Kako se navodi u saopštenju, istovremenim donošenjem rešenja o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad tom bankom, Narodna banka Srbije je upravljanje nad njom prenela na Agenciju za osiguranje depozita, a protiv banke, njenih akcionara i organa upravljanja, kao i drugih odgovornih lica pokrenuti su odgovarajući postupci.
Na ovaj način obezbeđeno je da imovina ove banke ostane pod nadzorom i da se onemogući njeno rasipanje, kako bi svi poverioci, a na prvom mestu fizička lica i privreda koji su deponenti banke, bili u mogućnosti da ponovo u što kraćem roku raspolažu svojim sredstvima.
"Štediše ove banke biće blagovremeno, u što kraćem roku, obaveštene kod koje banke će moći da podignu svoje
depozite do osiguranog iznosa od 50.000 evra, kao i o načinu prijave ostalih svojih potraživanja i o njihovoj isplati", stoji u saopštenju.
Krediti uzeti u Alta banci moraju da se vrate
"Navedeni postupak ni na koji način ne oslobađa dužnike banke njihovih obaveza, pri čemu ova lica mogu očekivati jasne instrukcije o načinu izmirenja svojih obaveza prema banci nakon pokretanja stečajnog postupka", ističe NBS.
Ono što je ključno u ovom trenutku je da svi poverioci i klijenti banke razumeju da se ovim postupkom štite njihova prava, ali i da se time čuva finansijska stabilnost bankarskog sektora i finansijskog tržišta što je sve preduslov za dalje redovno funkcionisanje naše celokupne ekonomije, prenosi
Forbes Srbija.
Zaštita deponenata i njihovih potraživanja je prioritet i da bi se ona podigla i održala na najvišem mogućem nivou neophodno je svemu pristupiti informisano, pri čemu će i Narodna banka Srbije i Agencija za osiguranje depozita uložiti maksimalne napore da se ceo postupak sprovede u što kraćem roku, transparentno i uz uzimanje u obzir svih efekata na sve učesnike na tržištu, navodi se u saopštenju NBS.
Posao Agencije za osiguranje depozita
Prema Zakonu o Agenciji za osiguranje depozita, ova institucija upravlja obaveznim osiguranjem depozita kod banaka, "pod uslovima i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita i vrši isplatu osiguranih iznosa u skladu sa tim zakonom".
U članu 9. zakona navodi se i da funkciju stečajnog ili likvidacionog upravnika nad bankama, društvima za osiguranje i davaocima finansijskog lizinga, Agencija obavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje i zakonom kojim se uređuje finansijski lizing.
"Agencija samostalno ili preko poverenika, izabranih sa liste licenciranih stečajnih upravnika, obavlja poslove stečajnog upravnika", stoji u ovom članu.
Agencija je po ovom propisu dužna da postupke stečaja okonča, bez odlaganja, "u skladu sa načelom hitnosti utvrđenim odredbama zakona kojim se uređuje postupak stečaja i poštujući rokove utvrđene zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banka i društava za osiguranje".
Vlada bliže uređuje postupak i rokove unovčenja imovine i namirenja poverilaca u postupcima koje vodi Agencija, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, a u skladu sa propisima koji uređuju stečaj, navodi zakon.
Agencija je dužna da nakon jednog ili više unovčenja imovine čija kumulativna vrednost prelazi iznos od 5.000.000,00 dinara, bez odlaganja, vrši namirenje poverilaca u skladu sa propisima koji uređuju stečaj i aktom Vlade.
Depoziti zaštićeni do iznosa od 50.000 evra
Zakonom o osiguranju depozita, uređeno je obavezno osiguranje depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica kod banaka, radi zaštite depozita tih lica u slučaju stečaja ili likvidacije banke i restrukturiranja banke i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.
Kako se navodi, osigurani iznos je iznos osiguranog depozita do 50.000 evra po deponentu u banci, i to po osnovu sledećih depozita:
(1) osiguranih dinarskih depozita – u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji važi na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom,
(2) osiguranih deviznih depozita položenih u evrima,
(3) osiguranih deviznih depozita položenih u ostalim valutama (različitim od evra) – preračunatih u evre, po kursu evra prema svakoj pojedinačnoj valuti u kojoj su ti depoziti položeni, izračunatom na osnovu zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru i zvaničnog srednjeg kursa dinara prema toj valuti, koji važe na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom;
Praktično do ovog iznosa država garantuje da će isplatiti novac onima koji imaju novac u banci koja je došla u situaciju da se uvodi stečaj. A u članu 4. se navodi da je Agencija za osiguranje depozita ta koja osigurava položeni novac do propisanog iznosa.
Kako se isplaćuje novac
Zakon navodi da je agencija dužna da izvrši isplatu osiguranog iznosa u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije banke.
Agencija najpre utvrđuje visinu osiguranog iznosa po deponentu, i to na osnovu salda (stanja) svih osiguranih depozita tog deponenta u banci na dan pokretanja postupka stečaja, uključujući i pripadajuću ugovorenu kamatu obračunatu do tog dana.
Potom agencija bira banku koja će isplatiti taj novac u ime agencije.
Agencija je dužna i da u roku od tri radna dana od donošenja rešenja suda o pokretanju stečaja obavesti deponente o njihovim pravima i obavezama, datumu započinjanja isplate osiguranih iznosa i mestu isplate osiguranih iznosa. Zakon propisuje i da je potrebno da omogući deponentima da raspolažu sredstvima depozita do osiguranog iznosa u roku od sedam radnih dana od dana donošenja rešenja.
Isplata u dinarima i evrima
Zakon takođe propisuje da agencija, preko banke isplatioca, osigurani iznos za dinarske depozite isplaćuje u dinarima. Za devizne depozite u evrima i devizne depozite u ostalim valutama novac se isplaćuje u evrima. "Osigurani iznos za depozite u ostalim valutama (različitim od evra), obračunava se po kursu evra prema određenoj valuti, izračunatom na osnovu zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru i zvaničnog srednjeg kursa dinara prema toj valuti koji važe na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom", navodi se u zakonu.
Ako neko ima depozite i u dinarima i u devizama, agencija, preko banke isplatioca, isplaćuje osigurani iznos proporcionalno prema valutnoj strukturi osiguranih depozita deponenta u banci u dinarima i u devizama.
"Deponent koji nije saglasan sa obračunom visine osiguranog iznosa, može se obratiti Agenciji pisanim zahtevom za preispitivanje utvrđenog osiguranog iznosa", stoji u zakonu.
Potraživanja deponenata po osnovu osiguranih iznosa depozita prenose se na agenciju. A ona se namiruju iz stečajne mase.
Stečaj nad bankom
Postupak stečaja nad bankom uređuje Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. Na samom početku navodi se da se postupak stečaja nad bankom pokreće rešenjem nadležnog suda o pokretanju postupka stečaja, koje se donosi na osnovu rešenja NBS o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja nad bankom, odnosno društvom za osiguranje.
Postupak stečaja nad bankom i društvom za osiguranje sprovodi se i na predlog likvidacionog upravnika kad utvrdi da imovina likvidacionog dužnika nije dovoljna da podmiri sva potraživanja poverilaca, navodi zakon.
Zakon propisuje da istovremeno sa donošenjem rešenja o oduzimanju dozvole za rad banci, Narodna banka Srbije donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja.
S druge strane, banka protiv koje je NBS donela rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja može da pokrene upravni spor.
Redosled isplate poverilaca banke u stečaju
Potraživanja poverilaca banke u stečaju utvrđuju se na ispitnom ročištu i isplaćuju po redovima prioriteta (isplatni redovi). Oni se isplaćuju tek nakon isplate onih iznosa koji su osigurani zakonom. Nakon toga se isplaćuju potraživanja poverilaca preostalih nakon isplate osiguranog iznosa.
Zakon uređuje da se potom "naplaćuje" država odnosno potraživanja po osnovu javnih prihoda dospela u poslednja tri meseca pre otvaranja postupka stečaja (osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih).
Slede potraživanja Narodne banke Srbije, uključujući i potraživanja po osnovu kredita odobrenih banci koja nisu namirena u potpunosti zbog razlike u vrednosti sredstava obezbeđenja.
Četvrti red su potraživanja poverilaca po osnovu depozita, osim depozita banaka i drugih finansijskih institucija, a nakon toga slede još dva reda isplata za druge poverice.
Na sedmom mestu su potraživanja poverilaca koji su i akcionari banke, izuzev potraživanja po osnovu osnivačkog kapitala koje se namiruje iz viška deobne mase u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj privrednih društava, propisuje zakon.
