Алта банка као тест контроле банкарског сектора: Где је завршио новац и ко је за то одговоран? (ВИДЕО) Јавно тужилаштво за организовани криминал саопштило је да су данас, у сарадњи са УКП-ом и СБПОК-ом, лишени слободе… Цео текст
Алта банка као тест контроле банкарског сектора: Где је завршио новац и ко је за то одговоран? (ВИДЕО)
Јавно тужилаштво за организовани криминал саопштило је да су данас, у сарадњи са УКП-ом и СБПОК-ом, лишени слободе одговорно лице "Алта банке" Д. М., директор Одељења трезора Г. М. и сарадник И. П., који се терете за злоупотребу положаја одговорног лица и присвајање око 45 милијарди динара из банкарског трезора. Након што је београдској "Алта банци" одузета дозвола за рад и покренут стечај у Србији, Народна банка Северне Македоније увела је привремену администрацију у "АЛТА банци" са седиштем у Битољу, док је Централна Банка Црне Горе одузела одобрење за пружање услуга Алта Пеј Групи из Подгорице. Претходно је српско Тужилаштво за организовани криминал саопштило да је од полиције затражило проверу пословања Алта банке и одговорних лица у Народној банци у вези са евентуалним одливима новца са рачуна Алта банке и трансферима у иностранство. Које су све државне фирме и институције имале рачуне у Алта банци и да ли су им након проглашења стечаја остала заробљена средства - односно да ли је њихов рад угрожен- одговора из НБС-а за сада нема. Професор Економског факултета Ђорђе Ђукић за Инсајдер наводи да највећу одговорност види у руководству Алта банке, али и у Народној банци која је контролом морала да установи шта се догађа. Додаје и да би адекватна контрола спречила евентуално изношење новца, што су још увек непотврђени наводи који се појављују последњих дана.
Као домине једна по једна падају делови Алта система, чији је део и Алта банка, која бележи драстичан успех за време одлазеће власти. Јавно, све је низбрдо кренуло тако што јој је Народна банка у ноћи петак на суботу одузела дозволу за рад. Како је саопштено из централне банке, утврђено је да се у претходном периоду финансијско стање Алта банке знатно погоршало, да постоји могућност додатног погоршања финансијског стања или ликвидности банке, као и да су угрожени интереси депонената.
"Прво, време када смо то сазнали, говори да многе инстанце нису обавиле свој део посла везано за превентивну контролу, пре свега те банке која је очигледно под наводницима преко ноћи дошла у проблеме ликвидности. Шта желим да кажем вашим гледаоцима? Законски механизам одговорности је прописан до детаља. Шта то значи? То значи да Народна банка Србије апсолутно на дневној основи од сваке банке добија извештаје о битним параметрима с којима нећу замарати ваше гледаоце, укључујући и то колико има средстава на рачуну, односно каква је ликвидност, каквог су квалитета кредити", каже за Инсајдер Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета у Београду.
То значи, да је постојао начин да Народна банка као регулатор установи проблеме и да налог да се неправилности отклоне, без буре у јавности, каже професор Економског факултета Ђорђе Ђукић за Инсајдер. Како до тога није дошло, ово је крај за Алта Банку, наводи Ђукић.
"Ово је практично крај. Зашто вам кажем да је крај? Била је шанса да се банка санира, да је благовремено уочено да капитал те банке није довољан у односу на ризике које она има или да постоји могућност огромног изношења или отуђења ликвидности од стране оних који су поседовали ту ликвидност, али то знате изнутра, у банци се даа видети како се налози крећу и то је била шанса да се она санира. То апсолутно нико није покушао. То је морао опет да учини регулатор, у овом случају, да иницира Народна банка на бази налога контроле", каже Ђукић.
Грађани и привреда биће обештећени у наредним данима али само они који су у тој банци имали износ до 50 хиљада евра. У потенцијално велики проблем западају власници већих износа. Они ће сеи намиривати из продаје имовине банке према редоследу потраживања тек након што се намири прво држава. И док је утицај Алта банке на банкарски сектор миноран, остаје питање повезаности са одлазећом влашћу.
"То је једна мала банка, ја је зовем патуљаста. Њена актива у укупној активи банкарског сектора је испод три процента, али ово отвара ова друга фундаментална питања која су везана за чињеницу везе између те банке у којој је један власник, зна се ко је, и оних који су од државних предузећа или јавних ако хоћете, држали депозит у тој банци, вероватно и користили кредите. И оно што је битно за јавност, то је већ виђен случај у Србији. Зашто? Имали смо пропаст неколико банака где су управо седели у управи представници државе где је било државно власништво", објашњава Ђукић.
За НБС је међутим брзина раста Алта банке морала већ да буде аларм. Велики раст и инвестиције које су непосредно претходиле њеном стечају, али и уносни и сигурни послови- попут наплате електричне енергије или неких комуналних услуга намећу питање да ли је ова банка била најповољнија или је реч о скривеним договорима.
"У јавности одавно и у медијима се појављује та прича, знате, о врло чудном експоненцијалном расту Алта групе, знате, укључујући и куповину ланца супермаркета. Па природно је да онда шта, онај ко контролише тако једну малу банку уђе у то одакле су ти извори, који су то депозити, које су то кредити", каже саговорник Инсајдера.
НБС је управљање банком пренела на Агенцију за осигурање депозита и саопштила да су против банке, њених акционара, органа управљања и других одговорних лица покренути одговарајући поступци. Како је навела, имовина банке остаје под надзором како би се спречило њено расипање и заштитили повериоци. Кључно питање је да ли ће се и како стечај Алта банке одразити на велика средтсва државних фирми и институција која потенцијално сада остају заробљена.