У новом броју Недељника који је на киосцима од четвртка 5. новембра – дигитално издање доступно на нашем сајту -читајте о томе како је у првих 10 дана размонтирана сама суштина напредњачког система и шта је потребно… Цео текст
У новом броју Недељника који је на киосцима од четвртка 5. новембра – дигитално издање доступно на нашем сајту -читајте о томе како је у првих 10 дана размонтирана сама суштина напредњачког система и шта је потребно да би се држава стварно излечила.
У новом броју доносимо и сазнања о томе шта се све догодило са Алта банком и 45 милијарди, медијима и извињењима, а шта са Марком Кричком и полицијом, Вучићевим помиловањима и уништавањем документације, Скај порукама… Каква реакција може да се очекује од представника старих власти и шта су главни кораци нових власти.
Читајте шта о аферама и демонтажи старог система кажу стручњаци и представници Студентске листе.
ОД ТРГОВИНЕ УТИЦАЈЕМ ДО ТРГОВИНЕ УТИСЦИМА
„Трговина утицајем ће се, у условима нове стварности, вероватно често појављивати у медијима као лајтмотив откривања ‘старе стварности’, а Вучићу и уз њега преосталим напредњацима је остало да се баве трговином утисцима, пре свега утиском да и даље држе ствари под контролом и да су јаки и монолитни као што су били“, пише Вељко Миладиновић.
И још:
Интервју са тужитељком Бојаном Савовић
Уводник Вељка Лалића: Труманов шоу
Колумна Бранка Росића: Први концерт у слободној земљи
Есеј Марка Прелевића: Сад кад више нисмо бесни
случај алта БАНКЕ: Девет тона новчаница…
Милица Рилак у новом броју пише о случају који је уздрмао јавност и о путу од мале земунске мењачнице – претворене у „сигурну, стабилну, јаку“ парадржавну банку – дошло до изношења 45 милијарди динара из трезора.
„Девет тона новчаница не може се изнети непримећено у једној торби, нити би то била операција за један одлазак до аутомобила. Штавише, да би се пренело одједном био би потребан конвој од 23 ‘обична’ аутомобила, 15 СУВ-јева или шест већих комбија“, пише Милица Рилак.
ИЗА СУ САМО НАШЕ ПАРЕ
Зоран Пановић пише о паду Вучићевог режима и победи Студентске листе као прилици за изградњу нове републике засноване на уставном патриотизму и меритократији, уз упозорење да је највећи изазов раскид са наслеђем српског национализма и политичким обрасцима претходних власти.
„Било је у историји (има их и сад) режима са јаком идеологијом и личном влашћу које су релативизовале свест о пролазности на власти. Али је интересантно како се одсуство свести о пролазности власти запатило код Вучићеве лојалистичке елите (‘нове класе’) чија је једина идеологија била и остала ‘иза су само наше паре'“, пише Зоран Пановић.
И ОРУЖЈЕ ЈЕ БИЛО ПАРТИЈСКИ ПОСАО
Александар Радић анализира како је Вучићев режим претворио трговину наоружањем у простор за политичко-партијско богаћење, нетранспарентне државне послове и привилеговање фирми блиских власти, указујући на одговорност руководства Југоимпорта за злоупотребе и штету по војну индустрију.
„Високи функционер Ј-СДПР Милош Бојовић, некада власник печењаре у Батајници, на Вучићевој инаугурацији 2017. године тукао је грађане који су скандирали нешто против председника. Наредио је да се наочитији кадрови Ј-СДПР убаце дискретно у градски аутобус и доведу у хотел ‘Москва’ где су тобоже пијуцкали кафице и чекали на наредбу да крену у улични бој“, пише Александар Радић.
Жељко Пантелић анализира дубоку политичку и етничку подељеност Израела након избора, Нетањахуове покушаје да спречи формирање нове власти и напоре Гадија Ајзенкота да окупи већину, уз истицање све значајније улоге арапских бирача и опасности од јачања ултранационалистичких снага.
„Главни мотор масовног изласка Арапа није био новац који су, наводно, послали Катар и Турска, већ дугогодишње расистичке и вулгарне изјаве екстремистичких министара Итамара Бен Гвира и Безалела Смотриха“, пише Жељко Пантелић.
ДРАЖА ПЕТРОВИЋ: КАКО ЈЕ ВИДОЈКОВИЋ ПОСТАО СЛОВЕНАЦ ИЗ БАНГЛАДЕША
У писму Анти Томићу, Дража Петровић пише о прогону Марка Видојковића током Вучићеве власти, претњама и медијском линчу због којих је морао да напусти Србију, али и о његовом повратку након изборног пораза режима, истичући како су личне судбине људи који су се борили против власти постале симбол борбе за политичке промене.
„Међународни ПЕН центар хитно га је евакуисао на сигурно пре три године. Марко је у јавности причао да је у Бангладешу. А био је већину времена у Словенији, мада су га често селили, променио је пет држава, смуцајући се по туђим становима и завејаним кућама“, пише Драгољуб Дража Петровић.
Ин мемориам: Мишо Ковач (1941–2026)
Да је хтио доћи у Београд… Док је Арсен био опор и циничан, а Вице Вуков одмјерен, Мишо је био месија наше сцене. Тако је себе и доживљавао, пише Борис Рашета.
МИЉЕНКО ЈЕРГОВИЋ: ХРВАТСКИ НАЦИОНАЛИСТИ СУ НАВИЈАЛИ ЗА ВУЧИЋА
У преписци са Светиславом Басаром, Миљенко Јерговић овог пута пише о томе како је изостанак путовања у Београд због супругиног здравственог проблема претворио праћење избора из Загреба у сведочанство о паду Вучићевог режима, али и упозорава да победа студентског покрета неће бити довољна без спремности да се изгради ново друштво.
„У хрватској националистичкој имагинацији и у влажним сновима хрватских малограђанских елита, избори у Србији били су попут обећања још једне, али овај пут и коначне српске несреће, у којој ће се Хрватска моћи огледати као велика, моћна и високоцивилизирана еуропска демокрација. „, пише Миљенко Јерговић.
СРПСКА БИЗНИС КЛАСА И ИЗБОРИ
Миша Бркић анализира однос крупног капитала према политичким променама у Србији, постављајући питање да ли ће нова власт успети да изгради привредни амбијент заснован на владавини права, конкуренцији и једнаким правилима за све или ће се наставити блиска веза крупног капитала и политичке моћи.
„Клуб Привредник могао би имати још једну ‘ноћну мору у најави’. Иако није злопамтило, један од кључних људи Студентске листе и често помињан као кандидат за премијера професор Дејан Шошкић вероватно није заборавио сукоб с ‘клубашима’ из 2012. године „, пише Миша Бркић.
100 РОМАНА: НЕКИ СУ ИЗБОРИ ЈЕДНАКИЈИ ОД ДРУГИХ
Марко Прелевић пореди резултате избора 100 најбољих романа по избору стручног жирија и читалаца Недељника и Великих прича, указујући на велика поклапања, али и разлике у укусима.
„Мирослав Крлежа имао је два романа у жиријевом Топ 20, док код читалаца нема ниједан у првих двадесет. Са друге стране, међу читаоцима су место у првих двадесет добили Миљенко Јерговић, Срђан Ваљаревић, Светислав Басара, Бранко Ћопић и Милена Марковић, чијих књига није било у жиријевој двадесеторци“, пише Марко Прелевић.
У новом броју Недељника читајте још:
Криза у Варшави: Борба за Пољску је почела, пише Жељко Пантелић
Кими Антонели, или знаш ли како се постаје шампион?
Колумна Хане Пишчевић: Све знају
Томмy Емануел: Мој его је прегажен грешкама и лежи у прашини
Светислав Басара пише о Зафрановићевом филму и лицемерју критичара који га осуђују без гледања, а затим и о убедљивој победи Студентске листе, где упозорава да смена Вучића неће значити стварне промене уколико се не спроведу реформе које ће спречити повратак ауторитарне власти.
Михаило Илић указује да је студентски покрет пробудио у грађанима наду, солидарност и потребу за заједништвом, али упозорава да ће највећи изазов након изборне победе бити очување тих вредности у свакодневном животу.
НАСЛОВНА СТРАНА НОВОГ БРОЈА НЕДЕЉНИКА, КОЈИ ЈЕ У ПРОДАЈИ ОД ЧЕТВРТКА, 5. НОВЕМБРА, НА СВИМ КИОСЦИМА И НА НЕДЕЉНИК.РС/СХОП.
