Више од 8,5 милиона евра потрошили су у кампањи кандидати на ванредним парламентарним изборима у Србији. У ову рачуницу нису ушле листе националних мањина, којих је на изборима 25. октобра чак девет. Трошкове, али и… Цео текст
Више од 8,5 милиона евра потрошили су у кампањи кандидати на ванредним парламентарним изборима у Србији.
У ову рачуницу нису ушле листе националних мањина, којих је на изборима 25. октобра чак девет.
Трошкове, али и приходе током кампање, показују прелиминарни финансијски извештаји кандидата, које је анализирао Радио Слободна Европа (РСЕ).
Најскупљу је, према анализи РСЕ, имала владајућа Српска напредна странка (СНС).
Када се урачунају њихова авансна плаћања, напредњаци, које предводи бивши председник државе Александар Вучић, потрошили су током кампање око четири милиона евра.
То је двоструко више од Студенстке листе, која се сматра њиховим главним ривалом на овим изборима.
Листа коју предводи студентски покрет, настао на таласу масовних антивладиних протеста, пријавила је у прелиминарном извештају око два милиона евра трошкова.
То је једина листа чију су кампању готово у потпуности финансирали грађани.
Донацијама више од 26 хиљада грађана, прикупили су 1,97 милиона евра.
Коначни трошкови кампање знаће се након објаве резултата избора, када су сви кандидати дужни да сведу рачуне.
За контролу прихода и трошкова задужена је Агенција за спречавање корупције.
На њеном су сајту сада доступни прелиминарни извештаји, који обухватају период од расписивања избора до седам дана пред гласање - односно, од 9. септембра до 18. октобра.
Кампања напредњака са страначког рачуна
СНС је, према прелиминарном извештају о финансирању кампање, имао на располагању више од четири милиона евра.
Потрошено је, како наводе, око 1,5 милион евра, док су 2,5 милиона евра приказана као авансна плаћања за која још нису достављени коначни рачуни.
А када се саберу евидентирани трошкови и аванси, кампања напредњака била је убедљиво најскупља пред предстојеће изборе.
Према извештају, СНС није пријавио ниједну донацију грађана, ни фирми.
Готово сав новац за кампању је обезбеђен са страначког рачуна.
Напредњаци су искористили и могућност да у кампањи потроше и новац из буџета - нешто мање од 300 хиљада евра. Толико је на располагању сваком учеснику изборне трке.
СНС је највећи део авансних плаћања, више од 1,3 милиона евра, определио Радио-телевизији Србије, док су аванси агенцији ЦАС медија премашили 1,1 милион евра.
Међу осталим пријављеним трошковима, издваја се сарадња са једном приватном фирмом којој је плаћено више од 800 хиљада евра за закуп више од 2.100 билборда.
Додатних 340 хиљада евра исплаћено је истој фирми за промоцију на порталима и друштвеним мрежама.
А за превоз на страначке скупове у Крагујевцу и Новом Саду, СНС је пријавио око 95 хиљада евра трошкова.
Новац је уплаћен на рачуне 19 превозника, као и државном предузећу Србијавоз, задуженом за железнички превоз.
Србијавозу је, према извештају, плаћено нешто више од четири хиљаде евра.
Студенска кампања од донација грађана
Изборну кампању листе "Студенти побеђују" донирало је 26.408 грађана. Тако су прикупили више 1,9 милиона евра.
Износи су се кретали од законом максимално дозвољених 2,3 хиљаде евра (273.655 динара), до мањих износа од свега неколико стотина динара.
Највише уплата било је у износу од око 50 евра (6.000 динара).
Толико је износила једнократна помоћ државе пунолетним грађанима пред изборе - док је на друштвеним мрежама у данима исплате покренуто више иницијатива да симпатизери студенстке листе тај новац преусмере њима за кампању.
Пет компанија донирало студентској листи додатних 4,8 хиљаде евра.
А када се упореде приходи и трошкови студентске кампање, бројке показују да је 98 одсто трошкова покривено донацијама грађана.
Студентска листа за кампању користи и буџетска средства - нешто мање од 300 хиљада евра, колико је свим кандидатима на располагању.
Према прелиминарном извештају Агенцији за спречавање корупције, листа "Студенти побеђују" је највише новца, више од 790 хиљада евра, потрошила на штампани и промотивни материјал.
Други највећи трошак у кампањи, више од 480 хиљада евра, јесу ТВ спотови.
Новац за спотове је највећим делом исплаћен Радио-телевизији Србије.
Следи оглашавање на интернету, односно Мети и Гуглу - са око 270 хиљада евра, док је једној фирми за софтвер, позивни центар, обуку контролора и видео продукцију плаћено око 290 хиљада евра.
Социјалисти и десница на телевизији
Коалиција око Социјалистичке партије Србије, коју предводи Ивица Дачић, највише новца је потрошила на рекламирање на телевизији - показује прелиминарни извештај.
СПС је пријавила трошкове телевизијског оглашавања у износу од милион евра.
Највише новца издвојено је за рекламирање на телевизији Пинк - нешто мање од 750 хиљада евра, док су рекламе на Радио-телевизији Србије коштале око 250 хиљада евра.
Социјалисти у извештају наводе да је јавном сервису исплаћен аванс од око 220 хиљада евра, док се уговор са Пинком води се као неплаћен, уз напомену да "цена није коначна".
Већи трошак социјалиста био је и промотивни скуп у Београдској арени 11. октобра.
Тај скуп коштао је око 335 хиљада евра, где је више од 200 хиљада евра потрошено на превоз присталица.
СПС и његови коалициони партнери немају ниједну пријављену донацију грађана или фирми, већ је кампања финансирана новцем пребаченим са страначког рачуна.
Укупно су, рачунајући и још неисплаћено медијско оглашавање, потрошили више од 1,7 милиона евра.
У известају се наводи да нису узели новац, који се из буџета опредељује за трошкове изборне кампање.
"Аутентична десница", коју предводи Милош Јовановић, пријавила је око 478 хиљада евра трошкова у прелиминарном извештају.
Нису сви трошкови и плаћени. Овој листи је, према прелиминарном извештају, остало око 170 хиљада евра неплаћених рачуна.
"Аутентична десница" није пријавила ниједан прилог грађана или фирми, а новац за кампању је прикупила из буџетских средстава и са рачуна странке.
Више од половине новца отишло је на рекламирање на телевизији - преко 255 хиљада евра.
Од тога је јавном сервису, Радио-телевизији Србије, припало више од 200 хиљада евра.
'Европска Србија' на интернету
Опозициона "Европска Србија", коју чине Странка слободе и правде и СРЦЕ, пријавила је у прелиминарном извештају око 130 хиљада евра трошкова.
Од тога је највећи део, 94 одсто, отишао једној приватној маркетиншкој агенцији - углавном за промотивни материјал и рекламирање на интернету.
Пријављени су још трошкови једног истраживања јавног мњења и организација две трибине.
Ова листа нема пријављене донаторе.
На шта су трошили остали кандидати?
Листа покрета Снага Србије, коју предводи бизнисмен Богољуб Карић, потрошила је током кампање око 75 хиљада евра - највише на рекламе у медијима и штампу промотивног материјала.
Поред новца из државног буџета за финансирање кампање, ова листа је пријавила и три донације грађана - у вредности од око 4,8 хиљада евра.
Листа коју предводи адвокат Владимир Гајић навела је у прелиминарном извештају да је у кампањи до сада потрошила око 1,4 хиљаде евра.
Да ли су сви предали извештаје?
РСЕ није анализирао трошкове девет листа националних мањина на предстојећим изборима.
До објаве текста, на сајту Агенције за спречавање корупције недостају извештаји о трошковима две изборне листе које немају статус мањинских.
Нема прелиминарног извештаја групе грађана коју предводи Петар Ђурић, познат по слогану "Ћале ово је за тебе".
Није објављен ни извештај о трошковима Либерално зелене странке, коју предводи лекар Дејан Жујовић.
Шта каже закон?
Законом о финансирању политичких активности утврђено је колико странке могу потрошити током кампање.
На располагању им је новац из буџета - који једнако припада свим учесницима изборне трке.
За ову изборну кампању је, тако, из државне касе намењено око 12,5 милиона евра.
Постоје јасни прописи и како се тај новац распоређује.
Нешто више од пет милиона евра, односно 40 одсто укупног износа, распоређује се на једнаке делове пре избора.
Како би кандидати добили новац из буџета, морају да га званично затраже и испуне законом прописане услове.
Преосталих 60 одсто тог износа додељује се после избора, након проглашења резултата.
Свака листа која уђе у нови сазив парламента добија око 30.000 евра по сваком освојеном посланичком месту.
Али, постоје и правила кад се новац враћа у буџет.
Враћају га сви кандидати који не освоје један одсто важећих гласова, односно 0,2 одсто, ако је реч о мањинским листама.
Такође, држави се мора вратити сав новац из буџета који није искоришћен у кампањи.
Закон одређује максимални износ донација, које могу уплатити појединац или фирма.
Ограничено је и колико се максимално може потрошити у кампањи за парламентарне изборе – шест милиона евра по изборној листи.
У финансијским извештајима кандидати морају јасно приказати порекло новца и како је новац утрошен, а контролу, након избора, спроводи Агенција за спречавање корупције.
Коначне извештаје о трошковима кампање кандидати морају да предају у року од 30 дана, након објављивања резултата избора.
