Све вести
Фото из чланка: КлиxНови извјештај Европске комисије: БиХ све даље од ЕУ, Брисел тражи увођење виза држављанима Русије, Кине, Турске и Катара
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
У извештају који обухвата период од 1. септембра 2025. до 1. септембра 2026. године подсећа се да су од почетка преговора о приступању Србије у јануару 2014. године, отворена 22 од 35 преговарачких поглавља, укључујуци сва поглавља у оквиру Кластера 1 (основе) и Кластера 4 (зелена агенда и одржива повезаност), као и да су два поглавља привремено затворена.
Цео упоредни текст112 само у једном
Текст из 2 чланка. 1 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
Још 4 реченице, само Блиц
Извештаји ће прво бити представљени Одбору за спољне послове Европског парламента
На седницама ће бити дат извештај о напретку реформи и исплати ЕУ средстава, а све се одржава у Бриселу
Оцена Европске комисије из претходних година да је Србија испунила мерила за отварање Кластера 3 (конкурентност и инклузивни раст) и да је тај кластер технички спреман за отварање остаје на снази, наводи се у нацрту Пакета о проширењу за 2026. годину у који је Тањуг имао увид.
Документ који ће данас представити европска комесарка за проширење Марта Кос у Бриселу обухвата извештаје Европске комисије о 10 земаља кандидата за приступање Европској унији и у њему се наводи и да укупан темпо преговора Србије и даље зависи од напретка у области владавине права и нормализације односа Београда и Приштине.
У извештају који обухвата период од 1. септембра 2025. до 1. септембра 2026. године подсећа се да су од почетка преговора о приступању Србије у јануару 2014. године, отворена 22 од 35 преговарачких поглавља, укључујуци сва поглавља у оквиру Кластера 1 (основе) и Кластера 4 (зелена агенда и одржива повезаност), као и да су два поглавља привремено затворена.
Још 108 реченица које преноси само по један медиј
У документу се наводи и да чланство у ЕУ остаје стратешки циљ Владе Србије, као и да је Влада у периоду обухваћеним извештајем, формирала нови оперативни тим, предвођен главним преговарачем, како би убрзала напредак у испуњавању техничких критеријума за чланство.
- Остваривање циљева Србије у преговорима о приступању ЕУ захтева снажну политичку вољу, спровођење неопходних реформи, приступ који укључује целокупно друштво, ефикасно планирање и координацију политика, као и обезбеђивање довољних људских и финансијских ресурса у свим институцијама које су укључене у процес приступања - наводи се у извештају.
Додаје се да је антиевропски наратив, и даље присутан у српским медијима и код носиоца политичких функција и тврди да је сахрана Ратка Младица у септембру 2026. године уз присуство високих државних и војних званичника, допринела величању Младића на начин који је у супротности са вредностима на којима почива пут Србије ка Европској унији.
Додаје се да су ванредни парламентарни избори одржани 25. октобра и да је на њима, према прелиминарним резултатима "Студентска листа", настала из масовног покрета студената и грађана, освојила апсолутну вецину мандата.
У документу се помиње и дијалог Београда и Приштине уз посредовање ЕУ, уз констатацију да су унутрашњополитичке преокупације обе стране онемогуциле предузимање одлучних корака ка спровођењу Споразума о путу ка нормализацији из 2023. године и анекса о његовој примени, а тиме и напредак у нормализацији њихових односа.
У среду, у Европском парламенту ће Афет заједно са Одбором за буџет (БУДГ) организовати пети дијалог о Инструменту за реформе и раст за Западни Балкан, треци дијалог о Инструменту за реформе и раст за Молдавију, као и шести дијалог о Инструменту за Украјину.
На тој седници генерални директор Генералног директората Европске комисије за проширење и источно суседство Герт Јан Копман информисаце посланике Европског парламента о тренутном стању спровођења релевантних реформских агенди и исплати средстава ЕУ.
Све седнице одржаће се у Бриселу, објављено је на сајту Европског парламента.
Комисија наводи да власти у БиХ јавно и даље изражавају опредијељеност за европске интеграције.
Ипак, извјештајни период обиљежило је, како се наводи, "све веће удаљавање од европског пута".
Рад извршне и законодавне власти отежавало је непостојање функционалне владајуће коалиције, а кључне реформе везане за ЕУ још нису усвојене.
Комисија оцјењује да је управљање "све незадовољавајуће", да су независне институције слабе и да се на свим нивоима власти виде знакови заробљености државе.
Од прошлогодишњих препорука већина није проведена и оне остају на снази.
Безвизни режим са седам земаља и сезонска изузећа
У визној политици Комисија је забиљежила назадовање.
БиХ је, умјесто обећаног укидања једног безвизног режима годишње у периоду 2025-2027, продужила сезонско укидање виза с 30 на 60 дана.
Комисија тражи да БиХ укине безвизне режиме с Азербејџаном, Катаром, Кувајтом, Турском, Русијом, Кином и Вануатуом, те да престане са сезонским изузећима за држављане Бахреина, Омана и Саудијске Арабије.
Упозорава да то може повећати ризик од незаконитих миграција према ЕУ преко западнобалканске руте.
У истом поглављу позитивно је оцијењен долазак Фронтеxа: у септембру 2026. у БиХ је било распоређено око 130 припадника сталних снага с извршним овластима.
Усвојени су и акциони планови против трговине људима, уведено је биометријско прикупљање података у визном поступку, а радни аранжман с Еуројустом потписан је у октобру 2026.
Посљедице Додикове пресуде и Младићева сахрана
Извјештајни период обиљежиле су посљедице пресуде Милораду Додику и његовог уклањања с функције предсједника Републике Српске, укључујући институционалне промјене и пријевремене изборе за предсједника ентитета.
Ти избори одржани су 23. новембра 2025. и дјелимично поновљени 8. фебруара 2026. због неправилности.
Према оцјени ОСЦЕ/ОДИХР-а, избори су били професионално организовани, али обиљежени запаљивом реториком, а међу кандидатима није било ниједне жене.
Народна скупштина РС-а у извјештајном периоду именовала је три владе, од којих су двије поднијеле оставке усред оспоравања легитимитета пред Уставним судом БиХ.
Скупштина је у октобру 2025. и декларативно укинула неке законе које је Уставни суд већ оборио.
Уставни суд је у јулу 2026. потврдио уставност измјена Кривичног закона које је наметнуо високи представник, а на основу којих је вођен поступак против Додика.
Комисија посебно истиче хисторијски ревизионизам, негирање геноцида и величање ратних злочина код дијела политичких лидера, нарочито у РС-у, након смрти осуђеног ратног злочинца Ратка Младића.
На његовој сахрани у Београду били су лидери и политичари из РС-а, што је изазвало снажне реакције у земљи и регији.
Комисија такве случајеве оцјењује као "фундаментално неспојиве с вриједностима ЕУ".
Односи са Србијом, иначе добри, због тога су, како се наводи, дошли под притисак.
У извјештају се спомиње и да је високи представник Цхристиан Сцхмидт у мају 2026. најавио оставку, а да је у јуну његов замјеник Лоуис Црисхоцк именован за вршиоца дужности до именовања новог високог представника.
Опћи избори и порука новим властима
За опће изборе одржане 4. октобра 2026.
Комисија преноси прелиминарне налазе посматрачке мисије ОСЦЕ/ОДИХР-а: конкуренција је била стварна, а изборни дан протекао је уредно.
Први пут су у цијелој земљи кориштене нове изборне технологије, али су посматрачи забиљежили техничке потешкоће, сложене процедуре гласања и бројања те проблеме с тајношћу гласања.
Неријешени су остали злоупотреба јавних ресурса, рјешавање изборних спорова и надзор финансирања кампања.
Комисија поручује да БиХ након избора треба формирати све извршне и законодавне органе и показати обновљену опредијељеност за брзе реформе.
Уставне и изборне измјене ради провођења пресуде Сејдић-Финци и даље нису усвојене, а радна група која је требала припремити амандмане није постигла договор.
Парламент усвојио само 12 закона
Парламентарна скупштина БиХ у извјештајном периоду усвојила је само 12 закона, од чега пет по хитној процедури.
Буџет институција БиХ за 2025. усвојен је тек у новембру 2025, а буџет за 2026. у јулу 2026.
Сједнице Дома народа редовно су ометане, а надзор над извршном влашћу остао је слаб.
БиХ ни више од двије и по године након одлуке о отварању преговора нема главног преговарача.
Политичко неслагање око процедуре довело је до одвојених приједлога у Вијећу министара и Представничком дому, а Уставни суд је у марту 2026. поништио одлуку Представничког дома и наложио Парламентарној скупштини да именовање уреди у року од шест мјесеци.
Комисија тражи и хитно именовање националног ИПА координатора (НИПАЦ).
Због његовог одсуства сједница ИПА надзорног одбора није одржана од маја 2022.
План раста: Новац на коцки до краја године
БиХ је Реформску агенду усвојила у септембру 2025, али још није потписала и ратифицирала споразуме о Инструменту и зајму, нити именовала координатора.
Због касног подношења агенде земљи је скраћен рок проведбе и смањена индикативна алокација за 10 посто, па БиХ сада може добити до 976,6 милиона еура у кредитима и грантовима.
Комисија упозорава да граце период за прву траншу реформи истиче крајем 2026.
Ако до тада правни оквир и услови не буду испуњени, БиХ ће изгубити та средства.
Правосуђе: Без напретка, укинут вањски надзор имовинских картона
У области правосуђа и темељних права Комисија није забиљежила напредак.
Нови закон о ВСТВ-у и Закон о судовима БиХ још нису усвојени, упркос активностима у оба дома парламента.
Као негативан развој Комисија наводи измјене правила о имовинским картонима које је ВСТВ усвојио ове године.
Њима је вањски одабир стручњака за надзор замијењен процесом под контролом ВСТВ-а, супротно договору с Комисијом, након чега је мисија вањског надзора коју финансира ЕУ у јуну 2026. прекинута.
Комисија тражи да ВСТВ ове измјене хитно повуче.
Уставни суд БиХ и даље нема пуни састав.
Народна скупштина РС-а, како се наводи, треба испунити дуго закашњелу уставну обавезу и именовати судије, а Парламент ФБиХ именовати насљеднике двоје судија који одлазе у пензију.
Комисија упозорава и на именовања у којима етнички баланс има предност над заслугама.
Од 778.060 предмета, 50.852 или 6,5 посто ручно је прерасподијељено без образложења.
Број неријешених првостепених предмета смањен је за пет посто, али је крајем 2025. и даље био већи од 1,6 милиона.
Просјечно трајање првостепених поступака порасло је с 292 на 299 дана.
Корупција: Ниједна пријава за корупцију на високом нивоу од 2022.
Ни у борби против корупције нема напретка.
Комисија наводи да су политички органи континуирано пропуштали да се ухвате у коштац с раширеном корупцијом и да су напредак активно опструисали.
Ниједна нова правоснажна пресуда за корупцију на високом нивоу није забиљежена.
Ниједна агенција за провођење закона од 2022. није Тужилаштву БиХ поднијела извјештај о корупцији на високом нивоу, а током 2025. поднесено је само пет извјештаја о "обичној" корупцији.
Комисија критикује и праксу у Тужилаштву БиХ да тимови тужилаца у "осјетљивим" предметима одлуке доносе консензусом, што нема законско упориште, као и премјештања тужилаца који раде на политички осјетљивим предметима.
Од 600 званичника на државном нивоу само је 261 поднио финансијске извјештаје за провјеру имовинских картона, 24 мање него годину раније.
Комисија за одлучивање о сукобу интереса утврдила је пет случајева у 2025, али је изрекла само једну санкцију.
Мјесто директора АПИК-а упражњено је од октобра 2024.
Међу предметима који су споменути, истрага против бившег градоначелника Сарајева обустављена је скоро пет година након подношења кривичне пријаве и двије године истраге, а одлука је подложна жалби.
Федерација БиХ и даље нема проводив закон о сукобу интереса од 2013.
Кантон Сарајево једини је издвојен као примјер опипљивих резултата, с 14 особа против којих су потврђене оптужнице, од чега су већина носиоци јавних функција.
Медији: БХРТ пред гашењем
У области слободе изражавања Комисија такођер није забиљежила напредак, уз "забрињавајуће знакове погоршања".
Ситуација с БХРТ-ом додатно се погоршала и јавни сервис је и даље у озбиљној опасности од гашења, док се судски спорови између три јавна емитера настављају.
ВСТВ је у 2025. регистровао 25 напада на новинаре, а удружење БХ новинари запримило је 50 пријава.
У РС-у, гдје је клевета криминализована, прошле године је поднесено 88 кривичних пријава за клевету.
Комисија наводи и да РТРС наставља ширити руске дезинформације, како о рату у Украјини, тако и о европском путу БиХ.
Према подацима Вијећа за штампу и онлине медије које Комисија преноси, 60 посто информативних портала нема потпун или уопће нема импресум.
Закон о транспарентности власништва над медијима и критерији за оглашавање из јавних буџета и даље не постоје.
Организовани криминал и сива листа ФАТФ-а
У борби против организованог криминала забиљежен је извјестан напредак, уз усвајање нове процјене пријетње по методологији Еуропола и листе криминализованих психоактивних супстанци, прве измјене од 2011. године.
Ипак, одузимање имовине и даље је слабо: у 2025. одузето је шест милиона еура у 163 предмета, мање него 7,6 милиона годину раније.
Број заједничких истражних тимова пао је са 64 на 17. Због кашњења у усклађивању с међународним стандардима, БиХ је 19. јуна 2026. стављена на сиву листу ФАТФ-а.
Економија: Успоравање и раст дефицита
На економском плану Комисија такођер не види напредак у успостављању функционалне тржишне економије.
Раст БДП-а успорио је с 2,1 посто у 2025. на 1,7 посто у првом кварталу 2026, а БДП по становнику пао је на 36 посто просјека ЕУ, само пет процентних поена више него прије десет година.
Инфлација је у 2025. била четири посто, а у првих шест мјесеци 2026. порасла је на 4,6 посто.
Плате су у 2025. порасле 14 посто, знатно више од раста продуктивности од око два до 2,5 посто, што према Комисији штети конкурентности.
Комисија преноси процјене ММФ-а о дефициту од 1,8 посто БДП-а у 2025, уз раст на око четири посто или више у 2026. и 2027.
Ребаланс буџета РС-а, како се наводи, прекршио је ентитетско фискално правило, а координација ентитета при задуживању на међународним тржиштима "практично не постоји".
У земљи послује око 540 јавних предузећа, која запошљавају око 10 посто укупне радне снаге, а њихов дуг износи 28 посто БДП-а.
Незапосленост је у другом кварталу 2026. износила 12,2 посто, а међу младима 32,9 посто.
Руски гас, санкције и "двије школе под једним кровом"
БиХ је задржала потпуну усклађеност с вањском и сигурносном политиком ЕУ, али провођење санкција Русији ометају министарства и тијела које контролише СНСД.
Као примјер се наводе летови из Русије, емитовање руских државних медија и то што бањалучки М-тел и даље преноси сигнал канала РТ.
Природни гас чини три посто енергетске потрошње, али земља је потпуно овисна о једном извору из Русије.
У образовању се и даље задржава пракса "двије школе под једним кровом" у Херцеговачко-неретванском и Средњобосанском кантону, упркос пресудама Врховног суда ФБиХ.
Назив босанског језика и даље се не признаје у школама у РС-у, упркос одлукама Уставног суда.
БиХ је пропустила и два циклуса ПИСА тестирања, 2022. и 2025.
Кад је ријеч о несталима, извјештај наводи да се као посљедица рата још трага за 7.572 особе, а у 2025. идентификовано је 65. Шта је оцијењено позитивно
Уз Фронтеx и Еуројуст, Комисија издваја и усвајање закона о патентима, жиговима и пословној тајни, прву правоснажну пресуду за негирање и величање геноцида коју је Суд БиХ донио у октобру 2025, те прву правоснажну пресуду Кантоналног суда у Сарајеву у фебруару 2026. којом је утврђена дискриминација ЛГБТИQ+ особа.
Седма сарајевска поворка поноса у јуну 2026. протекла је мирно.
Позитивно су оцијењени и отварање дионица Поприкуше-Немила и Путниково Брдо-Медаково на Коридору Вц, ознака ЕУ мисије за климатски неутралне градове коју је Сарајево добило у априлу 2026, отварање ЕИТ хаба у Сарајеву те споразум с Хрватском о градњи Јужне плинске интерконекције, потписан у априлу 2026.