- Марта Кос поручила је да Србија неће моћи да напредује ка ЕУ без усклађивања спољне политике, укључујући санкције Русији
- ЕУ још није почела разговоре са новом владом Србије, док Студентска листа поручује да санкције Москви неће уводити
- Саговорници оцењују да ће европски пут Србије и даље пратити политичка условљавања, и из Брисела и из региона
Победници избора у Србији добили су од највиших званичника Европске уније позитивне сигнале уз главну поруку да је Србији место у Унији. Међутим, о непријатним условима које Србију чекају на европском путу подсетила је европска комесарка за проширење Марта Кос која је поручила да Србија неће моћи да напредује на европском путу ако не уведе санкције Русији.
Фактор Москва
Она је тако одговорила на питање да ли ће бити могуће да Србија уђе у ЕУ ако не буде увела санкције Русији.
- Неће бити могуће да земља која се не усклађује са нама по питању стратешког интереса што су, наравно, спољна и безбедносна политика, односно заједничка борба против Русије, посебно у контексту руског рата у Украјини, напредује. То ће бити веома, веома тешко - рекла је Косова у специјалном интервјуу за пољски ТВП ворлд с Марћином Заборовским.
Комесарка је напоменула и да ЕУ још није почела разговоре са новом Владом Србије.
- Тако да прво морају да формирају нову владу, а потом ћемо видети како ћемо и да ли ћемо моћи да наставимо даље у овој области - навела је европска комесарка која је претходних дана разговарала са првим на Студентској листи Илијом Срдановићем и поручила да је ЕУ спремна да подржи нову Владу Србије на европском путу.
Студентска листа, која је победила на ванредним парламентарним изборима у Србији, не планира увођење санкција Руској Федерацији, изјавио је за руску државну новинску агенцију РИА Новости кандидат на Студентској листи Радомир Саичић, иначе академик и професор београдског Хемијског факултета.
- Као што смо навели у нашем програму, Студентска листа се не залаже за увођење санкција против Русије - рекао је Саичић.
Он је нагласио да Србија, имајући у виду сопствено искуство са међународним санкцијама, добро разуме последице таквих мера и да политичке спорове треба решавати другим средствима.
- Проблеми се морају решавати дијалогом, преговорима и споразумима, а не санкцијама - поручио је Саичић.
Без помака
Бивши амбасадор Бранко Бранковић оцењује за Курир да изјава Марте Кос није никакво изненађење, јер је, како каже, политика ЕУ према Србији подељена и у самој Унији. Он наглашава да све ствари које нису повољне по Србију никако не смеју да нас скрену са европског пута.
- Ми смо европска земља, нама је историјска важност да будемо део заједнице европских земаља. Али се поставља питање: под којим условима, и економским и политичким, па и и безбедносним. Један број земаља, из многих разлога, не жели Србију у ЕУ, без обзира на то шта урадила. ЕУ, Марта Кос и друштво налазе само изговор, својевремено у санкцијама према Русији, и наравно стално је на дневном реду признање Косова, што не смеју баш много гласно да говоре - каже Бранковић и додаје да "они само траже оправдање за бомбардовање 1999".
- Нашли би га кад бисмо ми признали Косово као независну државу. А то се неће догодити. Ми не можемо да имамо било каквог интереса да уведемо санкције Русији, јер је то противно нашим националним и државним интересима, и ми то не можемо да урадимо. Према томе, уопште не очекујем било какав помак у ставу ЕУ у овом тренутку, а поготово у овој ситуацији, у којој се Унија сада нашла. Заводећи санкције Русији, она је себе економски, али и политички довела у расуло - закључио је Бранковић.
Притисци из ЕУ су неизбежни
Никола Перишић из Центра за друштвена истраживања каже за Курир да треба бити свестан да су политичке одлуке и притисци неизбежни, јер је ЕУ политичка организација.
- Србија треба да ради на законским и практичним усклађивањима са стандардима ЕУ, јер је то у интересу њених грађана. Овај процес је неопходан, без обзира на то да ли из Брисела постоји подстицај да се такав приступ награди кроз отварање и затварање поглавља, односно кластера. Како би заштитила своју позицију и показала да не одустаје од европског пута, Србија мора да води добросуседску политику и да након конституисања новог скупштинског сазива изабере деветог члана Савета РЕМ, чиме би се у потпуности стекли услови за отварање Кластера 3. Ипак, треба бити свестан да је ЕУ политичка организација, због чега су политичке одлуке и притисци неизбежни. То је најуочљивије на примеру усаглашавања са спољном и безбедносном политиком ЕУ, конкретно када је реч о увођењу санкција Русији - објашњава Перишић.
Он подсећа да су представници Студентске листе и у изборној ноћи поновили да је такав корак неприхватљив.
- Тиме се јасно указује на то да ће се у наредном периоду чекати даљи расплет сукоба у Украјини, као и исходи будућих изборних процеса широм држава чланица ЕУ, закључно са изборима за Европски парламент у пролеће 2029. године - закључује Перишић.
Условљавања из комшилука: Захтеве већ изнели Хрватска и Словенија
Европски пут Србије, ма колико да је било реалних резултата, никада није био "очишћен" од политике. Из комшилука су пожурили да упозоре да ће и након промене власти бити условљавања. Из Хрватске су после избора стигли захтеви који се тичу ратне прошлости, питања несталих и архива, док је Словенија отишла корак даље, јер је премијер Јанез Јанша експлицитно и чак с призвуком ултиматума повезао пристанак Љубљане на даљи напредак Србије ка ЕУ са испуњавањем конкретног услова.
Јанша је отворено поручио да од напретка ка ЕУ нема ништа уколико Београд не преда тајне архиве Управе државне безбедности (Удба) и Југословенске народне армије (ЈНА). Он је изјавио да ће Словенија да поздрави евентуалну одлуку нових власти у Србији да убрзају преговоре о приступању ЕУ, али да ће та подршка бити условљена предајом докумената из архива бивших југословенских служби који се односе на Словенију.
- Евентуално одлучивање у Србији за убрзање преговора за улазак у ЕУ бисмо дочекали с радошћу. Међутим, нећемо дати сагласност за било какав напредак док Србија не преда Словенији све архиве Удбе, СДВ, ЈЛА, ЗСНЗ и осталих некадашњих служби СФРЈ које се односе на Словенију - написао је Јанша на Иксу као коментар на изјаву ЕУ званичнице Марте Кос да су Србији "врата у ЕУ отворена".
Хрватска је и у претходном периоду била једна од главних држава која се успротивила отварању Кластера 3 у приступним преговорима Србије са ЕУ. Хрватски званичници су објаснили да напредак Србије директно условљавају решавањем старих билатералних питања - првенствено процесуирањем ратних злочина (захтев за укидање српског закона о универзалној надлежности), расветљавањем судбине несталих лица и обезбеђивањем бољег политичког статуса за хрватску мањину у Србији.
Забрањено преузимање дела или читавог текста и/или фото/видеа, без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама Мондо ИНЦ услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.
