Један од најдрагоценијих споменика српске писмености и државности, Призренски препис Душановог законика, биће 5. новембра изложен у Лесковцу. Због изузетне вредности и посебних услова чувања, посетиоци ће имати само… Цео текст
Један од најдрагоценијих споменика српске писмености и државности, Призренски препис Душановог законика, биће 5. новембра изложен у Лесковцу. Због изузетне вредности и посебних услова чувања, посетиоци ће имати само осам сати да виде рукопис који је настао пре пет векова, нестао у вихору Првог светског рата, а потом пронађен у Немачкој и враћен у Србију.
У Народној библиотеци „Радоје Домановић“ у Лесковцу у четвртак, 5. новембра, биће представљен Призренски препис Душановог законика, један од најзначајнијих сачуваних рукописа српске средњовековне правне баштине.
Изложба је организована у сарадњи са Народном библиотеком Србије, у оквиру програма „Национално благо“ и манифестације „Лесковац – Престоница културе Србије 2026“.
Рукопис ће бити изложен од 11 до 19 часова. После тога биће враћен у услове чувања које захтевају овако стари и драгоцени документи.
Међутим, иза ове једнодневне изложбе крије се прича која обухвата готово пет векова српске историје.
Рукопис који је преживео нестанак
Призренски препис Душановог законика настао је почетком XВИ века, приближно између 1525. и 1530. године.
То значи да је преписан готово два века после доношења самог Законика, у време када средњовековна српска држава више није постојала.
Управо та чињеница сведочи о дугом животу Душановог законодавства и значају који је оно задржало у српској писаној традицији.
Рукопис је исписан на папиру, српском редакцијом старословенског језика. Поред Душановог законика, садржи и друге правне и црквеноправне текстове, међу којима су Скраћена синтагма Матије Властара и Законик цара Јустинијана.
Његова историја, међутим, није била нимало мирна.
Према подацима Народне библиотеке Србије, Призренски препис нестао је 1915. године, током Првог светског рата.
Касније је пронађен у Немачкој, одакле је враћен у Београд.
Тако је један од најважнијих извора за проучавање српског средњовековног права поново постао доступан домаћим истраживачима.
Где је оригинал Душановог законика?
Мало је познато да оригинални рукопис Душановог законика није сачуван.
Законик је донет 1349. године, на државном сабору у Скопљу, у време цара Стефана Душана. Допуњен је 1354. године у Серу.
Његов текст данас познајемо захваљујући преписима насталим током наредних векова.
Позната су 24 преписа Душановог законика, који се разликују по старости, обиму и садржају.
Због тога сваки сачувани рукопис има изузетан значај: упоређивањем различитих преписа историчари и филолози покушавају да што верније реконструишу текст изгубљеног оригинала.
Призренски препис заузима посебно место у том послу.
Његов текст био је један од најважнијих извора за научна издања Душановог законика, укључујући и радове знаменитог српског историчара Стојана Новаковића.
Закон који је уређивао читаво царство
Душанов законик није био само збирка казни.
Њиме су уређивани положај различитих друштвених слојева, рад судова, обавезе властеле, права и дужности зависног становништва, црквена питања и бројни други односи у тадашњој држави.
Једна од његових најзначајнијих одлика јесте настојање да се утврде правила која би важила у великој и сложеној држави каква је била Душанова Србија.
Законик је настао под снажним утицајем византијског права, али је укључивао и домаће правне обичаје и раније српске прописе.
Поједине одредбе данашњем читаоцу делују изузетно строго, што није необично за средњовековно законодавство. Истовремено, у њему се налазе и правила која су имала за циљ да ограниче самовољу и уреде поступање судова и државних службеника.
Због тога се Душанов законик не проучава само као историјски документ, већ и као сведочанство о организацији и правном поретку средњовековне српске државе.
Само један дан пред публиком
Представљање Призренског преписа у Лесковцу није уобичајена изложба старих књига.
Реч је о реткој прилици да публика непосредно види рукопис који је преживео векове, ратове, нестанак и повратак у земљу.
Град Лесковац најавио је да ће због његове историјске вредности и специфичних услова чувања бити изложен само у четвртак, 5. новембра, од 11 до 19 часова.
Управо тих осам сати представља прилику за сусрет са једним од најважнијих материјалних сведочанстава српске писмености и правне историје.
Оригинал Душановог законика одавно је изгубљен. Али захваљујући рукописима попут Призренског преписа, речи закона донетог пре више од шест и по векова нису нестале заједно са средњовековним српским царством.
Извори: Народна библиотека Србије, Град Лесковац, Виртуелни музеј српског језика Филолошког факултета у Београду, Југмедија
