
Реченице које преносе бар 3 од 4 медија.
Американци у уторак, 3. новембра, излазе на конгресне изборе који ће одредити однос снага у Вашингтону током последње две године мандата председника Доналда Трампа. Више од 200 милиона грађана има право гласа на изборима који долазе након две године обележене високим трошковима живота, ратовима и оптужбама за корупцију.
Бира се свих 435 заступника у Заступничком дому америчког Конгреса, чији мандат траје двије године, те 35 од укупно 100 сенатора, који се бирају на шест година. Американци ће бирати и гувернере у 36 савезних држава, чланове државних законодавних тијела те одлучивати о бројним референдумским приједлозима.
Тај просјек крајем листопада износио је 51.5 посто за демократе и 43.1 посто за републиканце. Занимање за овогодишње изборе види се и у пријевременом гласању.
Свој глас већ је дао и Трумп, који тијеком кампање позива републиканске бираче да се понашају као да се и сам налази на гласачким листићима. Председник се, међутим, не кандидује на овим изборима.
Текст из 4 чланка. 7 реченица преносе сви, у 69 се разликују.
Велики избори у САД: Ево шта је све на коцки
- Американци 3. новембра излазе на конгресне изборе који ће одредити однос снага у Вашингтону у последње две године Трамповог мандата, уз гласање за Представнички дом, део Сената и гувернере.
- Демократе према анкетама имају предност, а исход би могао да ограничи Трампову политику или да им донесе већу контролу над Конгресом и надзором над администрацијом.
Американци у уторак, 3. новембра, излазе на конгресне изборе који ће одредити однос снага у Вашингтону током последње две године мандата председника Доналда Трампа.
Више од 200 милиона грађана има право гласа на изборима који долазе након две године обележене високим трошковима живота, ратовима и оптужбама за корупцију.
Према најновијем просеку истраживања јавног мњења, демократе имају предност од 8,4 процентна поена у односу на републиканце, док је више од 50 милиона грађана већ гласало.
Исход избора могао би значајно да утиче на спровођење Трампове политике, укључујући економију, имиграцију и америчке односе са остатком света.
На изборима, познатим као међуизбори, односно мидтермс, право гласа има више од 200 милиона Американаца, који ће одлучивати о новом саставу Представничког дома, делу Сената, као и о гувернерима и другим државним функционерима.
Бира се свих 435 заступника у Заступничком дому америчког Конгреса, чији мандат траје двије године, те 35 од укупно 100 сенатора, који се бирају на шест година.
Од тога су 33 редовни избори, док се два места попуњавају на ванредним изборима у Флориди и Охају.
Американци ће бирати и гувернере у 36 савезних држава, чланове државних законодавних тијела те одлучивати о бројним референдумским приједлозима.
Избори који одлучују колико ће Трамп моћи да спроводи своју политику
Избори на средини предсједничког мандата, познати као мидтерм елецтионс, традиционално се сматрају провјером подршке предсједнику и његовој странци.
На њима предсједникова странка често губи заступничка мјеста, а промјена већине у Конгресу може знатно ограничити његов политички простор.
Према посљедњем просјеку анкета РеалЦлеарПолитицса, демократи имају предност у истраживањима о томе коју би странку бирачи подржали на конгресним изборима.
Избори долазе у тренутку када су високи трошкови живота, ратови, имиграциона политика и оптужбе за корупцију међу главним темама америчке политичке кампање.
Демократе воде у анкетама, републиканци бране већину у Конгресу
Тај просјек крајем листопада износио је 51.5 посто за демократе и 43.1 посто за републиканце.
На изборима пре две године гласало је око 155 милиона људи.
На претходним изборима на средини мандата, 2022. године, изашло је приближно 122 милијуна од више од 240 милијуна регистрираних бирача.
Излазност је на таквим изборима традиционално мања него на председничким.
Милиони Американаца већ су гласали
Разлика износи 8,4 процентна поена у корист Демократске странке.
Поједина истраживања показују сличан однос снага.
Према анкети Ројтерса и Ипсоса, демократе имају 53 одсто подршке, а републиканци 44 одсто, док је истраживање Емерсона показало однос од 52 према 42 одсто.
Истраживање Економиста и Југова показује предност демократа од девет процентних поена, док је у анкети Харвард-Харис та разлика четири поена.
Међутим, анкете о укупној подршци странкама не могу се непосредно претворити у број посланичких мандата, пошто се представници бирају у појединачним изборним јединицама.
Републиканци тренутно имају 218 места у Представничком дому, демократе 214, један посланик је независан, док су два места упражњена.
За већину у дому са 435 чланова потребно је најмање 218 мандата.
У Сенату републиканци имају 53 места, демократе 45, док су два независна сенатора повезана са демократским посланичким клубом.
Демократама је за преузимање контроле над Сенатом потребан нето добитак од четири мандата.
Републиканци на предстојећим изборима бране 22 сенаторска места, а демократе 13. Изборни резултати зато ће одредити да ли ће Трамп у наредне две године моћи да рачуна на републиканску већину приликом усвајања закона, буџета и спровођења кључних мера своје администрације.
Уколико демократе преузму контролу над једним од домова, моћи ће да блокирају поједине предлоге Беле куће, покрећу парламентарне истраге и захтевају додатни надзор над радом администрације.
Више од 51 милион Американаца већ гласало, међу њима и Трамп
Занимање за овогодишње изборе види се и у пријевременом гласању.
До завршнице кампање гласале су десетине милијуна Американаца, а број раних гласова приближава се 50 милијуна, према подацима које је пренио Ассоциатед Пресс.
Према најновијим подацима које је пренео Ројтерс, више од 51 милион Американаца већ је искористио могућност да гласа пре званичног изборног дана.
Подаци Универзитета Флориде показали су да је до суботе ујутру, 31. октобра, гласало више од 50,5 милиона грађана, што је готово пет милиона више него током читавог периода превременог гласања на међуизборима 2022. године.
Американци могу да гласају раније непосредним одласком на бирачка места или слањем гласачких листића поштом, у зависности од правила која важе у њиховим савезним државама.
Свој глас већ је дао и председник Доналд Трамп, који је 24. октобра гласао у Вест Палм Бичу на Флориди, заједно са првом дамом Меланијом Трамп.
Свој глас већ је дао и Трумп, који тијеком кампање позива републиканске бираче да се понашају као да се и сам налази на гласачким листићима.
Председник се, међутим, не кандидује на овим изборима.
Америчка судија Трина Томпсон забранила је Министарству правде да прети кривичним прогоном изборним званичницима који не поступају по захтевима администрације америчког председника Доналда Трампа.
Амерички председник Доналд Трамп отказао је предизборне скупове у Канзасу и Ајови, планиране за овај викенд уочи конгресних избора 3. новембра.
Уместо личних наступа, одржаће низ телефонских предизборних скупова .
Шта показују анкете за Конгрес?
Демократи тренутачно имају 214 заступничких мјеста у Заступничком дому, док републиканци контролирају већину.
За контролу дома с укупно 435 мјеста потребно је најмање 218 мандата.
Анкете о опћој подршци странкама показују предност демократа, али не могу се изравно претворити у број освојених мандата.
Исход ће овисити о резултатима у појединачним изборним јединицама, међу којима су бројне утрке с малим разликама између кандидата.
Текст се наставља испод огласа
У Сенату републиканци имају 53 мјеста, демократи 45, а с демократима сурађују и двојица неовисних сенатора, Берние Сандерс и Ангус Кинг.
Демократима су за преузимање већине потребна најмање четири додатна мјеста, уз увјет да задрже мандате које тренутачно контролирају.
Шта се догодило на изборима 2018. године?
Слична политичка ситуација обиљежила је изборе на средини Трумпова првог предсједничког мандата 2018. године.
Демократе су тада освојиле 40 додатних места у Представничком дому и преузеле већину, док су републиканци задржали контролу над Сенатом.
Демократска већина у доњем дому потом је појачала парламентарни надзор над Трамповом администрацијом.
Без договора с демократима републиканци више нису могли самостално доносити законе кроз оба конгресна дома.
Истодобно, демократи нису могли доносити законе без потпоре Сената и предсједникова потписа, осим у случајевима у којима би Конгрес имао довољно гласова да надјача предсједнички вето.
Ако демократе преузму Представнички дом
Хакеем Јеффриес, садашњи вођа демократа у Заступничком дому, један је од главних кандидата за предсједника тог дома ако његова странка освоји већину.
Најавио је да демократе желе да појачају надзор над радом Трампове администрације.
Међу приоритетима које је Јеффриес истицао налазе се истраге могућих злоупораба положаја и корупције те законодавне мјере усмјерене на трошкове здравствене скрби, хране, становања и енергије.
Промјена већине у Заступничком дому дала би демократима контролу над његовим одборима и дневним редом, али не би значила да аутоматски могу провести све најављене законодавне приједлоге.
Трампова популарност и трошкови живота
Трумп је након побједе на предсједничким изборима 2024. имао подршку отприлике половице Американаца.
Према просјеку анкета РеалЦлеарПолитицса наведеном уочи избора, његову политику сада подржава око 38 посто испитаника.
Текст се наставља испод огласа
Током кампање републиканци се суочавају са незадовољством дела бирача због трошкова живота, цена бензина, царинске политике и последица рата са Ираном.
Критике се односе и на Трампову имиграциону политику, посебно међу делом латиноамеричких бирача.
Трумп је у кампањи настојао мобилизирати републиканске бираче, али је особна окупљања углавном одржавао у државама у којима његова странка има снажну подршку.
У говорима је истицао и пројекте преуређења Бијеле куће.
Потпредседник Сједињених Америчких Држава Џеј Ди Венс одбио је да подржи израелског премијера Бењамина Нетањахуа на предстојећим изборима, дан након што је амерички председник Доналд Трамп јавно подржао израелског лидера, преноси АП.
Подршка америчком председнику Доналду Трампу пала је на рекордно низак ниво, док су високе цене горива и забринутост због економије додатно погоршале изгледе његове Републиканске странке уочи конгресних избора 3. новембра.
Кључне трке за Сенат
За разлику од Заступничког дома, гдје је за доношење одлука углавном довољна обична већина, у Сенату је за завршетак расправе и гласање о многим законима у правилу потребно 60 гласова.
Ипак, обична већина одлучује о бројним именовањима и другим важним питањима.
Међу тркама које привлаче посебну пажњу налазе се оне у Охају, Северној Каролини, Мејну, Тексасу и на Аљасци, где демократе покушавају да освоје места која контролишу републиканци.
Истодобно демократи настоје задржати своје мандате у Мицхигану, Неw Хампсхиреу, Георгији и Миннесоти.
Истовремено, демократе настоје да задрже своје мандате у Мичигену, Њу Хемпширу, Џорџији и Минесоти.
Резултати у тим државама биће важни за коначан однос снага у Сенату.
У Мицхигану би могао бити изабран први муслимански сенатор
У Мицхигану се за мјесто у Сенату натјечу републиканац Мике Рогерс и демократ Абдул Ел-Саyед.
Ел-Саyед би у случају побједе постао први муслимански сенатор у повијести Сједињених Држава.
У Тексасу се натјечу републиканац Кен Паxтон и демократ Јамес Таларицо.
У Тексасу се надмећу републиканац Кен Пакстон и демократа Џејмс Таларико.
Ријеч је о држави која већ око три десетљећа није изабрала демократског сенатора, па је утрка привукла велику позорност обију странака.
У Сјеверној Каролини демократ Роy Цоопер натјече се против републиканца Мицхаела Wхатлеyја.
У Охију бивши демократски сенатор Схеррод Броwн покушава се вратити у Сенат у утрци против републиканца Јона Хустеда.
У Северној Каролини демократа Рој Купер надмеће се против републиканца Мајкла Вотла.
У Охају бивши демократски сенатор Шерод Браун покушава да се врати у Сенат у трци против републиканца Џона Хастеда.
Џорџија, Мејн и још неколико држава
У Георгији демократски сенатор Јон Оссофф настоји освојити нови мандат.
У Мејну републиканка Сузан Колинс брани своје место, док демократе покушавају да остваре добитке и у неким државама које традиционално дају већу подршку републиканцима, попут Ајове и Канзаса.
Текст се наставља испод огласа
Странке притом морају водити рачуна о томе да нису све утрке једнако неизвјесне и да резултат националних анкета не одређује појединачне побједнике.
Нова анкета АП-НОРЦ-а показује да већина регистрованих бирача у САД сматра да председник Доналд Трамп не испуњава очекивања ни на домаћем ни на међународном плану.
Инциденти током говора америчког председника Доналда Трампа у Тексасу на митигу подршке републиканском кандидату за Сенат.
Демонстранти упали на митинг, а на крају је дошло и до сукоба.
Расправе о Трамповом односу према изборним резултатима
Уочи гласања поново су отворена и питања поверења у амерички изборни систем.
Трумп је након предсједничких избора 2020. одбијао прихватити пораз од Јоеа Бидена, а његове неутемељене тврдње о изборној крађи годинама су биле важан дио политичких сукоба у САД-у.
Његове изјаве и поступци потакнули су забринутост критичара око могућег оспоравања резултата овогодишњих избора.
Но резултати још нису познати и није могуће унапријед утврдити како ће администрација реагирати на њихов исход.
Након конгресних избора очекује се и почетак интензивнијих политичких припрема за предсједничке изборе 2028. године, на којима Трумп према америчком Уставу не може освојити трећи предсједнички мандат.
У Калифорнији се гласа о порезу на милијардере
Осим избора кандидата, Американци ће 3. студенога одлучивати о 145 референдумских и других приједлога на разини савезних држава.
Питања обухваћају порезе, изборна правила, образовање, здравство и друга подручја јавне политике.
Један од најзапаженијих приједлога налази се на гласачком листићу у Калифорнији.
Ријеч је о Пропоситион 40, којим се предлаже једнократни порез од пет посто на имовину одређених милијардера.
Према службеном приједлогу, већина тако прикупљеног новца била би намијењена здравственој скрби, док би се остатак користио за образовање и помоћ у прехрани.
О његову прихваћању или одбијању одлучит ће калифорнијски бирачи.
О његовом прихватању или одбацивању одлучиће бирачи у Калифорнији.
Пре две године, на председничким изборима 2024, гласало је више од 155 милиона Американаца.
Према процени америчког Бироа за попис становништва, заснованој на анкетирању грађана, на претходним међуизборима 2022. године учествовало је приближно 121,9 милиона људи.
Одзив на изборима за Конгрес традиционално је мањи него на председничким изборима, али овогодишњи подаци о превременом гласању указују на велико интересовање бирача.
Посебна пажња усмерена је на неизвесне изборне трке у државама попут Тексаса, Мичигена, Аљаске и Мејна, где се воде интензивне кампање за сенаторска места.
Први резултати стижу у ноћи између уторка и среде
Америчка бирачка места почињу да се затварају у ноћи између уторка, 3. новембра, и среде, 4. новембра, по средњоевропском времену, а први резултати пристизаће од поноћи по времену у Србији.
Највећи број резултата очекује се између једног и пет часова ујутру, када ће бити познат однос снага у бројним важним изборним јединицама.
Велика руска рафинерија нафте НОРСИ у граду Кстову, у Нижњеновгородској области, нашла се током ноћи између суботе и недеље на мети напада украјинских беспилотних летелица, након чега је избио велики пожар.
Руска војска је током октобра извела шест напада на пет украјинских центара за обраду података који су, према тврдњама Министарства одбране Русије, коришћени за потребе Оружаних снага Украјине (ОСУ).
Упозорење руског председника Владимира Путина да је Москва спремна за војни сукоб са Европом, иако га не жели, изазвало је бурне реакције британских медија.
НАТО би могао да изазове директан војни сукоб са Русијом, па чак и нуклеарну ескалацију, уколико настави да појачава притисак на Калињинградску област, упозорио је амерички политиколог Анатол Ливен, директор програма за Евроазију Института Квинси.
Велика руска рафинерија нафте НОРСИ у граду Кстову, у Нижњеновгородској области, нашла се током ноћи између суботе и недеље на мети напада украјинских беспилотних летелица, након чега је избио велики пожар.
Након победе блокадера на изборима и општег економског колапса који је уследио, гашења фабрика, несигурности и масовног повлачења новца грађана из банака у страху за будућност, Алта банка је отишла у стечај, а међу онима који су остали без иједног динара нашла се и Рускиња Аљона.
Након што је Дејан Шошкић у интервјуу за подгоричку "Побједу" прогласио наш народ у Црној Гори "обичном националном мањином", огласио се др Александар Раковић који је раскринкао антисрпске лажи.
Вршилац дужности председника Републике, Ана Брнабић, жестоко је реаговала након што је Небојша Зеленовић затражио увођење терора и забрану деловања Српске напредне странке (СНС), поручивши му да уличарски диктатори могу покушати било шта, али да Србију и народ никада неће моћи да ућуткају и заплаше.
Лидер Српске напредне странке (СНС) Милош Вучевић огласио се поводом обележавања две године од трагичног пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, упутивши емотивну и дирљиву поруку у спомен на све страдале.
Преваранти злоупотребљавају имена и идентитете познатих лекара за рекламирање лажних лекова на интернету, што представља озбиљан безбедносни и кривични проблем, упозоравају стручњаци.
Почетак новембра 2026. доноси облачно време, кишу и снег на планинама, а крајем месеца очекује се драстичан пад температуре и први снег у нижим пределима, рекао је метеоролог Иван Ристић.
Дубоко у источној Србији, недалеко од Неготина, река Вратна створила је призор који изгледа као да је изашао из неког другог света.
Три монументална камена лука, позната као Вратњанске капије, представљају један од најнеобичнијих геоморфолошких феномена у нашој земљи.
Треће основно јавно тужилаштво у Београду предложило је притвор осумњиченом А.
(32) пошто је код њега у стану у Земуну пронађено скоро 800 грама марихуане.
Фудбалер Огњен Нинковић (24), из Лешнице, који је погинуо када је, возећи "голф", у ноћи између суботе и недеље, на магистралном путу Шабац-Лозница, слетео с пута и ударио у ограду, био је омиљен у свом месту и клубовима у којима је играо.
Почасни председник ДПС-а, Мило Ђукановић, требало би сутра да буде саслушан пред судијом за истрагу Вишег суда у Подгорици због сумњи у корупцију приликом приватизације Телекома 2005. године, иако је црногорско тужилаштво раније оценило да је наступило апсолутно застаревање кривичног гоњења.
Припадници Министарства унутрашњих послова (МУП) у Чачку поднеће кривичну пријаву против Б.
(34) из Земуна због сумње да је изазвао тешку саобраћајну незгоду у којој је повређена четворочлана породица, укључујући и бебу од месец дана.
Глумица Огњанка Огњановић биће сахрањена у уторак, 3. новембра, у 14.30 сати на Новом гробљу у Београду, саопштили су из Народног позоришта у Београду.
У новембар улазимо са ретроградним Меркуром и Венером, тако да ће прва половина месеца бити у знаку одлагања и неразумевања.
Све важне договоре и одлуке треба оставити за другу половину месеца када ћемо рационалније моћи да сагледно ситуације у којима се налазимо.
Млад Месец у Шкорпији 9. новембра доноси нови старт за Шкорпије, Ракове и Рибе.
Певач Саша Ковачевић појавио се на београдском аеродрому, а том приликом говорио је о здравственом стању након компликација које су уследиле после операције.
Победница ријалитија "Елита 9", Станија Добројевић, недавно је потврдила да јој је продукција у потпуности исплатила уговорени хонорар, а Асмин Дурџић једном приликом је открио колико је узела.
Певачица Јелена Карлеуша има нови профил на друштвеној мрежи Инстаграм, те се одмах огласила путем њега и објавила снимак у занимљивој одевној комбинацији.
Некадашња учесница "Звезда Гранда" Маја Јевтић, која је остала упамћена као једина трудница у музичком такмичењу, припрема нове песме којима ће се, након породиљског одсуства, представити публици.
хттпс://мондо.рс/Инфо/Свет/а2266428/медјуизбори-у-сад-2026-три-могуца-исхода-за-доналда-трампа.хтмл