Нафтна индустрија Србије упутила је америчком Министарству финансија нови захтев за продужење дозволе за рад, јер постојећа лиценца истиче 30. октобра. Одлука Вашингтона има велики значај за наставак производње у Рафинерији нафте Панчево, снабдевање домаћег тржишта и енергетску стабилност Србије. Истовремено се настављају разговори о промени власничке структуре компаније, а трајно решење још није потврђено.
Србија се поново налази пред роком који има велики значај за њен енергетски систем. Компанија НИС саопштила је 24. октобра да је Канцеларији за контролу стране имовине (ОФАЦ), која делује у оквиру америчког Министарства финансија, поднела нови захтев за издавање посебне лиценце.
Циљ је да компанија настави несметано пословање и после 30. октобра, када истиче важећа дозвола.
У свом захтеву НИС је нагласио да су континуирано снабдевање домаћег тржишта и редован рад Рафинерије нафте Панчево од кључног значаја за очување енергетске стабилности Србије.
На први поглед, реч је о још једном административном поступку. Међутим, иза тог захтева налази се много сложеније питање: колико дуго једна од најважнијих српских компанија може да функционише уз периодична одобрења америчких институција?
Зашто је 30. октобар толико важан?
Америчко Министарство финансија издало је 30. септембра посебну лиценцу којом је НИС-у омогућен наставак оперативних активности до 30. октобра.
Та дозвола обухвата пословне активности неопходне за функционисање компаније, укључујући прераду нафте, увоз сирове нафте, одржавање постројења и финансијске трансакције потребне за снабдевање тржишта.
Захваљујући томе, Рафинерија нафте Панчево могла је да настави производњу нафтних деривата.
Сада се приближава истек тог периода.
Нови захтев не значи да је продужење већ одобрено. Одлуку тек треба да донесу надлежне америчке институције.
Такође, истек дозволе не би сам по себи значио да ће на бензинским пумпама одмах нестати горива. Последице би зависиле од конкретних ограничења, расположивих залиха, могућности увоза и мера које би предузеле држава и компаније.
Ипак, неизвесност није безначајна, јер се ради о предузећу које има важну улогу у преради нафте и снабдевању Србије бензином, дизелом, керозином и другим дериватима.
Како је српска нафта постала питање америчких санкција?
Проблем НИС-а повезан је са америчким санкцијама уведеним због руског власништва у компанији.
Санкције су у пуном обиму ступиле на снагу у октобру 2025. године, након више одлагања.
Од тада је пословање компаније у великој мери зависило од посебних лиценци америчког Министарства финансија.
Таква одобрења омогућавала су наставак одређених пословних активности, док су се истовремено водили разговори о трајнијем решењу.
То показује колико је енергетска безбедност Србије повезана не само са количинама нафте, производним капацитетима и домаћом потрошњом, већ и са међународним финансијским и политичким односима.
НИС послује у Србији, запошљава раднике у Србији и снабдева српско тржиште. Али због власничке структуре компаније, америчке санкције имају непосредан утицај на услове под којима она може да обавља своју делатност.
То је један од најочигледнијих примера колико се последице великих међународних сукоба могу осетити у домаћој привреди.
Шта се дешава са променом власништва?
Поред питања оперативне лиценце, у току су и разговори о промени власничке структуре НИС-а.
Министарка рударства и енергетике у техничком мандату Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је 30. септембра да се настављају разговори између ОФАЦ-а и мађарске компаније МОЛ о могућој трансакцији.
Према њеним речима, Србија је завршила свој део посла у вези са споразумом између акционара, под условом да МОЛ преузме НИС и да америчке институције одобре такав аранжман.
Ова изјава показује да се решење не тражи само у продужењу привремених дозвола, већ и у промени околности због којих су санкције уведене.
Међутим, из разговора о могућој трансакцији не може се закључити да је преузимање завршено.
За то су потребни одговарајући споразуми, регулаторна одобрења и испуњавање услова који се односе на санкциони режим.
Док се тај процес не оконча, НИС наставља да тражи дозволе које му омогућавају редовно пословање.
Зашто је Рафинерија Панчево толико значајна?
Рафинерија нафте Панчево један је од најважнијих индустријских објеката у Србији.
Њен рад омогућава да се сирова нафта прерађује у деривате који се користе у саобраћају, привреди, пољопривреди и другим делатностима.
Када домаћа рафинерија ради, Србија има могућност да део својих потреба за нафтним дериватима задовољава производњом у земљи.
У случају озбиљнијих поремећаја, већи терет снабдевања могао би да падне на увоз готових деривата.
То не значи да увоз не би био могућ, али би повећана зависност од спољних добављача могла да створи додатне логистичке и тржишне изазове.
Посебно је важно што Србија улази у хладнији део године, када је стабилно снабдевање енергентима једно од најважнијих економских питања.
Зато питање НИС-а није само питање власништва над једном компанијом.
Оно је повезано са сигурношћу снабдевања, трошковима привреде и способношћу државе да реагује у случају поремећаја на тржишту.
Држава већ предузимала мере
Када је крајем септембра објављено претходно продужење лиценце, Министарство рударства и енергетике указало је на додатне тешкоће у снабдевању.
Међу њима су наведени раст цена енергената, низак водостај Дунава, отежани логистички услови и проблеми са увозом нафтних деривата.
Министарка Ђедовић Хандановић тада је саопштила да је држава пустила 5.000 тона дизела из резерви на тржиште и примењивала смањење акциза како би ублажила притиске.
Те мере показују да држава располаже инструментима којима може да реагује на поремећаје.
Ипак, резерве и привремене фискалне мере нису замена за дугорочно стабилан систем снабдевања.
Због тога би трајније решење статуса НИС-а било значајно и за планирање производње, инвестиција и будућих енергетских потреба Србије.
Србија између економских интереса и међународних ограничења
Случај НИС-а показује колико је тешко раздвојити економију од међународне политике.
С једне стране, Србија има јасан интерес да њена најважнија нафтна компанија настави да ради, да рафинерија производи и да грађани и привреда буду редовно снабдевени.
С друге стране, америчке санкције постављају ограничења која не могу бити занемарена у међународним финансијским и пословним трансакцијама.
Зато се решење тражи кроз преговоре са америчким институцијама, власницима компаније и потенцијалним новим инвеститорима.
За Србију је важно да у тим разговорима буду заштићени њени економски и енергетски интереси, без обзира на то ко ће на крају имати власничку контролу над компанијом.
Питање је и шта ће евентуална промена власништва значити за будућа улагања, запослене и дугорочну улогу Рафинерије Панчево.
Одговори на та питања још нису познати.
Шта следи до 30. октобра?
Наредни дани биће важни за даље пословање НИС-а.
Уколико ОФАЦ одобри нову лиценцу, компанија ће добити додатно време за наставак рада у оквирима које та дозвола буде предвидела.
Уколико одобрење изостане, биће потребно утврдити конкретне последице по производњу, увоз нафте, плаћања и снабдевање тржишта.
Паралелно ће се пратити разговори о промени власничке структуре.
За сада нема основа да се тврди да ће доћи до несташица горива, али ни да је трајно решење проблема већ обезбеђено.
Оно што је извесно јесте да Србија поново чека одлуку америчких институција о условима под којима може да настави рад један од најважнијих делова њеног енергетског система.
И управо то је суштина читавог проблема: док год будућност НИС-а зависи од краткорочних дозвола, енергетска стабилност Србије остаје изложена неизвесности коју домаће институције не могу саме да отклоне.
Извори: НИС, Министарство рударства и енергетике Србије, Танјуг, Еуронеwс Србија
