Од камера до аутомобила: Успон кинеских брендова

Сећате ли се дана када је ГоПро био синоним за акционе камере?

Оне што их људи који возе мотоцикле или изводе трикове са скејт-бордом причврсте на кацигу па снимају акцију…

На врхунцу 2015. године, америчка компанија владала је тржиштем са око 6,6 милиона продатих уређаја те године и тржишним уделом већим од 70 одсто.

Данас се овај пионир бори за опстанак.

Највећи конкуренти ГоПро-а, ДЈИ и Инста360, ушли су на тржиште акционих камера 2019.

Данас чине више од 90 одсто светске продаје паметних ручних камера.

Александер Ханеман, који редовно користи ове камере за снимање вожњи мотоциклом, каже да је пре отприлике две године прешао на Инста360.

„Квалитет је много бољи него код камере ГоПро, чак и када убрзавам и улазим у кривине брзином са 80 на сат“, каже за ДW.

Кина све више предњачи у технологији

Случај ГоПроа није изузетак.

У последњих петнаестак година многи кинески брендови су сустигли и надмашили некада доминантне западне конкуренте у индустрији потрошачке технологије, од паметних телевизора до роботских усисивача.

Прошла су времена када је „Маде ин Цхина“ означавало јефтину и рђаву робу.

„Кина и данас производи приступачне производе“, каже Крис Переира, канадски предузетник и аутор с више од две деценије искуства у Кини.

„Али производи су такође високог квалитета.“

Зато, каже Переира, више од половине нових производа потрошачке технологије широм света долази од кинеских добављача.

БYД, Xпенг и други кинески произвођачи аутомобила продали су готово две трећине свих електричних аутомобила прошле године, надмашивши етаблиране компаније попут Тесле.

У сегменту роботских усисивача кинески брендови доминирају, остављајући некадашњег америчког пионира иРобот иза себе.

Како су то успели?

Переира, чија консултантска компанија иМпацт помаже кинеским фирмама да ојачају пословање у иностранству, успех Кине приписује жестокој домаћој конкуренцији у градовима попут Шенжена, Хангџоуа и Шангаја, густим ланцима снабдевања и пословној култури која компанијама омогућава да брзо уводе иновације.

Но, ту је и даље велика предност – јефтина радна снага.

Све то заједно доводи до нижих трошкова производње и много бржих иновационих циклуса него у најнапреднијим светским привредама.

Џои Ченг, који се пре више од 20 година преселио у САД због докторских студија, познаје и америчке потрошаче и кинеске произвођаче.

Иако се његов стартап налази у САД, готово сва производња обавља се у Шенжену.

„Ланац снабдевања у Шенжену практично је незаобилазан за смањење трошкова и брз развој производа“, каже Ченг.

„Посебно као стартап морате брзо да избаците производ или ћете бити избачени из трке.“

Иако потрошачи хрле ка кинеским компанијама, резерве и даље постоје.

Недавна анкета у Немачкој, Француској, Италији, Шпанији, Пољској и Белгији, показује да свега седам одсто испитаних верује да кинеске компаније штите њихове податке.

Додуше, и у америчке компаније је поверење тек 16 одсто.

Надин, немачка блогерка о путовањима која користи производе ДЈИ и Инста360, каже да код куће не би користила никакве азијске производе.

„Мој кућни роботски усисивач долази од немачке компаније управо из тог разлога: подаци се чувају у складу с немачким прописима.

Уосталом, произвођачи могу директно да се повежу с камером“, каже она, мислећи на инциденте хаковања камера и звука повезане с роботским усисивачима.

Ипак, Переира каже да кинеске компаније које се шире у иностранство морају да плате „премију поверења“.

„Овај мањак поверења значи да морају да буду додатно конкурентне у погледу производа и цене како би их тржиште изабрало“, каже.

Додаје да јаз може да се смањи присуством на иностраним тржиштима, попут прве европске фабрике путничких аутомобила компаније БYД, чије се отварање у Мађарској очекује касније ове године.

Кинеске компаније кажу да поштују правила ЕУ о заштити података.

Међутим, закони о унутрашњој безбедности у САД и Кини могу да захтевају од компанија да предају податке властима, а немачки званичници указују на ограничен надзор над тиме да ли се подаци с европских сервера преносе у иностранство.

Осим забринутости за приватност, кинеске компаније за потрошачку технологију нашле су се под лупом због шпијунаже, а у последње време и због повезаних уређаја попут електричних возила.

Спрема ли се нови трговински рат?

САД и неколико других западних земаља погодиле су кинески увоз и компаније царинама, црним листама и строгим захтевима.

Крајем јула Трампова администрација забранила је увоз нових модела хуманоидних робота произведених ван САД.

Представник кинеског произвођача робота Примебот каже за ДW да све кинеске компаније из области потрошачке технологије осећају последице.

„Можда бисмо тражили сарадњу с локалном америчком компанијом.

Друго потенцијално решење је изградња фабрике тамо“, каже он.

Европске земље и ЕУ такође разматрају увођење додатних царина против кинеских компанија.

Крис Переира предвиђа да ће царине убрзати два тренда међу кинеским компанијама: пресељење већег дела производње у иностранство и улазак у такмичење са западњацима и на пољу врло скупих производа.

„Кинески званичници и компаније препознају да производњу у одређеној мери треба локализовати.

Један разлог је ублажавање извозних препрека, а други стварање поверења на локалном нивоу“, сажима Переира.

„Други тренд је да, када царине пониште ценовну предност у нижем сегменту, преостала маржа остаје у вишем, па кинески брендови све више директно конкуришу етаблираним западним именима, где је поверење најважније“, каже Переира.

Могу ли западне компаније да конкуришу?

Како кинеска доминација наставља да расте, западне компаније покушавају да пронађу начине да остану конкурентне.

Каз Мерчант, који ради за компанију са седиштем у Великој Британији која увози и извози ИТ хардвер, каже да посебно мање компаније морају да изграде географску нишу.

„Морају да имају сопствену јединствену продајну предност за одређени производ, коју Кина можда нема у том региону.

Или морају да постану партнери с кинеском компанијом“, каже.

За Переиру је кључни проблем који Европа мора да реши способност регулатора да реагују.

„Кинески регулатори вам веома јасно и брзо говоре шта можете да урадите.

Та брзина помаже компанијама да унапређују производе и успеју у иностранству“, каже Переира.

„Ако недељама чекате одговор, изгубићете посао“, закључује он.