба напустити економски модел да „потплаћујемо“ стране улагаче да долазе у Србију због јефтине радне снаге.
„‘Подмићивање’ страних улагача заменили бисмо добрим мерама за развој домаће економије и бољим коришћењем домаћих ресурса“, каже он.
Ковачевић каже да треба претрести уговоре са страним улагачима, утврдити колико новца иде у инвестиције а колико одлази на корупцију.
Он сматра да на прво место међу економским питањима треба ставити макроекономски аспект.
„Било би заиста потребно појачати пореску управу, наћи одређене људе који добро то знају, да се прочешљају документи Министарства финансија, да се види да ли статистика која е објављује одговара стварности. Другим речима, проверити добро да ли је стање које нам се представљало такво, или није“, казао је он.
То је потребно да бисмо видели да ли је потребно да се врше „крупнија померања у буџету“ и како стоји са дугом према иностранству и уговорима који можда нису плаћени, рекао је Ковачевић.
Он сматра да су потребне промене и у области рударства, које је отворено страним инвеститорима.
„Ми смо стварно тешку глупост направили што смо дали да копају каквом год брзином хоће, колико год хоће, а да ми имамо неких свега пет одсто од свега тога“, рекао је Ковачевић.
Шта са НИС-ом, Експом и Рио Тинтом
Ковачевић каже да ће се питање НИС-а морати решавати у оквиру укупне промене спољне политике.
„Нећемо моћи више лагати свакога около да смо им пријатељи и проглашавати да смо неутрални, већ ћемо се вероватно морати да се окренемо чланству у ЕУ, а у ту сврху ће се вероватно и наћи решење за НИС“, рекао је он.
Саша Ђоговић каже да је Србија по том питању доведена у пасивну позицију и да ће се тај проблем решити између Русије и САД.
„Србија, уколико то подуже буде трајало, може имати активнију улогу у смислу преузимања НИС-а, али то зависи од тога колико је спремна да улази у конфронтацију са Руском Федерацијом, а чини ми се да та спремност не постоји“, оценио је Ђоговић.
Он очекује да ће се, као и до сада, продужавати лиценце за рад док Американци не направе договор са Руском Федерацијом.
Што се тиче Рио Тинта и ископавања литијума, Ђоговић очекује да ће тај пројекат бити стављен „ад ацта“ на дужи временски период, поготово зато што у оквиру студентске листе постоје еколошки покрети који су против ископавања литијума.
Овај економиста сматра да ће међународна манифестација Експо 2027 сигурно бити одржана, али да је потребно већ у току одржавања те изложбе кренути у промену економског модела.
„Да се формира нови модел о ком сам већ причао – предузетништво, капитал дијаспоре, јавно-приватне иницијативе и реализација пројеката на бази стратешких партнерстава у домену вештачке интелигенције, енергетике и наменске индустрије“, рекао је Ђоговић.
Милан Ковачевић истиче да треба и раскрстити са досадашњом праксом једнократних новчаних исплата.
Он сматра да постоји монополско понашање у банкарству и међу откупљивачима пољопривредних производа.
„Откуп многих ствари зависи од малог броја људи који се монополски понашају, врло мало новца остане за произвођаче, а они се богате“, рекао је он.
Додаје да треба покренути борбу против корупције, наводећи са тим у вези велику стамбену изградњу.
„Имамо вишка новца, вероватно великим делом кроз корупцију добијеног … Велики број људи акумулира богатство у некретнинама, што показује да има превише новца у оптицају, који утиче и на инфлацију“, рекао је Ковачевић.
Највеће афере СНС власти: Од рушења у Савамали до пада надстрешнице