- СПС први пут у историји остаје ван Скупштине, са нешто више од 2 одсто гласова, што је тежак ударац за странку - ССП и листа 'Европска Србија' доживели су дебакл са 0,3 одсто, а десница је такође остала испод цензуса… Цео текст
- СПС први пут у историји остаје ван Скупштине, са нешто више од 2 одсто гласова, што је тежак ударац за странку
- ССП и листа 'Европска Србија' доживели су дебакл са 0,3 одсто, а десница је такође остала испод цензуса
Гласање 25. октобра означило је крај једне и почетак нове политичке ере у којој ће многе ствари сасвим другачије функционисати и то са потпуно другим актерима, односно без познатих актера. Осим победничке Студентске листе и Српске напредне странке као нове опозиционе снаге, ниједна од 18 изборних листа по броју освојених гласова није била ни близу парламенту, осим четири мањинске којима је био потребан такозвани природан праг за добијање мандата.
Пре свега Социјалистичка партија Србије први пут у историји неће бити у парламенту, што је озбиљан шамар за најдуговечнију и најжилавију странку. Референдумски карактер избора жестоко је казнио и целу опозицију која је остала изван Студентске листе.
Са само 0,3 одсто освојених гласова Странка слободе и правде, Драган Ђилас и његов покушај да преко коалиционе листе "Европска Србија" парира Студентској листи доживели су дебакл, а неки би рекли и понижење. Ђиласову "Европску Србију" поразио је чак и Покрет снага Србије Богољуба Карића са 7.000 гласова више!
Брисање
Овакви изборни резултати последица су онога што смо имали последње две године, каже за Курир извршни директор агенције Фактор плус Предраг Лацмановић.
- То је покушај брисања целокупне опозиције како би оно што ће израсти у Студентску листу направило референдумску атмосферу. И то су и успели - наглашава Лацмановић.
Он додаје да ће сад, после оваквих процената, неке од опозиционих странака отићи у заборав, неке ће вероватно покушати да делују и да се прегрупишу.
- Можда се неке уједине па постану једна странка, што бих им ја предложио. На пример, Европска Србија би могла би да буде једна партија, а не две или три. За СПС је проблем огроман. Они евентуално могу да се врате на неким следећим изборима, али биће потребно много тога да се уради у руководству партије. Социјалисти ће морати да се прегрупишу, али нисам сигуран на који начин - оцењује Лацмановић и подсетио да су у референдумској атмосфери далеко испод изборног прага остале и странке с десног спектра, које су у ранијим изборним циклусима имале и те како запажене резултате.
- И оне су избачене из парламента - напомиње Лацмановић.
Биће занимљиво
Резултати избора донели су Србији потпуно нову политичку слику - парламент који ће, уместо досадашње шаролике страначке сцене, обележити својеврсни двопартијски распоред снага. Предраг Лацмановић каже за Курир да ћемо двостраначки парламент имати барем на неки рок.
- Не верујем да ће то да потраје претерано дуго, али ћемо имати свакако један суви период у којем мање и ванпарламентарне странке неће моћи било шта да ураде. Занимљиво ће бити са обе стране, јер ћемо тек видети како ће се снаћи Студентска листа, пре свега са својим кадровима. Ми још не знамо ко су ти људи, ко ће бити мандатар или кандидат за мандатара, не знамо ко ће водити Народну банку Србије, ко ће бити министри...
А с друге стране, треба да видимо и како ће се СНС снаћи у овоме. Да ли ће остати чврста и јака опозиција која се неће расипати. Неће им бити лако, али имају јако велики број мандата и могу да буду веома јака опозиција. Већ су били у таквој ситуацији и прилика је да буквално прате сваки корак нових властодржаца и да их критикују. А новима желим све најбоље, да што боље владају, јер од тога зависи квалитет живота свих грађана Србије - закључио је Лацмановић.

