Ноћ кад је пао Вучић: Срећни људи и питања за послије

У 21:42 у недјељу стотине момака, с капуљачама и маскама као у вријеме пандемије, изашле су из Пионирског парка и некуда отишле.

Људи около, у еуфорији, добацивали су им нешто.

„Гдје ћете када је журка?“, питали су.

Понеки припадник Жандармерије, који је до малочас те исте момке у црном обезбјеђивао, сада је био видно задовољан.

Било је то само дванаест минута пошто је бивши предсједник Србије Александар Вучић признао изборни пораз.

Студентска листа је, према процјени на основу узорка, освојила око 53 одсто гласова, док је Вучићева Уједињена Србија остала на око 39 одсто.

То саопштавају исти они истраживачи из Ипсоса који су неколико дана раније тврдили да Вучић води са седам процентних поена.

То више никоме није битно.

На улицама Београда и других градова су срећни људи.

„Осећам се пре-ле-по.

То је и најкраће и најдуже што могу да кажем“, каже Алекса, човјек од четрдесетак година, који се затекао у близини Скупштине.

Једна дјевојка и младић кажу да су очекивали побједу, али не овако глатку.

На питање да ли је очекивала да Вучић тако призна пораз, једна пресрећна жена каже: „То нисам очекивала.

Морам да признам да је то са његове стране ипак можда добар гест, да се избјегну сукоби и немири и да се заслужена побједа прослави на прави начин.“

Дан је мирисао на невоље.

У више инцидената нападнути су бајкери који су уз студенте, као и више грађана.

Од вечери су људи у црном пунили Пионирски парк и постављали нове шаторе, као да се нешто спрема.

На крају, од Вучића кисјела честитка Студентској листи, за коју је поновио да су рушитељи државе и „извођачи прљавих радова које је неко други осмислио“.

Понашао се као човјек који ће сада предводити опозициону партију.

Ако се питају људи попут Јове Бакића, професора социологије који је и нови посланик Студентске листе, онда ће Вучића и многе представнике одлазеће власти чекати судски процеси.

О признању пораза Бакић је рекао: „Највјероватније је да је разлика толика да муљања не може бити.“

Побједа, па суочавање с насљеђем СНС

Србију и будуће власти сада чека суочавање с више од четрнаест година владавине СНС које су, кажу критичари, обиљежили корупција, непотизам и разградња демократије.

За филозофа и политичког коментатора Ивана Миленковића оно што су студенти извели, водећи побуну тачно двије године, јесте политичко ремек-дјело.

„Ријетко када се у Србији појави нешто што у цијелом свијету треба проучавати.

Политичка вјештина и упорност скупа су са обичним људским врлинама попут поштења и части.

Ова дјеца, овдје, све вријеме пливају на томе“, каже Миленковић за ДW.

Према њему, озбиљан посао тек предстоји.

„Ту мора да постоји мјера одлучности.

Јер, власт је теже одржати него освојити.

Нужно је посећи све пипке хоботнице, али уз придржавање закона.

Само закони гарантују да Србија има шансу.“

Колико дуго ће Студентска листа остати на окупу?

Иако је у ноћи између недјеље и понедјељка дјеловало да мало ко мисли на сјутра, Србију чекају бројна отворена питања.

Рецимо, колико ће Студентска листа, у којој има људи разних идеологија, успјети да остане на окупу и колико ће посла до тада одрадити.

Какве ће одлуке доносити у односима према Европској унији, Русији, Косову?

Колико ће је систем кочити, колико ће имати простора док су, рецимо, општине и градови у рукама СНС?

Једно питање је, чини се, затворено – избори су били чистилиште за ситније политичке странке, од којих ниједна није прешла цензус.

Тако у Скупштини неће бити политичких ветерана попут социјалисте Ивице Дачића или опозиционара Драгана Ђиласа.

Још се не може назрети ко ће повести нову Владу Србије, али се често спомиње име бившег гувернера и професора економије Дејана Шошкића.

До краја године морају бити одржани и предсједнички избори.

Данас то дјелује само као формалност.