СРБИЈА КАО ЕНГЛЕСКА И АМЕРИКА: Две листе збрисале јалову опозицију!
У Скупштини доминирају СНС и Студентска листа, за коју се на зна колико дуго ће остати јединствена
Резултати избора за Народну скупштину помели су мање странке готово до нивоа статистичке грешке, што је Србију довело на праг двопартијског политичког система који постоји у само неколико земаља на свету. Аналитичари упозоравају да потоп некадашње јалове опозиције још не значи да смо ушли у двопартизам јер се не зна да ли ће Студентска листа остати монолитна.
Владимир Маринковић, оснивач Конгреса српско-америчког пријатељства, каже да је ово што се десило на изборима за Народну скупштину далеко од двопартијског система у САД.
- Имамо сазнања само о СНС, који има идеологију десног центра, с јасном економском политиком, религиозним и породичним вредностима. За Студентску листу не знамо шта представља, па ни да ли је покрет. Они су идеолошки разуђени и формирани само с идејом да буду против СНС и Александра Вучића, мада не и против његове политике. Немогуће је да они такви остану јединствени у контексту геополитике, енергетике и безбедности, а не знамо ни каква ће бити њихова политика у тим областима, што ствара проблем непредвидивости - каже Маринковић.
Деђански: Још се не зна шта ће с Косовом, Русијом и економијом
Професор Стевица Деђански каже за Српски телеграф да је тешко говорити о двопартизму пошто Студентску листу чине групе с различитим погледима на теме попут АП Косова и Метохије, односа с Русијом, економског модела у Србији и друге.
- Видећемо да ли ће се Студентска листа претворити у неколико политичких партија које ће водити онај који их је и створио. То сигурно није двопартизам. А СНС зависи од Александра Вучића. Ако он остане при својој одлуци, то ће бити озбиљна опозициона странка са 103 посланика у Народној скупштини. Међутим, ако из неког разлога одустане, и СНС ће се фрагментирати - каже Деђански и додаје да за мање странке није могло да буде места у атмосфери као да играју Звезда и Партизан.
Он очекује да ће овај резултат Студентске листе да се преслика на председничким изборима.
Он истиче да је то потпуно другачије од ситуације у САД, где је двопартијски систем прошао све фазе током два века развоја:
- У САД постоји јасна идеолошка и политичка граница која разликује републиканце од демократа. То није случај код Студентске листе, која је усисала бираче разнородних мањих странака. Идеолошка разуђеност Студентске листе показаће се као проблем зато што у изазовима геополитике мора да се одлучује брзо. Очекивано је да процес одлучивања код њих буде спор и бирократизован.
Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност истиче за Српски телеграф да је створена референдумска атмосфера, у којој није било места ни за кога другог, осим за СНС и Студентску листу.
Ђилас завршио каријеру с 12.041 гласом
Коалиција Европска Србија, окупљена око ССП Драгана Ђиласа, доживела је политичку смрт. Иако је с њим наступио и Здравко Понош са својом странком СРЦЕ и Горан Јешић с покретом Солидарност, Европска Србија добила је 0,28 одсто гласова. Дакле, само 12.041 бирач дао је глас овој листи, чији је носилац била Мариника Тепић. Подсетимо, Европска Србија морала је, као и остали, да прикупи 10.000 потписа да би предала листу за изборе.
Ово је прави потоп за Ђиласа, чији је ССП био окосница и коалиције "Србија против насиља", која је 2023. освојила 23,65 одсто гласова, односно 65 мандата.
- Међутим, тешко је говорити о двопартизму пошто је СНС странка са чврстом структуром, а Студентска листа покрет који повезује само однос према СНС и Вучићу. Од људи унутар Студентске листе зависи да ли ће она постати странка. Краткорочно, они ће се везати за власт, а иду и председнички избори. Међутим, дугорочно гледано, могуће су тензије међу њима наредне године - каже Граовац.
Он истиче да такозвани грађанисти чине гро Студентске листе, те да постоји потенцијал да они у политичком животу заузму место које је некад држала Демократска странка.
Јовановић одлази с чела НДСС
Милош Јовановић подноси оставку на место председника Новог ДСС, након што листа Аутентична десница није прешла цензус.
- Повлачим се с јавне сцене. Немам ништа ново да кажем, а и мислим да сам довољно говорио свих ових година - навео је Јовановић у поруци недељнику НИН.
Аутентична десница, чији је Јовановић био носилац, освојила је 0,9 одсто, односно око 38.800 гласова. НДСС забележио је најбољи резултат на парламентарним изборима 3. априла 2022, кад је у оквиру коалиције НАДА освојила 5,37 одсто гласова и 15 мандата у Скупштини. Сад је доживела тужан крај за странку насталу из ДСС, која је имала председника СРЈ, а потом и премијера Србије Војислава Коштуницу.
МИЛЕТИЋ: ВИШЕ ДРЖАВОТВОРНОСТИ, А МАЊЕ ПОЛИТИКАНСТВА
Професор Дејан Милетић, председник Центра за проучавање глобализације, каже за Српски телеграф да, уколико Студентска листа остане хомогена, онда постоји могућност да Србија уђе у двопартијски систем, што би позитивно деловало на државу, њене интересе и квалитет живота грађана. Међутим, он наводи да то то није извесно јер Студентска листа нема јединствену платформу.
- Двопартијски систем значи више државотворности, а мање политиканства. То се постиже одговорним понашањем и јачањем институција, а опозиција, у овом случају СНС, треба да буде снажан корективни фактор. Борбе у парламенту Студентска листа водиће с озбиљном опозиционом партијом, каква је СНС, која делује очувано и јединствено - каже професор Милетић и додаје да је прерано доносити закључке јер је много тога још непознато.
Фијаско Љајића, Угљанина и Зукорлића
Највеће изненађење у мањинским срединама представља убедљива победа Студентске листе у Новом Пазару јер је освојила више гласова него све три највеће традиционалне бошњачке партије заједно.
Студентска листа освојила је 19.238 гласова (38,7 одсто, а СДП Расима Љајића, СДА Сулејмана Угљанина и СПП Усамеа Зукорлића укупно 18.174). Сличан тренд забележен је и у Тутину и Сјеници. Тако су Љајићев СДП и Угљанинов СДА добили само по један мандат.
Албанска коалиција добила је 0,7 одсто гласова и два мандата. Лоше је прошао и СВМ Балинт Пастора, који је с 0,8 процената обезбедио два мандата. Након прошлих избора СВМ је имао шест посланика у Скупштини.
Буди део Република заједнице.
