Објављени детаљни резултати избора у Санџаку: Ево коме су грађани дали највише гласова - Сандзакливе.рс

Хронологија

1. 16:30
   Sandžak live (отвара се у новом прозору) први објавио

   Објављени детаљни резултати избора у Санџаку: Ево коме су грађани дали највише гласова - Сандзакливе.рс

   Парламентарни избори одржани у Србији у недељу, 25. октобра, донели су значајне промене у расподели политичке подршке у Санџаку. Студентска листа освојила је највише гласова у Новом Пазару, Пријепољу и Новој Вароши,… Цео текст

   Парламентарни избори одржани у Србији у недељу, 25. октобра, донели су значајне промене у расподели политичке подршке у Санџаку. Студентска листа освојила је највише гласова у Новом Пазару, Пријепољу и Новој Вароши, док је листа окупљена око Александра Вучића била прва у Сјеници и Прибоју. У Тутину је највећу подршку добила СДА Санџака.

   Прелиминарни резултати Републичке изборне комисије, према пресеку од понедељка, 26. октобра, у 13.55 часова, показују да је Студентска листа у шест санџачких општина заједно освојила 42.621 глас, односно 37,84 одсто.

   На другом месту налази се листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“, која је добила 31.675 гласова или 28,13 одсто.

   Посебну пажњу привукли су резултати у Новом Пазару, где су студенти остварили убедљиву предност, али и у Сјеници, где је разлика између две првопласиране листе била свега 75 гласова.

   Нови Пазар: Студентска листа далеко испред осталих

   У Новом Пазару, највећем граду Санџака, Студентска листа освојила је 19.238 гласова, што представља 40,10 одсто важећих гласова.

   Друго место заузела је листа „Расим Љајић – Људски“, коју чине СДП и ЦДП, са 10.245 гласова или 21,35 одсто. Вучићева листа добила је 9.407 гласова, односно 19,61 одсто.

   СДА Санџака освојила је 4.703 гласа (9,80 одсто), док је Покрет за уједињење, предвођен Усамеом Зукорлићем, добио 3.226 гласова (6,72 одсто).

   Посебно је занимљиво да је Студентска листа у Новом Пазару освојила чак 1.064 гласа више него листе Расима Љајића, СДА Санџака и Усамеа Зукорлића заједно.

   Тутин остао уз СДА, у Сјеници готово изједначени резултати

   За разлику од Новог Пазара, у Тутину је највећи број грађана подржао СДА Санџака, која је освојила 4.629 гласова или 36,68 одсто.

   Студентска листа заузела је друго место са 2.624 гласа (20,79 одсто), док је Покрет за уједињење Усамеа Зукорлића добио 1.854 гласа (14,69 одсто).

   Вучићева листа освојила је 1.662 гласа, а листа Расима Љајића 1.496.

   Тутин је имао и најмању излазност међу шест посматраних општина — 39,13 одсто.

   У Сјеници је забележена једна од најнеизвеснијих изборних утакмица у Санџаку.

   Листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојила је 3.176 гласова (26,06 одсто), док је Студентска листа добила 3.101 глас (25,44 одсто).

   То значи да је Вучићева листа била испред студентске за свега 75 гласова.

   Треће место заузео је Покрет за уједињење са 2.067 гласова, а следе СДА Санџака са 1.784 и листа Расима Љајића са 976 гласова.

   Пријепоље, Прибој и Нова Варош: Две листе освојиле највећи део гласова

   У Пријепољу је Студентска листа, према непотпуним резултатима, добила 7.164 гласа, односно 43,23 одсто, док је Вучићева листа освојила 6.921 глас или 41,77 одсто.

   Предност студената износи 243 гласа, али је у тренутку објављивања података било обрађено 55 од укупно 61 бирачког места.

   У Прибоју је ситуација другачија. Вучићева листа освојила је 6.472 гласа (45,10 одсто), док је Студентска листа добила 6.063 гласа (42,25 одсто).

   У Новој Вароши Студентска листа освојила је 4.431 глас, односно 49,72 одсто, а Вучићева листа 4.037 гласова или 45,30 одсто.

   Нова Варош забележила је највећу излазност међу ових шест општина, чак 76,10 одсто.

   Како изгледа укупан резултат Санџака?

   Када се саберу гласови у Новом Пазару, Тутину, Сјеници, Пријепољу, Прибоју и Новој Вароши, распоред пет најјачих листа изгледа овако:

   Подаци показују да су две првопласиране листе заједно освојиле готово две трећине важећих гласова у посматраним општинама. То је значајан показатељ промењеног односа политичких снага у овом делу Србије.

   Излазност у шест санџачких општина износила је 52,39 одсто, док је на нивоу Србије, према истом пресеку, била 68,82 одсто.

   Према пројекцији ЦеСИД-а и Ипсоса, заснованој на 96 одсто обрађеног узорка, Студентска листа могла би да освоји 140 посланичких мандата, а Вучићева листа 103.

   Листе Расима Љајића и СДА Санџака, према тој пројекцији, добијају по један мандат, док Покрет за уједињење Усамеа Зукорлића остаје без представника у Народној скупштини. Реч је о пројекцији, а не коначно утврђеној расподели мандата.

   Резултати за Санџак обухватају 374 од укупно 380 бирачких места. Преосталих шест налази се у Пријепољу, због чега се коначан однос гласова у тој општини још може променити.

2. 11:24
   Sandžak live (отвара се у новом прозору) препричао (процена), 4 дана после првог

   Нови Пазар међу градовима у којима би могли да буду одржани ванредни избори: Аналитичари откривају шта се спрема - Сандзакливе.рс

   Нови Пазар налази се међу градовима у којима би, након промене власти на републичком нивоу, могло да буде отворено питање одржавања ванредних локалних избора. Политички аналитичари упозоравају да би нове околности… Цео текст

   Нови Пазар налази се међу градовима у којима би, након промене власти на републичком нивоу, могло да буде отворено питање одржавања ванредних локалних избора. Политички аналитичари упозоравају да би нове околности могле да доведу до промене односа снага у појединим градским и општинским скупштинама.

   Поред Новог Пазара, као средине у којима би могло да дође до политичких промена помињу се Београд, Нови Сад, Ниш, Краљево, Ужице, Кула и Аранђеловац.

   Разговори о могућим изборима уследили су након парламентарних избора одржаних 25. октобра, на којима је Студентска листа освојила већину гласова. Ипак, ванредни локални избори засад нису расписани, а њихов евентуални термин зависиће од политичких одлука и законских процедура.

   Нови Пазар у фокусу након изборних резултата

   Посебну пажњу изазивају резултати парламентарних избора у Новом Пазару, где је Студентска листа освојила више гласова него три највеће бошњачке политичке странке заједно.

   Према објављеним резултатима Републичке изборне комисије, Студентска листа добила је 19.238 гласова, односно 38,7 одсто. Листа „Расим Љајић – Људски“ освојила је 10.245 гласова (20,6 одсто), док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ добила 9.407 гласова (18,9 одсто).

   СДА Санџака освојила је 4.703 гласа, а Странка правде и помирења 3.226 гласова. Укупно су три највеће бошњачке странке добиле 18.174 гласа, што је 1.064 мање од Студентске листе.

   Такав резултат поново је отворио питање политичких односа у Новом Пазару, али је важно нагласити да резултати парламентарних избора не мењају аутоматски састав локалне скупштине.

   Аналитичари очекују промене у појединим општинама

   Политички консултант Душан Миленковић сматра да би у наредном периоду могло да дође до губитка већине у појединим локалним парламентима.

   Према његовој оцени, посебно су осетљиве средине у којима владајуће коалиције имају мали број одборника више од опозиције. Као примере наводи Ниш, Ужице, Кулу и Аранђеловац.

   Миленковић сматра да би у таквим градовима политички односи могли да се промене већ током наредних недеља и месеци.

   Ипак, он не очекује да ће нова парламентарна већина одмах покренути расписивање локалних избора у целој Србији, јер, како каже, Студентска листа до сада није јасно представила такав план.

   Другачију могућност разматра Миломир Мандић, оснивач и истраживач Демостата. Он сматра да би требало размотрити истовремено одржавање ванредних локалних, покрајинских и председничких избора.

   Мандић подсећа да је 2024. године омогућено усклађивање термина локалних избора, па оцењује да би сличан политички договор могао да буде постигнут и сада.

   Када је реч о Београду, Миленковић помиње и могућност увођења привременог органа управљања до одржавања нових избора.

   Када би могли да буду одржани избори?

   Редовни локални избори у делу Србије предвиђени су за 2027. годину, али би евентуална криза скупштинских већина могла да отвори могућност ранијег изласка грађана на биралишта.

   Током 2026. године локални избори већ су одржани у Аранђеловцу, Бајиној Башти, Бору, Кладову, Кули, Књажевцу, Лучанима, Мајданпеку, Севојну и Смедеревској Паланци.

   Годину раније гласало се у Зајечару, Косјерићу, Мионици, Неготину и Сечњу, док су 2023. и 2024. избори одржани у знатно већем броју градова и општина, укључујући Нови Пазар.

   Додатно је важна чињеница да је Александар Вучић 27. септембра 2026. поднео оставку на место председника Србије, након чега је Ана Брнабић преузела вршење председничке функције. Према законским роковима, председнички избори морају бити одржани најкасније 27. децембра 2026. године.

   Закон о локалној самоуправи предвиђа да скупштина града или општине може бити распуштена ако не заседа дуже од три месеца, не изабере извршне органе у прописаном року или не усвоји статут односно буџет на време. Одлуку о распуштању доноси Влада, а председник Народне скупштине потом расписује изборе у року од два месеца.

   За Нови Пазар, као и за остале поменуте градове, у овом тренутку нема потврђеног датума ванредних локалних избора. Њихово одржавање зависиће од развоја политичке ситуације, стабилности постојећих скупштинских већина и одлука надлежних институција.