Све вести
Фото из чланка: РепубликаНИС поднео нови захтев за продужење лиценце САД
НИС је поднео нови захтев америчком Министарству финансија за издавање посебне лиценце како би наставио несметано пословање после истека важеће лиценце, наглашавајући значај рада Рафинерије нафте Панчево за енергетску стабилност Србије.
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
НИС поднео нови захтев за продужење лиценце САД! У захтеву се наглашава значај компаније НИС за обезбеђивање континуитета у снабдевању домаћег тржишта, као и да је редован рад Рафинерије нафте Панчево од кључног значаја за очување енергетске стабилности Републике Србије.
Нове цене горива важиће до следећег петка - 30. октобра.
Цео упоредни текст79 само у једном
Текст из 2 чланка. 3 реченице преносе сви, у 3 се разликују.
Још 4 реченице, само Интермагазин
Нафтна индустрија Србије упутила је америчком Министарству финансија нови захтев за продужење дозволе за рад, јер постојећа лиценца истиче 30. октобра.
Одлука Вашингтона има велики значај за наставак производње у Рафинерији нафте Панчево, снабдевање домаћег тржишта и енергетску стабилност Србије.
Истовремено се настављају разговори о промени власничке структуре компаније, а трајно решење још није потврђено.
Србија се поново налази пред роком који има велики значај за њен енергетски систем.
НИС поднео нови захтев за продужење лиценце САД!
Циљ је да компанија настави несметано пословање и после 30. октобра, када истиче важећа дозвола.
У захтеву се наглашава значај компаније НИС за обезбеђивање континуитета у снабдевању домаћег тржишта, као и да је редован рад Рафинерије нафте Панчево од кључног значаја за очување енергетске стабилности Републике Србије.
Још 56 реченица које преноси само по један медиј
Компанија НИС поднела је Министарству финансија САД нови захтев за издавање посебне лиценце којом се омогућава наставак несметаног обављања оперативних активности компаније и после истека важеће оперативне лиценце, односно након 30. октобра 2026. године.
У захтеву се наглашава значај компаније НИС за обезбеђивање континуитета у снабдевању домаћег тржишта, као и да је редован рад Рафинерије нафте Панчево од кључног значаја за очување енергетске стабилности Републике Србије.
Компанија НИС захваљује свим домаћим и иностраним институцијама које подржавају напоре да се компанији омогући несметано пословање.
На први поглед, реч је о још једном административном поступку.
Међутим, иза тог захтева налази се много сложеније питање: колико дуго једна од најважнијих српских компанија може да функционише уз периодична одобрења америчких институција?
Зашто је 30. октобар толико важан?
Америчко Министарство финансија издало је 30. септембра посебну лиценцу којом је НИС-у омогућен наставак оперативних активности до 30. октобра.
Та дозвола обухвата пословне активности неопходне за функционисање компаније, укључујући прераду нафте, увоз сирове нафте, одржавање постројења и финансијске трансакције потребне за снабдевање тржишта.
Захваљујући томе, Рафинерија нафте Панчево могла је да настави производњу нафтних деривата.
Сада се приближава истек тог периода.
Нови захтев не значи да је продужење већ одобрено.
Одлуку тек треба да донесу надлежне америчке институције.
Такође, истек дозволе не би сам по себи значио да ће на бензинским пумпама одмах нестати горива.
Последице би зависиле од конкретних ограничења, расположивих залиха, могућности увоза и мера које би предузеле држава и компаније.
Ипак, неизвесност није безначајна, јер се ради о предузећу које има важну улогу у преради нафте и снабдевању Србије бензином, дизелом, керозином и другим дериватима.
Како је српска нафта постала питање америчких санкција?
Проблем НИС-а повезан је са америчким санкцијама уведеним због руског власништва у компанији.
Санкције су у пуном обиму ступиле на снагу у октобру 2025. године, након више одлагања.
Од тада је пословање компаније у великој мери зависило од посебних лиценци америчког Министарства финансија.
Таква одобрења омогућавала су наставак одређених пословних активности, док су се истовремено водили разговори о трајнијем решењу.
То показује колико је енергетска безбедност Србије повезана не само са количинама нафте, производним капацитетима и домаћом потрошњом, већ и са међународним финансијским и политичким односима.
НИС послује у Србији, запошљава раднике у Србији и снабдева српско тржиште.
Али због власничке структуре компаније, америчке санкције имају непосредан утицај на услове под којима она може да обавља своју делатност.
То је један од најочигледнијих примера колико се последице великих међународних сукоба могу осетити у домаћој привреди.
Шта се дешава са променом власништва?
Поред питања оперативне лиценце, у току су и разговори о промени власничке структуре НИС-а.
Министарка рударства и енергетике у техничком мандату Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је 30. септембра да се настављају разговори између ОФАЦ-а и мађарске компаније МОЛ о могућој трансакцији.
Према њеним речима, Србија је завршила свој део посла у вези са споразумом између акционара, под условом да МОЛ преузме НИС и да америчке институције одобре такав аранжман.
Ова изјава показује да се решење не тражи само у продужењу привремених дозвола, већ и у промени околности због којих су санкције уведене.
Међутим, из разговора о могућој трансакцији не може се закључити да је преузимање завршено.
За то су потребни одговарајући споразуми, регулаторна одобрења и испуњавање услова који се односе на санкциони режим.
Док се тај процес не оконча, НИС наставља да тражи дозволе које му омогућавају редовно пословање.
Зашто је Рафинерија Панчево толико значајна?
Рафинерија нафте Панчево један је од најважнијих индустријских објеката у Србији.
Њен рад омогућава да се сирова нафта прерађује у деривате који се користе у саобраћају, привреди, пољопривреди и другим делатностима.
Када домаћа рафинерија ради, Србија има могућност да део својих потреба за нафтним дериватима задовољава производњом у земљи.
У случају озбиљнијих поремећаја, већи терет снабдевања могао би да падне на увоз готових деривата.
То не значи да увоз не би био могућ, али би повећана зависност од спољних добављача могла да створи додатне логистичке и тржишне изазове.
Посебно је важно што Србија улази у хладнији део године, када је стабилно снабдевање енергентима једно од најважнијих економских питања.
Зато питање НИС-а није само питање власништва над једном компанијом.
Оно је повезано са сигурношћу снабдевања, трошковима привреде и способношћу државе да реагује у случају поремећаја на тржишту.
Држава већ предузимала мере
Када је крајем септембра објављено претходно продужење лиценце, Министарство рударства и енергетике указало је на додатне тешкоће у снабдевању.
Међу њима су наведени раст цена енергената, низак водостај Дунава, отежани логистички услови и проблеми са увозом нафтних деривата.
Министарка Ђедовић Хандановић тада је саопштила да је држава пустила 5.000 тона дизела из резерви на тржиште и примењивала смањење акциза како би ублажила притиске.
Те мере показују да држава располаже инструментима којима може да реагује на поремећаје.
Ипак, резерве и привремене фискалне мере нису замена за дугорочно стабилан систем снабдевања.
Због тога би трајније решење статуса НИС-а било значајно и за планирање производње, инвестиција и будућих енергетских потреба Србије.
Србија између економских интереса и међународних ограничења
Случај НИС-а показује колико је тешко раздвојити економију од међународне политике.
С једне стране, Србија има јасан интерес да њена најважнија нафтна компанија настави да ради, да рафинерија производи и да грађани и привреда буду редовно снабдевени.
С друге стране, америчке санкције постављају ограничења која не могу бити занемарена у међународним финансијским и пословним трансакцијама.
Зато се решење тражи кроз преговоре са америчким институцијама, власницима компаније и потенцијалним новим инвеститорима.
За Србију је важно да у тим разговорима буду заштићени њени економски и енергетски интереси, без обзира на то ко ће на крају имати власничку контролу над компанијом.
Питање је и шта ће евентуална промена власништва значити за будућа улагања, запослене и дугорочну улогу Рафинерије Панчево.
Одговори на та питања још нису познати.
Нове цене горива важиће до следећег петка - 30. октобра.
Још 18 реченица које преноси само по један медиј
Цене су без промене
Нове цене горива објављују се сваког петка до 15 часова.
Привредни субјекти који обављају делатност трговине моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава дужни су да утврђене малопродајне цене деривата нафте примене одмах по објављивању на званичној интернет страници Министарства унутрашње и спољне трговине.
Цена нафте расте у свету
Цена нафте Брент је данас порасла на више од 114 долара по барелу, а европски берзански индекси пали су након нових напада јеменских Хута на Саудијску Арабију и страха од ширења сукоба на кључну енергетску инфраструктуру и поморске правце.
Цена нафте Брент је у 10.00 сати порасла за 0,93 одсто на 114,220 долара по барелу, а лаке америчке нафте WТИ за 1,22 одсто на 100,699 долара.
Последњих недеља присутан је изражен раст цена сирове нафте:
Брент нафта (европски и глобални референтни стандард) поново је прескочила психолошку границу од 100 долара и креће се на нивоу од 111 до 112 долара по барелу.
WТИ нафта (америчка сирова нафта) достигла је ниво од око 99 до 100 долара по барелу.
Буди део Република заједнице.
Наредни дани биће важни за даље пословање НИС-а.
Уколико ОФАЦ одобри нову лиценцу, компанија ће добити додатно време за наставак рада у оквирима које та дозвола буде предвидела.
Уколико одобрење изостане, биће потребно утврдити конкретне последице по производњу, увоз нафте, плаћања и снабдевање тржишта.
Паралелно ће се пратити разговори о промени власничке структуре.
За сада нема основа да се тврди да ће доћи до несташица горива, али ни да је трајно решење проблема већ обезбеђено.
Оно што је извесно јесте да Србија поново чека одлуку америчких институција о условима под којима може да настави рад један од најважнијих делова њеног енергетског система.
И управо то је суштина читавог проблема: док год будућност НИС-а зависи од краткорочних дозвола, енергетска стабилност Србије остаје изложена неизвесности коју домаће институције не могу саме да отклоне.
Извори: НИС, Министарство рударства и енергетике Србије, Танјуг, Еуронеwс Србија
