Народна банка Србије је у решењу о одузимању дозволе за рад Алта банци навела да је 30. септембра 2026. године у благајни банке – „у новчаницама и кованом новцу“ – било близу 60 милијарди динара (више од пола… Цео текст
Народна банка Србије је у решењу о одузимању дозволе за рад Алта банци навела да је 30. септембра 2026. године у благајни банке – „у новчаницама и кованом новцу“ – било близу 60 милијарди динара (више од пола милијарде евра), од чега је готовина у страним валутама износила око 100 милиона евра, док је остатак био у динарима, по извештају банке, пише БИРН.
У решењу пише да је централна банка установила да су се финансијско стање и ликвидност Алта банке „знатно погоршали“, чиме су угрожени „интереси депонената или других клијената банке“.
Такође, централна банка је установила да је у само два дана – 28. и 29. октобра – из банке повучено око 140 милиона евра у депозитима, али се не наводи који су клијенти банке то учинили.
Из НБС наводе и да је због „негативних новинских написа“ у периоду 26 – 29. октобра „нарушена репутација“ Алта банке, те да би, због огромне количине готовине, због могућности „интерне или екстерне преваре, пожара, поплаве, земљотреса“, Алта банка могла да забележи губитак изнад висине капитала, што би „угрозило наставак њеног пословања“.
Подаци о огромној количини готовине – за коју је током краткотрајне контроле НБС установила да може да нестане због преваре, поплаве, пожара или земљотреса – били су јавно доступни свима већ годинама: према званичним финансијским извештајима банке, крајем 2025. је у благајни било, бар на папиру, око 50 милијарди динара у готовини, годину дана раније око 40…, пише у истраживању БИРН-а
Народна банка Србије – гувернерка Јоргованка Табаковић и четири вицегувернера – нису одговорили на бројна питања БИРН-а. На питања нису одговорили ни из Агенције за осигурање депозита, ни из Тужилаштва за организовани криминал, наводи се у тексту.
Да проблеми Алта банке нису настали преко ноћи, види се и из самог решења о одузимању дозволе.
НБС је у свом налазу утврдила да је Алта банка у току 2026. имала константан проблем са ликвидношћу и да је бележила „негативне кумулативне гепове“, што значи да је банка – да би сакупила што више депозита којим би поправила ликвидност – нудила све веће каматне стопе, док су каматне стопе на кредите остајале исте.
Просечна пондерисана каматна стопа на укупне депозите износила је 3,13 одсто, за разлику од просечних 1,59 одсто на нивоу банкарског сектора, пише у решењу.
Још један од важних налаза НБС био је и да су укупни депозити јавног сектора, јавних предузећа и банака у стечају на крају септембра били око 400 милиона евра, односно четвртину свих депозита у банци. Уједно, АЛТА банка је на ове депозите плаћала изузетно високе каматне стопе – 5,61 одсто у динарима и 4,58 одсто у еврима.
Такође, установљена је концентрација депозита, односно, да су крајем септембра 2026. три највећа депонента држала више од 10 одсто укупних депозита, а 10 највећих депонената изнад 21 одсто.
Остатак текста можете прочитати на Бирн.рс.