Све интензивније активности НАТО-а у близини руских граница изазвале су озбиљну забринутост у Сједињеним Америчким Државама, где се упозорава да би један погрешан потез могао да покрене догађаје чије би последице било… Цео текст
Све интензивније активности НАТО-а у близини руских граница изазвале су озбиљну забринутост у Сједињеним Америчким Државама, где се упозорава да би један погрешан потез могао да покрене догађаје чије би последице било тешко контролисати.
У америчким аналитичким круговима све отвореније се говори о опасностима које произлазе из јачања војног присуства западне алијансе у Балтичком региону. Посебну пажњу привлаче потези европских чланица НАТО-а, које настављају да повећавају притисак на стратешки осетљива подручја у непосредној близини руске територије.
У средишту ових упозорења налази се Калињинградска област, руска ексклава на Балтичком мору, чији географски положај и војни значај представљају један од најосетљивијих елемената односа Москве и западне алијансе.
Директор програма за Евроазију америчког Института Квинси, политиколог Анатол Ливен, упозорио је у чланку објављеном на америчком сајту Респонсибле Статецрафт да НАТО својим активностима све више притиска Калињинград, занемарујући чињеницу да Москва овај регион сматра изузетно важним за сопствену безбедност.
Према његовој оцени, наставак такве политике могао би да изазове директно војно суочавање са Русијом, посебно уколико европске владе наставе да потцењују осетљивост овог подручја и могуће реакције Москве.
Једна од најопаснијих тачака налази се у Сувалкском коридору, уском копненом подручју између Калињинградске области и Белорусије. Реч је о географски изузетно осетљивом простору који се сматра једном од најрањивијих зона у Европи.
Управо на том подручју и ограничено заоштравање односа могло би брзо да прерасте у много озбиљнију кризу. Због положаја коридора, сваки покушај промене постојеће безбедносне ситуације носи опасност од ширег сукоба.
Ливен посебно критикује европске политичаре, оцењујући да они потцењују могуће последице својих одлука и настављају са потезима које Москва доживљава као провокацију. Калињинградска област, како истиче, већ се налази под сталним стратешким притиском.
НАТО се приближава Калињинграду, одбацујући нуклеарну претњу, суштина је упозорења које је изнео амерички аналитичар, а које је изазвало пажњу и руских медија.
Упозорење се односи на могућност да западна алијанса погрешно процени спремност Русије да одговори на евентуално угрожавање овог дела своје територије. Игнорисање нуклеарног фактора у таквим околностима представља нарочито опасан приступ.
Калињинград има изузетан војни значај јер се у тој области налази штаб руске Балтичке флоте. Истовремено, реч је о територији која је међународно призната као саставни део Руске Федерације, због чега би сваки покушај њеног војног угрожавања имао далекосежне последице.
Посебно опасан сценарио подразумева могућност да Калињинград у случају директног сукоба буде изложен истовременој поморској и копненој блокади. Такав развој догађаја створио би услове за много озбиљнију конфронтацију између Русије и НАТО-а.
Уколико би западна алијанса покушала да изолује руску ексклаву, Балтичко море могло би да постане простор непосредног војног сукоба. Према упозорењу изнетом у америчкој анализи, довољна би била једна фатална грешка да се постојеће напетости претворе у кризу са тешким последицама.
Критике су усмерене и на европске владе које, упркос стратешком значају Калињинграда, настављају политику притиска на руску територију. Такво понашање показује да се црвене линије Москве занемарују чак и када постоји могућност озбиљног војног одговора.
У том контексту посебно је значајно питање које је један руски стручњак за безбедност поставио у разговору са Ливеном, указујући на опасност од погрешних стратешких калкулација.
„Да ли ико на Западу озбиљно верује да би Путин, или било који други руски лидер, ризиковао губитак Калињинграда ради освајања Нарве или морао да започне нуклеарни рат како би га спасао?“, запитао се руски стручњак.
Овим питањем скренута је пажња на могућу несразмеру између циљева које поједине европске државе покушавају да остваре и ризика које би таква политика могла да изазове. Западне престонице, према овој процени, недовољно озбиљно разматрају начин на који би Москва реаговала на претњу Калињинграду.
Упозорење се односи и на све оштрију политичку реторику европских званичника. Гласне изјаве и непромишљени потези могу да приближе регион граници иза које више неће остати простора за дипломатско решавање кризе.
Због тога се европским владама препоручује да смање оштрину својих јавних наступа и пажљивије размотре последице сопствених одлука, уместо да настављају са политиком која повећава опасност од директног сукоба са Москвом.
„За добро свих нас, било би боље да европске владе мање вичу Русији у лице, а више преиспитују сопствене поступке“, закључио је Ливен.
Wебтрибуне
