Све вести
Фото из чланка: ДанасНБС упозорава на лажне СМС поруке о кредитима Алта банке у стечају, БИРН описује проблеме са ликвидношћу
Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст22 само у једном
Текст из 2 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 22 реченице које преноси само по један медиј
Народна банка Србије је у решењу о одузимању дозволе за рад Алта банци навела да је 30. септембра 2026. године у благајни банке – „у новчаницама и кованом новцу“ – било близу 60 милијарди динара (више од пола милијарде евра), од чега је готовина у страним валутама износила око 100 милиона евра, док је остатак био у динарима, по извештају банке, пише БИРН.
У решењу пише да је централна банка установила да су се финансијско стање и ликвидност Алта банке „знатно погоршали“, чиме су угрожени „интереси депонената или других клијената банке“.
Такође, централна банка је установила да је у само два дана – 28. и 29. октобра – из банке повучено око 140 милиона евра у депозитима, али се не наводи који су клијенти банке то учинили.
Из НБС наводе и да је због „негативних новинских написа“ у периоду 26 – 29. октобра „нарушена репутација“ Алта банке, те да би, због огромне количине готовине, због могућности „интерне или екстерне преваре, пожара, поплаве, земљотреса“, Алта банка могла да забележи губитак изнад висине капитала, што би „угрозило наставак њеног пословања“.
Подаци о огромној количини готовине – за коју је током краткотрајне контроле НБС установила да може да нестане због преваре, поплаве, пожара или земљотреса – били су јавно доступни свима већ годинама: према званичним финансијским извештајима банке, крајем 2025. је у благајни било, бар на папиру, око 50 милијарди динара у готовини, годину дана раније око 40…, пише у истраживању БИРН-а
Народна банка Србије – гувернерка Јоргованка Табаковић и четири вицегувернера – нису одговорили на бројна питања БИРН-а.
На питања нису одговорили ни из Агенције за осигурање депозита, ни из Тужилаштва за организовани криминал, наводи се у тексту.
Да проблеми Алта банке нису настали преко ноћи, види се и из самог решења о одузимању дозволе.
НБС је у свом налазу утврдила да је Алта банка у току 2026. имала константан проблем са ликвидношћу и да је бележила „негативне кумулативне гепове“, што значи да је банка – да би сакупила што више депозита којим би поправила ликвидност – нудила све веће каматне стопе, док су каматне стопе на кредите остајале исте.
Просечна пондерисана каматна стопа на укупне депозите износила је 3,13 одсто, за разлику од просечних 1,59 одсто на нивоу банкарског сектора, пише у решењу.
Још један од важних налаза НБС био је и да су укупни депозити јавног сектора, јавних предузећа и банака у стечају на крају септембра били око 400 милиона евра, односно четвртину свих депозита у банци.
Уједно, АЛТА банка је на ове депозите плаћала изузетно високе каматне стопе – 5,61 одсто у динарима и 4,58 одсто у еврима.
Такође, установљена је концентрација депозита, односно, да су крајем септембра 2026. три највећа депонента држала више од 10 одсто укупних депозита, а 10 највећих депонената изнад 21 одсто.
Остатак текста можете прочитати на Бирн.рс.
Народна банка Србије добила је информације од грађана који наводе да су добили СМС поруке у којима се као алфанумерички ИД пошиљаоца појављује назив „АлтаПаy“.
Такође, неки грађани наводе да добијају СМС поруке са непознатих бројева.
У тим порукама се позивају да измире своје обавезе по уговорима о кредиту на одређене бројеве рачуна у Банци Поштанска штедионица.
Указујемо грађанима и свим клијентима Алта банке ад Београд у стечају и Алта Гроуп доо Београд, да никако не врше уплате на основу оваквих или сличних СМС порука, или евентуално имејлова сличне садржине.
Грађани који имају кредите у Алта банци ад Београд у стечају ће благовремено добити јасне информације и упутства о даљем начину измиривања својих обавеза искључиво од Агенције за осигурање депозита, која је преузела управљање над банком.
Дакле, грађани који имају кредите одобрене од стране Алта банке ад Београд у стечају треба да сачекају обавештење Агенције за осигурање депозита о банци и броју рачуна на који ће убудуће плаћати своје обавезе по уговору о кредиту и никако не треба да поступају по сумњивим СМС порукама непознатих пошиљалаца, нити евентуално имејловима истог типа.
Народна банка Србије је одмах обавестила Банку Поштанска штедионица а.д.
Београд како би предузела одговарајуће мере у вези са рачуном који се наводи у једној од тих СМС порука у коју смо имали увид, уз захтев да та банка предузме појачане мере контроле сумњивих трансакција, односно прилива.