Све вести
Фото из чланка: БлицНова Влада Србије пред великим тестом: Брисел тражи санкције Русији, аналитичари откривају шта би могло да уследи
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Европска комесарка за проширење Марта Кос поручила је да без усклађивања са политиком Европске уније неће бити значајнијег напретка у европским интеграцијама, док аналитичари оцењују да ће састав будуће Владе и њени приоритети бити пресудни за наредне кораке Србије. - Неће бити могуће да земља која се не усклађује са нама по питању стратешког интереса, што су, наравно, спољна и безбедносна политика, односно заједничка борба против Русије, посебно у контексту руског рата у Украјини, напредује.
То ће бити веома, веома тешко - поручила је Кос. - Прво морају да формирају нову владу, а потом ћемо видети како ћемо и да ли ћемо моћи да наставимо даље у овој области - навела је европска комесарка.
Цео упоредни текст75 само у једном
Текст из 2 чланка. 4 реченице преносе сви, у 3 се разликују.
Још 26 реченица, само Блиц
Кампања подстиче негативан став према руским држављанима, што изазива забринутост због могуће дискриминације оних који су побегли од рата и режима у Русији
Владимир Ђукановић са листе "Уједињена Србија" тврди да Студентска листа планира увођење санкција Русији, и критикује могућност одржавања референдума о том питању
На налозима на друштвеним мрежама који су током кампање за недавно завршене парламентарне изборе навијали за опозицију и Студентску листу покренута кампања "Руси напоље".
Објављују се и постови са фотографијама држављана Русије који стоје у редовима испред Алта банке, којој је јуче одузета дозвола за рад, и то уз подсмех.
"Руси напоље", "Уопште немамо луксуз, ни време, ни ресурсе да проверавамо ко су 'добри Руси'.
Још једном: Руси напоље", "Да се не фолирамо: Руси напоље" - ово су само неки од постова на друштвеним мрежама у којима се тражи да држављани Русије напусте Србију.
Осим тога, тражи се и увођење санкција Русији.
Слоган "Руси напоље" не појављује се први пут код нас.
Он представља израз који се кроз историју и у савременом политичком дискурсу користи као нека врста протеста против руског, односно совјетског "геополитичког и политичког утицаја".
Ипак, оправдана је забринутост великог броја корисника друштвених мрежа да овакве поруке могу деловати дискриминаторно према великом броју руских држављана који повремено или трајно бораве у Србији, од којих су готово сви побегли од аутократског режима и рата који Русија води против Украјине.
Ђукановић: Ово је кампања за увођење санкција Русији
- Неки од вас који нису веровали у оно што смо говорили у кампањи, а то је да ће лажна Студентска листа ако дође до власти, а ево има прилику да коначно формира власт, да ће увести санкције Русији.
Жао ми је што у то нисте веровали и што сте се наивно одлучили да дате глас безидејној и безличној политичкој организацији.
Да ће увести санкције Русији нам говори и изјава господина Илије Срдановића.
Он је на директно питање о томе одговорио да ће грађани ићи на референдум - рекао је Владимир Ђукановић са листе "Уједињена Србија" на Тик-Току.
- У кампањи су најпре говорили да неће уводити рестриктивне мере према руским грађанима и руској држави, а онда су касније рекли и да неће уводити санкције, да би сада рекли да ће грађани ићи на референдум.
Узгред, то није питање за референдум, то је питање за одлучну Владу која има програм и која доноси одлуке и једноставно каже "да" или "не".
Ако ви кажете да ћете бити на европском путу и ако кажете да морате да усклађујете спољну политику са политиком Европске уније, зашто онда морате да изводите грађане на референдум?
Шта ако грађани кажу да неће да се уводе санкције Русији?
Ово показује да сте ви једна незрела организација.
Уосталом, у којим условима ћете ви да одржите референдум?
У овим револуционарним условима?
Мислите да ће неко моћи да води било какву нормалну кампању за "да" или за "не"?
То ће бити један наштеловани референдум, јер ћете ви свакако донети одлуку да уводите санкције Руској федерацији.
Кога ви обмањујете и кога ви лажете - рекао је Ђукановић.
Подсетимо, Радомир Саичић са Студентске листе изјављивао је у неколико наврата да нова Влада Србије неће уводити санкције Русији.
Европска комесарка за проширење Марта Кос поручила је да без усклађивања са политиком Европске уније неће бити значајнијег напретка у европским интеграцијама, док аналитичари оцењују да ће састав будуће Владе и њени приоритети бити пресудни за наредне кораке Србије.
Још 7 реченица које преноси само по један медиј
Питање односа Србије према Русији поново је доспело у средиште политичких разговора након поруке из Брисела да будућа власт у Београду мора да покаже спремност за усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније.
Иако нова Влада Србије још није формирана, већ се отвара питање да ли ће наставити досадашњу политику неувођења санкција Москви или ће покушати да пронађе другачије решење како би убрзала европске интеграције.
Аналитичари за „Блиц“ оцењују да би управо ово питање могло да представља један од првих озбиљних изазова за будућу власт, али се разликују у проценама колико би Брисел инсистирао на санкцијама и да ли би реформе у области владавине права могле да буду довољне за помак у приступним преговорима.
Марта Кос послала поруку Србији: Без усклађивања са ЕУ нема напретка
Европска комесарка за проширење Марта Кос изјавила је да ће напредовање Србије ка чланству у Европској унији бити веома тешко уколико Београд не усклади своју спољну и безбедносну политику са Бриселом, посебно када је реч о односу према Русији.
У интервјуу за пољску телевизију ТВП Wорлд, Кос је нагласила да заједнички стратешки интереси представљају важан део европске политике.
Марта Кос је ове недеље одговорила на питање да ли ће бити могуће да Србија уђе у ЕУ ако не буде увела санкције Русији.
- Неће бити могуће да земља која се не усклађује са нама по питању стратешког интереса, што су, наравно, спољна и безбедносна политика, односно заједничка борба против Русије, посебно у контексту руског рата у Украјини, напредује.
То ће бити веома, веома тешко - поручила је Кос.
Она је додала да Европска унија још није започела разговоре са новом Владом Србије, пошто она тек треба да буде формирана.
Међутим, како каже, ЕУ још није почела разговоре са новом Владом Србије.
- Прво морају да формирају нову владу, а потом ћемо видети како ћемо и да ли ћемо моћи да наставимо даље у овој области - навела је европска комесарка.
Још 40 реченица које преноси само по један медиј
Њена изјава долази у тренутку када се, након изборне победе Студентске листе, очекује формирање нове парламентарне већине и избор чланова Владе.
Латиновић: Санкције Русији биће велики тест за будућу Владу
Некадашња амбасадорка Србије при Европској унији Бранка Латиновић оцењује да би питање увођења санкција Русији могло да представља озбиљан политички изазов за нову Владу.
Према њеним речима, Србија се претходних година није у потпуности усаглашавала са изјавама и резолуцијама Европске уније које се односе на Русију, за разлику од појединих држава региона и кандидата за чланство.
- Много тога ће бити јасније када будемо видели састав нове Владе Србије и ко ће бити нови премијер и посебно министар спољних послова - навела је Латиновић за „Блиц“.
Она подсећа да је Илија Срдановић, представник Студентске листе, раније истакао да ће одлуке о спољној политици доносити Влада у целини, а не појединац.
Латиновић, међутим, не искључује могућност да питање санкција Русији у наредном периоду изгуби део досадашњег значаја, посебно уколико дође до напретка у међународним преговорима о завршетку рата у Украјини.
Сматра да би важан сигнал спољнополитичког опредељења нове власти могао да буде и избор дестинације за прву званичну посету будућег премијера.
Према њеној оцени, било би значајно да први дипломатски кораци буду усмерени ка државама у непосредном суседству, имајући у виду важност регионалних односа за европске интеграције.
Зечевић: Владавина права и борба против корупције треба да буду приоритет
Директор Института за европске студије Слободан Зечевић сматра да нова Влада Србије не би требало да постави санкције Русији као свој први приоритет.
Уместо тога, како оцењује, фокус би требало да буде на реформама правосуђа, јачању демократских институција и борби против корупције.
- Владавина права, демократија и борба против корупције били су превасходни циљ студентског покрета, због чега су одлучили да изађу на изборе са својом листом - рекао је Зечевић.
Он указује да би посебну пажњу требало посветити преговарачким поглављима 23 и 24, која обухватају правосуђе, основна права, правду, слободу и безбедност.
Зечевић сматра да би један од важних циљева требало да буде добијање позитивног извештаја о испуњености привремених мерила у области владавине права, познатог као ИБАР.
Према његовој процени, питање санкција Русији могло би да се разматра упоредо са даљим напретком Србије у процесу европских интеграција.
- Надам се да ће у Бриселу имати разумевања за ситуацију у Србији јер су владавина права, демократија и борба против корупције управо европске вредности због којих је Студентска листа изашла на изборе - навео је Зечевић.
Може ли Србија да отвори нове кластере без санкција Русији?
Програмски директор Центра за европске политике Страхиња Суботић сматра да Србија има могућност да оствари одређени напредак у преговорима са Европском унијом чак и уколико не уведе санкције Москви.
Он објашњава да отварање нових преговарачких кластера није формално условљено искључиво увођењем санкција Русији.
Ипак, коначне одлуке зависе од политичке сагласности држава чланица ЕУ, које о отварању кластера одлучују једногласно.
Према његовој оцени, озбиљни реформски резултати могли би да представљају аргумент у разговорима са државама које инсистирају на већем усклађивању спољне политике Србије са европском.
Суботић сматра да би конкретан напредак у реформама могао да омогући да се питање санкција разматра у каснијој фази приступног процеса.
Милановић: Санкције би имале симболички значај
Економиста Бранко Милановић изнео је знатно критичкији став према инсистирању европских држава на увођењу санкција Русији.
Он је на друштвеној мрежи X оценио да би такав потез имао пре свега политички и симболички значај, уз тврдњу да српске санкције не би представљале озбиљан економски ударац Москви.
Милановић сматра да се овим захтевом од Србије тражи да одустане од традиције самосталнијег спољнополитичког деловања, коју повезује са политиком некадашње Југославије, али и каснијим потезима српских власти.
Према његовом тумачењу, инсистирање на санкцијама представља својеврсну демонстрацију политичке моћи Брисела и Лондона.
Он је оценио и да би увођење таквих мера могло да има негативне последице по становништво Србије, док њихов економски ефекат на Русију не би био значајан.
Реч је о Милановићевом политичко-економском тумачењу, а не о потврђеној процени конкретних економских последица евентуалних санкција.
Шта Србију чека на европском путу?
Србија има статус кандидата за чланство у Европској унији од 2012. године, док приступне преговоре води од 2014.
До сада су отворена 22 од укупно 35 преговарачких поглавља, а два су привремено затворена.
Међу наредним корацима у преговарачком процесу налази се отварање Кластера 3, који обухвата конкурентност и инклузивни раст.
Међутим, Европска унија наставља да инсистира на реформама у области правосуђа, борбе против корупције, слободе медија и демократских институција, уз потребу за већим усклађивањем спољне и безбедносне политике Србије са европском.
Због тога ће један од важних задатака будуће Владе бити да дефинише однос према захтевима Брисела, али и да представи конкретан план реформи којима би Србија могла да убрза европске интеграције.
Да ли ће питање санкција Русији постати препрека напретку Србије ка Европској унији или ће Брисел дати предност унутрашњим реформама, зависиће од будућих разговора, потеза нове Владе и одлука држава чланица ЕУ.
Европска комесарка је претходних дана разговарала са Илијом Срдановићем, првим кандидатом на Студентској листи и поручила да је ЕУ спремна да подржи нову Владу Србије на европском путу.
- Србија ће морати да испоручи више.
Видећемо озбиљност њихове владе после избора, ако не буду само причали да желе да буду чланица него да конкретно раде на томе, посебно у погледу стратешког усаглашавања и усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком - рекла је Марта Кос почетком октобра током представљања плана Европске комисије за припрему ЕУ за будуће проширење пред Спољнополитичким одбором Европског парламента.
