Радио Слободна Европа Клијенти у Сјеверној Македонији остали су без приступа новцу, компаније у Србији мијењају банковне рачуне, док се у Црној Гори отварају питања о неизвршеним трансакцијама и пословним везама. У… Цео текст
Радио Слободна Европа
Клијенти у Сјеверној Македонији остали су без приступа новцу, компаније у Србији мијењају банковне рачуне, док се у Црној Гори отварају питања о неизвршеним трансакцијама и пословним везама.
У средишту кризе је београдска Алта банка, којој је одузета дозвола за рад, а чији је власник приведен због сумње на извлачење новца из банкарског трезора.
Тихомир је прије неколико дана могао нормално располагати новцем на својим приватним и пословним рачунима у Алта банци АД Битољ. Данас не зна када ће поново моћи приступити властитим средствима.
Његови рачуни блокирани су од петка. Без новца је остао и он и његова компанија, док обавезе према добављачима, неплаћене фактуре и пословни трошкови не чекају расплет банкарске кризе.
"Сва моја средства су блокирана, и она која припадају фирми и моја приватна средства. Тако да сам остао без новца. Имам плаћања и фактуре које треба да измирим, али не могу", каже Тихомир за Радио Слободна Европа (РСЕ).
У банци је имао приватни рачун, пословне рачуне, депозите и кредитне аранжмане. Клијент је био двије и по године и, како каже, није имао разлога да тражи другу банку.
Сада се ситуација промијенила преко ноћи.
"Јуче (недјеља) смо на вијестима чули гувернера, али још није јасно шта ће се догодити и како ће се све одвијати. Помало смо у кризи", наводи он.
Размишља о отварању рачуна у другој банци, али то не рјешава најважнији проблем – новац који је већ остао блокиран.
"План Б је да отворим рачун у другој банци, али мени требају средства из ове банке. Надам се да ће држава исплатити новац у најкраћем могућем року", каже Тихомир.
Његова ситуација није изолован случај.
Одлука србијанског регулатора да одузме дозволу за рад Алта банци АД Београд покренула је ланчану реакцију која се осјетила и изван Србије, у земљама у којима је банка или њене повезане компаније имала пословне интересе.
Банкарска криза прешла границе Србије
Народна банка Србије одузела је 30. октобра дозволу за рад Алта банци.
Народна банка Србије одузела дозволу за рад Алта банци Давора Мацуре
Регулатор је процијенио да постоји опасност од даљег погоршања финансијског положаја банке и да су угрожени интереси депонената.
Истовремено је покренут стечајни поступак, а управљање банком преузела је Агенција за осигурање депозита.
Њена улога укључује организовање исплате осигураних депозита, до законски гарантованих 50.000 еура по депоненту.
Посљедице су се брзо прошириле на Сјеверну Македонију.
Београдска Алта банка власник је 95,1754 одсто редовних дионица Алта банке АД Битољ.
Након одлуке србијанског регулатора, Народна банка Сјеверне Македоније увела је привремену управу у ту банку и ограничила располагање средствима клијената.
Народна банка Сјеверне Македоније увела административну управу у Алта банку Битољ
Према уведеним мјерама, клијенти седмично могу подићи највише 10.000 денара, односно око 160 еура.
Гувернер Трајко Славески објаснио је да је реакција била неопходна након што су клијенти у кратком периоду повукли око два милиона еура, готовином или банкарским трансферима.
Увођење привремене управе значи да контролу над пословањем преузимају лица која именује централна банка, с циљем заштите имовине банке и интереса депонената.
Финансијски извјештај банке показује да је у првих девет мјесеци 2026. године остварила нето губитак од 48,64 милиона денара, односно приближно 790 хиљада еура.
У истом периоду претходне године забиљежила је добит од 49,15 милиона денара, што је око 799 хиљада еура.
Државне компаније мијењају рачуне
Посљедице кризе нису ограничене на грађане и приватне компаније.
У Србији су рачуне у Алта банци имала и јавна предузећа, укључујући поједине компаније које грађанима наплаћују основне комуналне и друге услуге.
Новосадска Информатика, предузеће задужено, између осталог, за наплату стамбено-комуналних услуга, обавијестило је кориснике да рачун у Алта банци више није активан.
Корисницима је упућена инструкција да од 31. октобра 2026. године уплате врше на нови рачун. Више детаља о блокираном рачуну, за РСЕ нису могли коментарисати.
Слична обавјештења објавили су Електропривреда Србије и Јавно-комунално предузеће Паркинг сервис Београд.
Подаци регистра пословних рачуна Народне банке Србије показују да су рачуне у Алта банци имале и друге велике јавне и државне компаније, међу којима су Телеком Србија, Београдски водовод и канализација и Србијагас. Међу клијентима је била и Нафтна индустрија Србије (НИС).
Само постојање рачуна, међутим, не открива колико је новца било депоновано у банци нити да ли су те компаније имале друге финансијске аранжмане с њом.
Дејан Гавриловић из Удружења потрошача "Ефектива" каже за РСЕ да су се грађани тој организацији најчешће обраћали због једног питања- како да дођу до свог новца.
Он подсјећа да је законом гарантована заштита депозита до 50.000 еура по депоненту.
Гавриловић сматра да криза није захватила већину банкарског тржишта у Србији.
"Алта банка је укупно на банкарском тржишту у Србији учествовала са неких, ја мислим, мало мање од три одсто", каже он за РСЕ.
Додаје да је дио интересовања јавности повезан и с политичким и пословним везама које су се доводиле у везу с банком.
Црна Гора: Без банке, али са пословним везама
У Црној Гори Алта банка није пословала као класична банка, али је њена повезана компанија Алта Паy Гроуп ДОО Подгорица пружала платне услуге и омогућавала пренос новца.
Централна банка Црне Горе (ЦБЦГ) одузела јој је одобрење за пружање платних услуга 1. новембра, дан након одлуке србијанског регулатора.
ЦБЦГ је нагласила да Алта Паy Гроуп није банка и да не прима депозите грађана и привреде. Такође је оцијенила да пословање те компаније не представља ризик за стабилност финансијског система Црне Горе.
Централна банка навела је да је предузела активности из своје надлежности како би се осигурало уредно извршавање обавеза платне институције и заштитили интереси корисника.
Колико је грађана и компанија користило њене услуге, да ли је било неизвршених трансакција и јесу ли сви корисници успјели доћи до свог новца, питања су на која још нема одговора.
ЦБЦГ: Одузимање лиценце Алта банци не угрожава финансијску стабилност Црне Горе
Савјет ЦБЦГ одузео одобрење за пружање платних услуга институцији 'Алта Паy Гроуп' Подгорица
РСЕ је од Централне банке Црне Горе затражио информације о евентуалним притужбама корисника, неизвршеним трансакцијама и поврату новца, али одговори до закључења текста нису стигли.
Истрага о новцу из трезора
Док клијенти покушавају сазнати када ће поново располагати својим средствима, случај Алта банке добио је и кривичноправну димензију.
Власник банке Давор Мацура приведен је 2. новембра по налогу Јавног тужилаштва за организовани криминал у Србији.
Осим њега, приведени су и директор одјељења трезора и управљања готовином и сарадник за трезорско пословање.
Према наводима тужилаштва, постоји сумња да је Мацура прекорачио своја овлаштења и неовлаштено износио новац из банкарског трезора, уз помоћ запослених који су му омогућавали приступ просторији у којој се чува готовина.
Мацури и двојици запослених одређено је задржавање до 48 сати, а најављено је њихово саслушање пред надлежним тужилаштвом.
Иначе, Давор Мацура један је од четворице србијанских бизнисмена за које је затражено увођење америчких санкција.
Дозвола за рад Алта банци одузета је неколико након што су у Србији одржани ванредни парламентарни избори, на којима је Српска напредна странка поражена.
Убрзано пребацивали новац у Москву и Скопље, НБС омогућила трансфер: Шта пише у кривичној пријави Нинића против Мацуре
Медији: Алта банка повезана с кредитом Влади РС за враћање новца фирми Кљечанина
Нова.рс: Давор Мацура, власник Алта банке, захваљујући сарадњи са СНС-ом стекао виле, фирме, банку
Нова.рс: Приведен Давор Мацура, бизнисмен близак СНС-у и власник Алта банке
Нова.рс: Претрес Алта банке у Београду која је у власништву бизнисмена који је наводно био близак СНС-у
Погледајте још:
Преузми апликацију и прати вијести
