Од мењачнице, преко банкарског врха, па до стечаја: Успон и пад АЛТА банке
Прича о АЛТА банци једна је од најдраматичнијих прича које је српски банкарски сектор доживео последњих година. За само неколико година банка која је настала на темељима некадашњег ЈУБМЕС-а успела је да израсте у једну од десет највећих банака у Србији, прошири пословање на регион, постане важан партнер привреди и грађанима, а затим се суочи са наглим погоршањем финансијског стања и губитком дозволе за рад.
Народна банка Србије одузела јој је дозволу 31. октобра 2026. године, чиме је отворен пут за стечај. Одлука је посебно значајна због величине банке, броја клијената, њене улоге у платном промету и питања која се сада постављају о њеном брзом расту, управљању ризицима и надзору регулатора.
Важно је разумети да ово није само прича о једној банци која је престала да ради. То је прича о пословном успону, промени власништва, амбициозној експанзији, новим тржишним околностима и проблемима чије ће размере тек бити утврђиване у стечајном и евентуалним другим поступцима.
Како је почела прича: од ЈУБМЕС-а до АЛТА банке
Да би се разумео успон АЛТА банке, потребно је вратити се неколико година уназад, до банке ЈУБМЕС. ЈУБМЕС је основан 1979. године као Југословенска банка за међународну економску сарадњу. Његова првобитна улога била је финансирање и подршка међународним економским односима, посебно извозним пословима југословенских компанија.
Током деценија банка је мењала своју позицију на тржишту, а почетком 2019. године улази у нову власничку и пословну фазу. У њено преузимање укључује се АЛТА Гроуп, пословни систем повезан са Давором Мацуром, који је претходно изградио посао у мењачким и платним услугама. Банка је 2019. променила име у АЛТА банка и почела да гради нову тржишну позицију. То је био почетак трансформације која ће у наредних седам година довести до њеног уласка међу десет највећих банака у Србији.
Важно је направити разлику између банке и ширег пословног система: АЛТА банка је била кредитна институција под надзором НБС, док су АЛТА Паy, а потом АЛТА Гроуп, развијали послове платних услуга и електронског новца. Њихово пословање било је повезано, али није реч о истом правном лицу.
Ко је Давор Мацура и како је настала АЛТА група?
У средишту ове пословне приче налази се Давор Мацура, предузетник чији је пословни пут почео у мењачким пословима. Према подацима из финансијских извештаја АЛТА групе, Мацура је 2008. године регистровао мењачницу у Земуну. Посао је 2014. године пренео на привредно друштво, а компанија је касније добила дозволу за пружање платних услуга. У марту 2019. променила је назив у АЛТА Паy Гроуп, а 2025. у АЛТА Гроуп. Тако је посао који је почео као мењачка делатност прерастао у шири финансијски и пословни систем.
АЛТА банка је била један од његових најважнијих делова. Према подацима о власништву објављеним пред гашење банке, АЛТА Гроуп била је њен стопостотни власник. Мацура је последњих година постао препознатљиво име српске пословне сцене, а његово пословно ширење није се зауставило на финансијском сектору. Његова група повезивана је и са другим пословним аквизицијама и инвестицијама.
У јавности су се појављивали и наводи о његовој блискости са политичким структурама тадашње власти. За пословну причу важно је следеће: АЛТА је успела да изгради систем који је обухватао банкарске, платне и друге комерцијалне активности, а банка је постала кључни део тог развоја.
Како је АЛТА банка тако брзо расла?
Раст банке био је један од најзапаженијих процеса на домаћем финансијском тржишту. Од наследнице релативно мале банке, АЛТА је постала институција са милијардама евра активе, значајним бројем клијената и све већим присуством у свакодневном животу грађана и пословању компанија. Према подацима које је објавио РТС, крајем јула 2026. године банка је имала имовину од 214,9 милијарди динара, односно око 1,84 милијарде евра. Тиме је заузимала девето место међу банкама у Србији по величини активе.
То је представљало приближно три одсто укупне активе банкарског сектора.
Посебно је занимљиво што је банка још у првом полугодишту 2026. године исказивала добит од око 385 милиона динара. Другим речима, у јавно доступним подацима за тај период није се видела слика институције која ће само неколико месеци касније остати без дозволе за рад. Банка је раст градила на неколико праваца: пословању са грађанима, сарадњи са привредом, платним услугама, ширењу мреже експозитура и дигитализацији. У њеном портфолију налазили су се текући и девизни рачуни, кредити, картице, електронско и мобилно банкарство, као и различити производи за компаније и предузетнике.
Временом је постала и део инфраструктуре свакодневних плаћања. На њене рачуне стизале су, између осталог, уплате грађана за рачуне за струју и паркинг у Београду, као и уплате повезане са услугама Ауто-мото савеза Србије. То је значило да њен значај одавно није био ограничен само на клијенте који су свесно изабрали њене банкарске производе.
Међународна експанзија
АЛТА није желела да остане искључиво домаћа банка. Један од најважнијих корака у регионалном ширењу била је аквизиција Стопанске банке Битола у Северној Македонији, коју је АЛТА банка успешно завршила у октобру 2025. године. Тиме је добила присуство на још једном тржишту и могућност да развија регионални финансијски екосистем.
У 2026. години наставила је са представљањем међународних партнерстава и ширењем пословања. Ово је посебно занимљиво када се посматра из угла пословне стратегије. Банка која је пре само неколико година била релативно мали учесник на домаћем тржишту покушавала је да се позиционира као регионална институција, са модерном инфраструктуром и међународним финансијским везама. Њена експанзија обухватала је и физичко ширење. Током 2026. отварала је нове експозитуре у Краљеву, Крагујевцу, Крушевцу и Ужицу, уз присуство у другим градовима и већим трговинским центрима.
На сајту банке објављиване су и информације о подршци пољопривредницима, женском предузетништву, спорту, локалним заједницама и друштвено одговорним пројектима. Управо је тај раскорак између јавно представљене слике динамичне банке у експанзији и догађаја који су уследили један од најважнијих елемената ове приче.
Руски клијенти и промена структуре депозита
Један од најважнијих елемената који се појављује у међународним извештајима о АЛТА банци јесте њена улога у пружању банкарских услуга руским држављанима и компанијама које су након почетка рата у Украјини долазиле у Србију.
Србија је после фебруара 2022. постала једна од дестинација за велики број руских држављана, предузетника и компанија. Део њих имао је потребу да отвори рачуне, обавља међународна плаћања и настави пословање у околностима у којима су им могућности коришћења међународног финансијског система биле ограничене.
Према писању Финанциал Тимеса, АЛТА банка била је једна од банака у Србији које су прихватале руске физичке и правне клијенте. Лист наводи да су депозити банке до краја 2025. године порасли више од пет пута у односу на период пре рата у Украјини. То је значајан податак за разумевање њеног раста, али и потенцијалних ризика који су пратили промену структуре клијената и извора финансирања.
Исти извештај наводи да је банка још 2022. упозоравала на повећање девизног ризика, који је у једном тренутку достигао 42 одсто, што је изнад регулаторног лимита од 20 одсто за показатељ који се у том контексту разматрао. Банка је то повезивала са значајним приливима рубљи услед рата и санкција Русији. Финанциал Тимес наводи да је АЛТА била предмет интересовања Европске централне банке због сумњи и питања у вези са провером порекла појединих депозита. То је озбиљан део међународног контекста, али без објављене комплетне документације не треба га представљати као правоснажно утврђену чињеницу о кривичној одговорности банке.
Шта се догодило крајем октобра 2026?
Најдраматичнији део приче почео је непосредно након парламентарних избора одржаних 25. октобра 2026. године. У данима након избора у јавности су се појавиле тврдње да се преко АЛТА банке покушава пребацивање великих новчаних износа у иностранство, између осталог према Русији и Северној Македонији.
Појавили су се и наводи о конверзији великих износа динара у евре и могућем трансферу десетина милиона евра. Поједини политичари и правници тражили су од НБС да провери те информације. Важно је нагласити да ти наводи у тренутку објављивања нису били потврђени као утврђене незаконите трансакције.
Народна банка Србије се претходно оглашавала поводом информација о трансферима новца финансијских институција и поручивала да се они обављају редовним каналима, у складу са прописима, као и да се пословање банака континуирано надзире. А онда је уследила одлука која је променила све. 31. октобра 2026. Народна банка Србије одузела је АЛТА банци дозволу за рад. У званичном образложењу наведено је да су контролне активности регулатора претходиле одлуци и да су биле усмерене на повећање нивоа ликвидности банке.
НБС је утврдила да се финансијско стање банке у претходном периоду значајно погоршало и да постоји могућност даљег погоршања финансијског стања или ликвидности, чиме су угрожени интереси депонената. Регулатор је навео да је одлука донета у складу са Законом о банкама, ради заштите депонената и очувања стабилности финансијског система.
Оно што посебно привлачи пажњу јесте чињеница да је банка још у првих шест месеци 2026. приказивала добит, док су подаци о њеној активи крајем јула показивали институцију која је и даље била међу десет највећих на тржишту. То не значи да банка са добити не може имати проблем са ликвидношћу. Профитабилност и ликвидност два су различита показатеља. Банка може да исказује добит, а да истовремено нема довољно расположивих средстава да одговори на обавезе које доспевају. Управо ће утврђивање динамике погоршања финансијског стања бити једно од кључних питања у наредном периоду.
Из Удружења банака Србије сматрају да висок ниво капитала и ликвидних средстава представљају чврст темељ отпорности домаћег финансијског сектора и његовог несметаног функционисања.
„Одлука Народне банке Србије да једној банци одузме дозволу за рад донета је у оквиру законом прописаних надлежности, са циљем заштите клијената и очувања поверења у финансијски систем Републике Србије. Реч је о појединачном случају који не утиче на пословање осталих банака у Србији, које своје активности обављају редовно, стабилно и без било каквих ограничења“, истичу из Удружења и додају да грађани могу бити сигурни да финансијски систем наставља да функционише несметано, уз све расположиве механизме заштите.
Питање које је уздрмало и саму Народну банку Србије
Можда најзанимљивији обрт догодио се након одлуке о одузимању дозволе. Четворо вицегувернера НБС – Жељко Јовић, Ана Ивковић, Драгана Станић и Никола Драгашевић – затражило је од надлежног тужилаштва да испита све околности које су довеле до гашења АЛТА банке, укључујући и евентуалну кривичну одговорност одговорних лица унутар саме централне банке.
У њиховом саопштењу наводи се да су са стварним стањем у АЛТА банци, које је према њиховим тврдњама драстично одступало од извештаја које је банка достављала НБС, упознати тек на хитној ванредној седници Извршног одбора, одржаној у петак, 30. октобра у вечерњим сатима.
Затражили су да се утврди:
– Када су и на ком нивоу руковођења постојала сазнања о неправилностима и ризицима?
– Како су разматрани налази и упозорења запослених у надлежним организационим јединицама?
– Да ли су одговарајуће мере предузете на време?
– Да ли постоји одговорност појединаца унутар НБС?
Ово је посебно значајно зато што је НБС институција чија је једна од најважнијих функција управо контрола и надзор банака. Ако се утврди да је банка дуже време приказивала другачије финансијско стање од стварног, отвара се питање квалитета извештавања, интерних контрола, али и ефикасности регулаторног надзора. С друге стране, само саопштење вицегувернера није доказ да је НБС пропустила да реагује. Управо је то предмет испитивања које су затражили. Народна банка је у свом додатном саопштењу навела да је након спроведених контролних активности и изречене привремене мере одузела дозволу банци, као и да су против банке, њених акционара, органа управљања и других одговорних лица покренути одговарајући поступци. Овај детаљ даје случају нову димензију: више се не поставља само питање како је банка дошла у ситуацију да не може да настави пословање, већ и да ли су институције које су биле задужене да надзиру њено пословање правовремено реаговале.
Шта гашење значи за грађане и привреду?
Гашење АЛТА банке има последице које превазилазе њене директне клијенте. Када банка изгуби дозволу за рад, обустављају се њене редовне банкарске активности. То укључује платни промет, коришћење платних картица и друге услуге, у складу са мерама и поступком који спроводе надлежни органи. Посебно је важно питање осигурања депозита.
У Србији су депозити осигурани до износа од 50.000 евра по депоненту, по банци. Ово ограничење односи се на укупна осигурана средства једног депонента у тој банци, а не на сваки рачун појединачно.
Према информацијама Агенције за осигурање депозита, право на накнаду имају физичка лица, предузетници, као и микро, мала и средња правна лица. Агенција је најавила да ће исплата осигураних депозита почети најкасније у року од седам радних дана након што Привредни суд у Београду донесе решење о покретању стечајног поступка. Информације о банци преко које ће се вршити исплата, локацијама и роковима објављују се званичним каналима Агенције.
За депозите изнад осигураног лимита, депоненти ће морати да пријаве потраживања у стечајном поступку. Њихова наплата зависиће од расположиве стечајне масе и законског редоследа намирења поверилаца.
Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду објашњава за БИЗЛифе да је ово једна непријатна ситуација за српску привреду, али да не очекује да ће имати огромне последице које ће је зауставити.
„За почетак, рекао бих: пре свега, административни проблеми, у смислу да ће људи бити збуњени како даље да функционишу, с обзиром на то да је одузета лиценца за рад у банци. Након почетног тешког периода, мислим да ће се ствари довести у ред. Предузећа која су до овог тренутка била у АЛТА банци, пронаћи ће другу банку. Е сад је друга ствар, у којој мери ће моћи да рачунају на новац који се налази на тим рачунима“, објашњава он.
Савић истиче да сви тешки ломови не могу да не оставе неке последице.
„Али не очекујем да ће то сад бити огромне последице које ће зауставити српску привреду. Верујем да је банкарски систем спреман за такве ситуације, поготово што се нама у последњих 20 година свашта дешавало у Србији, да не помињемо деведесете године, када су банкарски систем и платни промет, функционисали“, закључује он.
За грађане је важно и да гашење банке не значи аутоматски нестанак њихових кредитних обавеза. НБС је изричито навела да поступак не ослобађа дужнике обавеза према банци и да ће добити инструкције о начину њиховог измирења.
Проблем је посебно важан за компаније које су преко АЛТА банке обављале свакодневне трансакције, исплаћивале зараде, наплаћивале потраживања или реализовале међународна плаћања.
Један од примера је Електропривреда Србије, која је након гашења банке обавестила кориснике да се мења број рачуна за уплату рачуна за електричну енергију и да се до даљег обустављају електронске уплате путем АЛТА система.
Шта ће бити са АЛТА банком и њеном имовином?
Након одузимања дозволе, АЛТА банка је објавила саопштење у којем је потврдила да је над њом покренут стечајни поступак. У саопштењу је захвалила клијентима, депонентима, пословним партнерима и запосленима на поверењу, наводећи да је поносна на резултате остварене током година пословања. Банка је најавила да ће званичним каналима објављивати информације о даљем току поступка и правима клијената и поверилаца.
У овом тренутку најважније је утврдити колико имовине банка заиста има, каква је структура њених потраживања, колике су обавезе према депонентима и другим повериоцима, као и да ли постоје средства која могу бити предмет оспоравања или других поступака. НБС је саопштила да је управљање банком пренела на Агенцију за осигурање депозита, како би имовина остала под надзором и спречило се њено расипање.
Против банке, њених акционара, органа управљања и других одговорних лица покренути су одговарајући поступци, али ће њихови исходи тек показати шта се заиста догађало у последњем периоду пословања.
Шира пословна слика: шта нам говори случај АЛТА банке?
Случај АЛТА банке отвара неколико важних питања за читав финансијски сектор. Прво је питање брзог раста. Банка је за релативно кратко време прошла пут од мале институције до деветог највећег учесника на тржишту. Такав раст може бити резултат успешне пословне стратегије, аквизиција, привлачења нових клијената и ширења тржишног удела. Међутим, брзо повећање активе и депозита захтева и пропорционално јачање управљања ризицима, капитала, ликвидности и интерних контрола. Друго је питање структуре депозита. Банка која се у великој мери ослања на одређене групе клијената или специфичне изворе новца може бити изложена већим осцилацијама у случају наглог повлачења средстава. У финансијском систему поверење је један од најважнијих ресурса, а губитак поверења може врло брзо да промени ликвидносну позицију чак и велике институције.
Треће је питање регулатора. НБС мора да објасни како су контролисани подаци које је банка достављала, када су уочени проблеми и какве су мере предузимане. Захтев четири вицегувернера да се испита и евентуална одговорност унутар саме централне банке додатно појачава значај овог питања.
Четврто је питање повезаности финансијског сектора и остатка привреде. АЛТА није била само банка која је нудила рачуне и кредите. Њена инфраструктура била је укључена у бројне свакодневне финансијске токове. Због тога њено гашење има последице за компаније, јавна предузећа, грађане и међународна плаћања.
И коначно, остаје питање власничког и пословног система који је израстао око банке. Стечај једне институције не значи аутоматски и престанак пословања свих повезаних компанија. Потребно је раздвојити њихову имовину, обавезе, лиценце, власничке односе и евентуалну одговорност.
Сазнајте све о дешавањима у бизнису, будите у току са лифестyле темама. ПРИЈАВИТЕ СЕ НА НАШ НЕWСЛЕТТЕР.
Извор: БИЗЛифе/Теодора Ћосић, Горица Митровић
