БезбедностНајранији текст Blic, 28. окт, 11:47 · последњи 30. окт, 18:30

Напад испред Амбасаде Израела у Београду, МУП: ‘Црвени степен претњи од тероризма’

На ванредним парламентарним изборима у Србији победила је Студентска листа, док је листу око СНС предводио Александар Вучић.

3 медија · 3 текста · 3 изворна Истражи мрежу

Фото из чланка: Блиц

Преглед вести

Хронологија

28. окт
Јужне вести (отвара се у новом прозору)
Напад испред Амбасаде Израела у Београду, МУП: ‘Црвени степен претњи од тероризма’
Припадник српске Жандармерије лакше је повређен ножем испред Амбасаде Израела у Београду 26. октобру рано ујутру, а нападач је убијен, саопштило је Министарство унутрашњих послова (МУП). МУП карактерише напад као… Цео текст
Припадник српске Жандармерије лакше је повређен ножем испред Амбасаде Израела у Београду 26. октобру рано ујутру, а нападач је убијен, саопштило је Министарство унутрашњих послова (МУП).
МУП карактерише напад као „терористички“.
„У терористичком нападу изведеном синоћ лакше је повређен припадник Жандармерије који је обезбеђивао амбасаду Израела и који је убио нападача у самоодбрани.
„Његов идентитет још није утврђен, наша служба га је пратила и познато је да је био присталица Исламске државе“, рекао је Ивица Дачић, министар полиције у техничком мандату.
Нападач је био малолетан и на профилу Инстаграма имао је слику црне заставе и знак Исламске државе, додао је Дачић.
Сумња се да је био из Шапца, а припадника Жандармерије напао је са два ножа узвикујући ‘Алаху акбар’, тврди МУП.
Исламска држава је џихадистичка група која захтева да се муслимани широм света закуну на верност њеном лидеру Ибрахиму Аваду Ибрахиму Али Бадрију ел Самараију, познатијем као Абу Бакр ел Багдади.
Истрага је у току, а Дачић је прогласио „црвени степен претње од тероризма“.
Полиција ће, додао је бити на местима од безбедносног значаја, попут инфраструктурних објеката и локација где се окупља већи број људи.
Напад се догодио у тренутку одржавања парламентарних избора у Израелу, првих од напада палестинских екстремиста, предвођених Хамасом, на југ те државе 7. октобра 2023, што је довело до бруталне одмазде и двогодишњег рата израелске војске против Хамаса у Појасу Газе.
Ово није први пут да се нападају припадници српске Жандармерије испред зграде Амбасаде Израела.
Крајем јуна 2024, полицајац Милош Јевремовић, рањен је из самострела у врат.
Нападач је тада убијен, а српски званичници су прогласили „лов на терористе“.
Два дана пре најновијег напада у Београду, дошло је до смене власти у Србији, када је на ванредним парламентарним изборима Студентска листа, нова снага на политичкој сцени, победила „Уједињену Србију“, листу око Српске напредне странке (СНС), коју је предводио Александар Вучић.
Вучић је одржавао добре односе са Израелом и више пута се састајао са израелским премијером Бењамином Нетањахуом, хвалећи сарадњу две државе
У априлу 2026. Србија и Израел су потписали безбедносни споразум о размени и узајамној заштити тајних података у области одбране.
Неколико месеци касније, у септембру, Србија је отворила фабрику за склапање дронова израелске производње.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]
11:47
Блиц (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу
Избори у Израелу: Шта када нема апсолутне вец́ине у парламенту
Од настанка државе Израел 1948. године, њоме су руководиле коалиционе владе. Хоће ли и у новој бити садашњи премијер Бењамин Нетањаху? Излазне анкете показују да нема јасног победника првих општих избора у земљи од… Цео текст
Од настанка државе Израел 1948. године, њоме су руководиле коалиционе владе.
Хоће ли и у новој бити садашњи премијер Бењамин Нетањаху?
Излазне анкете показују да нема јасног победника првих општих избора у земљи од напада палестинских екстремиста, предвођених Хамасом, на југ Израела 7. октобра 2023. године на Израел.
Два израелска емитера су предвидела да ц́е странка Јашар бившег војног команданта Гадија Ајзенкота и још три јеврејске опозиционе странке у његовом „Блоку промена“ освојити 51 место у Кнесету од 120 места, као и Нетањахуова странка Ликуд и њени крајње десничарски и ултраортодоксни јеврејски савезници.
Анкета трец́ег емитера дала је Нетањахуу предност од три места.
Много тога ц́е зависити од две арапске коалиције странака, за које се предвиђа да ц́е освојити рекордних 18 или 19 места.
Излазност бирача 27. октобра била је највец́а у последњих неколико деценија.
Пред Израелом су, изгледа, дуги преговори о обезбеђивању већине у парламенту како би се направила влада, а можда и нови избори.
Како функционише израелски изборни систем?
Израелски парламент, познат као Кнесет, има 120 места, што значи да је за већину потребан 61 глас, односно посланик.
Због пропорционалног система гласања, досадашње владе су увек биле коалиције више странака.
Погледајте садашњи састав израелског парламента
Ко први добија мандат да састави владу?
Када буду потврђени коначни резултати избора и после консултација са свим политичким странкама и коалицијама, председник Израела ц́е позвати лидера странке за кога верује да има највеће шансе да формира владајуц́у коалицију.
То би, међутим, могло да потраје недељама.
Обично председник, а то је тренутно Исак Херцог, даје мандат лидеру странке која је освојила највише места у Кнесету.
Али то није обавезно: на пример, после избора 2009. године, тадашњи председник Шимон Перез је прво позвао Нетањахуа, иако је његова странка Ликуд била иза ривалске странке Кадима.
Први кога председник овласти, односно прогласи за мандатара, има до 42 дана да формира владу.
Ако не успе, другом мандатару се даје шанса.
Ако ниједна странка не може да формира вец́ину, могуц́е је да мањинска влада преузме власт.
Ако нико не може да формира владу, расписују се нови избори, а Нетањаху би остао привремени премијер.
Арапске странке језичак на ваги
Ликуд, Нетањахуове странке, и блок опозиционих странака које преводи бивши војни командант Гади Ајзенкот, добиле су највише гласова, али ц́е им бити потребна подршка других странака да би формирале коалициону владу.
Нетањаху предводи блок десничарских и верских странака.
Први пут је дошао на власт 1996. године, као први директно изабрани премијер Израела на превременим изборима после атентата на Јицака Рабина, и на власти је вец́и део последње три деценије.
Ајзенкот предводи опозициону групу коју чине и централно десничарске и левичарске странке, уједињене првенствено циљем да замене Нетањахуа.
У блоку је и странка Би'Јахад, коју предводи бивши премијер Нафтали Бенет.
Два арапска блока сранака добиле су много више гласова него што се очекивало и управо би њихова подршка могла да буде пресудни у обезбеђивању већине за формирање владе.
Али све осим једне водец́е јеврејске странке искључиле су могуц́ност сарадње са њима у влади.
Када ће бити објављени коначни резултати?
Прелиминарни резултати се очекују 28. октобра, а званични резултати требало би да буду објављени 4. новембра.
Треба да буду пребројани гласови стотине хиљада војника и резервиста, а они су до сада углавном били наклоњенији десници.
Процес преговора о коалицији могао би да потраје неколико недеља - или чак месеци.
После избора у марту 2021. године, влада је формирана тек у јуну, када су се Бенет и Јаира Лапид договорили о подели власти.
Том приликом, Нетањахуу је дата прва шанса да формира владу, али није успео да изгради одрживу коалицију.
Расписивање нових избора није неуобичајено - између 2019. и 2022. године, Израел је одржао пет одвојених гласања јер странке нису успеле да се договоре о сарадњи.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
- Избори у Израелу: Нерешено - нико нема већину за формирање владе
- Бењамин Нетањаху: Може ли 'Господин Безбедност' да освоји седми премијерски мандат у Израелу
- Гади Ајзенкот: Ко је Нетањахуов главни ривал на изборима у Израелу
18:30
Данас (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 3 дана после првог
Тужилаштво за организовани криминал тражи од Министарства правде Србије имена помилованих
Месец дана пошто је бивши председник Србије Александар Вучић саопштио одлуку о помиловању и аболицији 49 људи, идентитет већине и даље није познат. Међутим, само пет дана од када је Студентска листа убедљиво… Цео текст
Месец дана пошто је бивши председник Србије Александар Вучић саопштио одлуку о помиловању и аболицији 49 људи, идентитет већине и даље није познат.
Међутим, само пет дана од када је Студентска листа убедљиво победила на парламентарним изборима Јавно тужилаштво за организовани криминал упутило је захтев Министарству правде за одговорима на три питања – да ли су поступци помиловања покренути, на које особе се односе и за која кривична дела, наводи се у саопштењу ЈТОК.
Из Министарства правде и локалних тужилаштва до објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ-ја ко је ослобођен од кривичног гоњења или помилован после пресуде, као и да ли су од Вучића тим поводом добили било какву документацију.
„Све сам предао надлежним државним органима, њих питајте“, изјавио је Вучић 22. октобра у подкасту Албатрос, додајући да имена не може да саопшти.
„Они то прослеђују Министарству правде, дакле надлежним тужилаштвима, а ако је у питању помиловање, надлежним судовима“, рекао је Вучић.
ББЦ новинари писали су вишим тужилаштвима у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Панчеву, Сомбору, Ваљеву и Зајечару.
Из Вишег тужилаштва у Панчеву тврде да им „није достављена ниједна одлука о помиловању“, док из тужилаштва Новог Сада, Крагујевца, Ниша, Сомбора и Зајечара о томе немају информацију или сазнања.
Писали смо и Вишим судовима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Ваљеву, Сомбору и Зрењанину.
Из судова у Београду, Новом Саду, Сомбору и Зрењанину су одговорили да никакву документацију, нити одлуку о помиловању од бившег председника нису добили“.
Пред Вишим судом у Нишу не постоји ниједна одлука бившег председника којом је неко помилован, речено је за ББЦ на српском у том суду.
Како кажу, у претходном периоду било је молби за помиловањем, али у осам случајева нису усвојене, тачније, биле су одбијене одлукама тадашњег председника Александра Вучића.
У надлежност Сомбора спада Врбас, где је током августа 2025. било сукоба између демонстраната и присталица власти.
Шта тражи Тужилаштво за организовани криминал?
Од Министарства правде ТОК тражи да достави сву расположиву документацију, као и целокупну преписку између министарства и кабинета тадашњег председника државе Александра Вучића, која се односи на припрему одлука о помиловању.
„Уз то, тражена је целокупна документација и образложена мишљења надлежних судова и јавних тужилаштва о оправданости помиловања.“
Ако Министарство правде не поседује ову документацију, из ТОК-а поручују да ће захтевати образложење „на који начин су иницирали и спровели поступке помиловања“.
Погледајте: Протест под кацигама – окупљање у Врбасу испред просторија Српске напредне странке
Има ли познатих међу помилованима?
„Нема ту познатих лица, можда једно или два“, рекао је Вучић у подкасту о аболиранима и помилованима, додајући да су „највећим делом“ њему непознати људи.
У међувремену је друштвеним мрежама почео да кружи наводни документ да је помиловано петоро оптужених у случају пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду, међу којима је и бивши министар Горан Весић.
Међутим, из Министарства правде су то негирали.
Ненад Вујић, министар правде у техничком мандату, поднео је Основном тужилаштву у Новом Саду кривичну пријаву против НН лица због сумње да је фалсификовало одлуку о помиловању.
Вучић је 27. септембра, уочи престанка мандата, изјавио да је помиловао 49 људи, што је назвао његовом личном одлуком „упркос мишљењу различитих служби Републике Србије“.
Међу њима је, како је рекао, 23 помиловано за „за ужасне догађаје кроз које смо пролазили у последњих годину и по дана“, алудирајући на масовне протесте широм земље, предвођене студентима, после пада надстрешнице у Новом Саду.
То му је уједно највећа политичка криза од како 2012. његова Српска напредна странка (СНС) дошла на власт.
„Сматрао сам да ће то бити додатно пружена рука свима који су се понашали неодговорно и неозбиљно“, истакао је Вучић.
У тих 23 је 11 који су „учествовали у инцидентима против блокадера“, чији идентитет није саопштио, као и 12 из „’Новосадске групе’, на челу са Милом Пајић“.
Није познато ко су тих 11, као ни осталих 26 људи од 49 које је Вучић помиловао и аболирао.
„Према важећим прописима, председник нема обавезу да објави одлуку о помиловању“, изјавио је у септембру Мирослав Ђорђевић, потпредседник Високог савета тужилаштва (ВСТ), за ББЦ на српском.
Међутим, та одлука неће остати тајна, јер ће о њој бити обавештени помиловани и институције пред којима се воде поступци против њих, додао је.
Припадници такозване Новосадске групе, активисти опозиционог СТАВ-а и Покрета слободних грађана (ПСГ), оптужени за рушење државног поретка, одбацили су Вучићево помиловање.
„Не прихватамо милост, нисте нам је ни дали – добили смо слободу која нам је од почетка и припадала, а насилно нам је била одузета“, саопштили су из СТАВ-а, наглашавајући да је све био „монтиран поступак“, а циљ помиловања „неколико политичких поена“.
„Не прихватамо да нас изједначавате са насилницима и да нас користите да бисте створили привид мира, а немир сте у друштво ви унели.“
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]
- Кога је све Вучић помиловао као председник Србије
- Одложено суђење новосадским активистима оптуженим за рушење уставног поретка
- Може ли Вучић да помилује неосуђене студенте и учеснике блокада
- Ко су политички затвореници: Од Сократа до данас
- Ко је све и због чега подносио кривичне пријаве против председника Србије Вучића
- Ко је све ухапшен у борби против корупције и шта то значи

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

Напад испред Амбасаде Израела у Београду, МУП: ‘Црвени степен претњи од тероризма’

3 медија · 3 текста · 3 изворна Истражи мрежу

Хронологија

28. окт

Јужне вести (отвара се у новом прозору)

Напад испред Амбасаде Израела у Београду, МУП: ‘Црвени степен претњи од тероризма’

Припадник српске Жандармерије лакше је повређен ножем испред Амбасаде Израела у Београду 26. октобру рано ујутру, а нападач је убијен, саопштило је Министарство унутрашњих послова (МУП). МУП карактерише напад као… Цео текст

МУП карактерише напад као „терористички“.

„У терористичком нападу изведеном синоћ лакше је повређен припадник Жандармерије који је обезбеђивао амбасаду Израела и који је убио нападача у самоодбрани.

„Његов идентитет још није утврђен, наша служба га је пратила и познато је да је био присталица Исламске државе“, рекао је Ивица Дачић, министар полиције у техничком мандату.

Нападач је био малолетан и на профилу Инстаграма имао је слику црне заставе и знак Исламске државе, додао је Дачић.

Сумња се да је био из Шапца, а припадника Жандармерије напао је са два ножа узвикујући ‘Алаху акбар’, тврди МУП.

Исламска држава је џихадистичка група која захтева да се муслимани широм света закуну на верност њеном лидеру Ибрахиму Аваду Ибрахиму Али Бадрију ел Самараију, познатијем као Абу Бакр ел Багдади.

Истрага је у току, а Дачић је прогласио „црвени степен претње од тероризма“.

Полиција ће, додао је бити на местима од безбедносног значаја, попут инфраструктурних објеката и локација где се окупља већи број људи.

Напад се догодио у тренутку одржавања парламентарних избора у Израелу, првих од напада палестинских екстремиста, предвођених Хамасом, на југ те државе 7. октобра 2023, што је довело до бруталне одмазде и двогодишњег рата израелске војске против Хамаса у Појасу Газе.

Ово није први пут да се нападају припадници српске Жандармерије испред зграде Амбасаде Израела.

Крајем јуна 2024, полицајац Милош Јевремовић, рањен је из самострела у врат.

Нападач је тада убијен, а српски званичници су прогласили „лов на терористе“.

Два дана пре најновијег напада у Београду, дошло је до смене власти у Србији, када је на ванредним парламентарним изборима Студентска листа, нова снага на политичкој сцени, победила „Уједињену Србију“, листу око Српске напредне странке (СНС), коју је предводио Александар Вучић.

Вучић је одржавао добре односе са Израелом и више пута се састајао са израелским премијером Бењамином Нетањахуом, хвалећи сарадњу две државе

У априлу 2026. Србија и Израел су потписали безбедносни споразум о размени и узајамној заштити тајних података у области одбране.

Неколико месеци касније, у септембру, Србија је отворила фабрику за склапање дронова израелске производње.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]

11:47

Блиц (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу

Избори у Израелу: Шта када нема апсолутне вец́ине у парламенту

Од настанка државе Израел 1948. године, њоме су руководиле коалиционе владе. Хоће ли и у новој бити садашњи премијер Бењамин Нетањаху? Излазне анкете показују да нема јасног победника првих општих избора у земљи од… Цео текст

Од настанка државе Израел 1948. године, њоме су руководиле коалиционе владе.

Хоће ли и у новој бити садашњи премијер Бењамин Нетањаху?

Излазне анкете показују да нема јасног победника првих општих избора у земљи од напада палестинских екстремиста, предвођених Хамасом, на југ Израела 7. октобра 2023. године на Израел.

Два израелска емитера су предвидела да ц́е странка Јашар бившег војног команданта Гадија Ајзенкота и још три јеврејске опозиционе странке у његовом „Блоку промена“ освојити 51 место у Кнесету од 120 места, као и Нетањахуова странка Ликуд и њени крајње десничарски и ултраортодоксни јеврејски савезници.

Анкета трец́ег емитера дала је Нетањахуу предност од три места.

Много тога ц́е зависити од две арапске коалиције странака, за које се предвиђа да ц́е освојити рекордних 18 или 19 места.

Излазност бирача 27. октобра била је највец́а у последњих неколико деценија.

Пред Израелом су, изгледа, дуги преговори о обезбеђивању већине у парламенту како би се направила влада, а можда и нови избори.

Како функционише израелски изборни систем?

Израелски парламент, познат као Кнесет, има 120 места, што значи да је за већину потребан 61 глас, односно посланик.

Због пропорционалног система гласања, досадашње владе су увек биле коалиције више странака.

Погледајте садашњи састав израелског парламента

Ко први добија мандат да састави владу?

Када буду потврђени коначни резултати избора и после консултација са свим политичким странкама и коалицијама, председник Израела ц́е позвати лидера странке за кога верује да има највеће шансе да формира владајуц́у коалицију.

То би, међутим, могло да потраје недељама.

Обично председник, а то је тренутно Исак Херцог, даје мандат лидеру странке која је освојила највише места у Кнесету.

Али то није обавезно: на пример, после избора 2009. године, тадашњи председник Шимон Перез је прво позвао Нетањахуа, иако је његова странка Ликуд била иза ривалске странке Кадима.

Први кога председник овласти, односно прогласи за мандатара, има до 42 дана да формира владу.

Ако не успе, другом мандатару се даје шанса.

Ако ниједна странка не може да формира вец́ину, могуц́е је да мањинска влада преузме власт.

Ако нико не може да формира владу, расписују се нови избори, а Нетањаху би остао привремени премијер.

Арапске странке језичак на ваги

Ликуд, Нетањахуове странке, и блок опозиционих странака које преводи бивши војни командант Гади Ајзенкот, добиле су највише гласова, али ц́е им бити потребна подршка других странака да би формирале коалициону владу.

Нетањаху предводи блок десничарских и верских странака.

Први пут је дошао на власт 1996. године, као први директно изабрани премијер Израела на превременим изборима после атентата на Јицака Рабина, и на власти је вец́и део последње три деценије.

Ајзенкот предводи опозициону групу коју чине и централно десничарске и левичарске странке, уједињене првенствено циљем да замене Нетањахуа.

У блоку је и странка Би'Јахад, коју предводи бивши премијер Нафтали Бенет.

Два арапска блока сранака добиле су много више гласова него што се очекивало и управо би њихова подршка могла да буде пресудни у обезбеђивању већине за формирање владе.

Али све осим једне водец́е јеврејске странке искључиле су могуц́ност сарадње са њима у влади.

Када ће бити објављени коначни резултати?

Прелиминарни резултати се очекују 28. октобра, а званични резултати требало би да буду објављени 4. новембра.

Треба да буду пребројани гласови стотине хиљада војника и резервиста, а они су до сада углавном били наклоњенији десници.

Процес преговора о коалицији могао би да потраје неколико недеља - или чак месеци.

После избора у марту 2021. године, влада је формирана тек у јуну, када су се Бенет и Јаира Лапид договорили о подели власти.

Том приликом, Нетањахуу је дата прва шанса да формира владу, али није успео да изгради одрживу коалицију.

Расписивање нових избора није неуобичајено - између 2019. и 2022. године, Израел је одржао пет одвојених гласања јер странке нису успеле да се договоре о сарадњи.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

- Избори у Израелу: Нерешено - нико нема већину за формирање владе

- Бењамин Нетањаху: Може ли 'Господин Безбедност' да освоји седми премијерски мандат у Израелу

- Гади Ајзенкот: Ко је Нетањахуов главни ривал на изборима у Израелу

18:30

Данас (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 3 дана после првог

Тужилаштво за организовани криминал тражи од Министарства правде Србије имена помилованих

Месец дана пошто је бивши председник Србије Александар Вучић саопштио одлуку о помиловању и аболицији 49 људи, идентитет већине и даље није познат. Међутим, само пет дана од када је Студентска листа убедљиво… Цео текст

Месец дана пошто је бивши председник Србије Александар Вучић саопштио одлуку о помиловању и аболицији 49 људи, идентитет већине и даље није познат.

Међутим, само пет дана од када је Студентска листа убедљиво победила на парламентарним изборима Јавно тужилаштво за организовани криминал упутило је захтев Министарству правде за одговорима на три питања – да ли су поступци помиловања покренути, на које особе се односе и за која кривична дела, наводи се у саопштењу ЈТОК.

Из Министарства правде и локалних тужилаштва до објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ-ја ко је ослобођен од кривичног гоњења или помилован после пресуде, као и да ли су од Вучића тим поводом добили било какву документацију.

„Све сам предао надлежним државним органима, њих питајте“, изјавио је Вучић 22. октобра у подкасту Албатрос, додајући да имена не може да саопшти.

„Они то прослеђују Министарству правде, дакле надлежним тужилаштвима, а ако је у питању помиловање, надлежним судовима“, рекао је Вучић.

ББЦ новинари писали су вишим тужилаштвима у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Панчеву, Сомбору, Ваљеву и Зајечару.

Из Вишег тужилаштва у Панчеву тврде да им „није достављена ниједна одлука о помиловању“, док из тужилаштва Новог Сада, Крагујевца, Ниша, Сомбора и Зајечара о томе немају информацију или сазнања.

Писали смо и Вишим судовима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Ваљеву, Сомбору и Зрењанину.

Из судова у Београду, Новом Саду, Сомбору и Зрењанину су одговорили да никакву документацију, нити одлуку о помиловању од бившег председника нису добили“.

Пред Вишим судом у Нишу не постоји ниједна одлука бившег председника којом је неко помилован, речено је за ББЦ на српском у том суду.

Како кажу, у претходном периоду било је молби за помиловањем, али у осам случајева нису усвојене, тачније, биле су одбијене одлукама тадашњег председника Александра Вучића.

У надлежност Сомбора спада Врбас, где је током августа 2025. било сукоба између демонстраната и присталица власти.

Шта тражи Тужилаштво за организовани криминал?

Од Министарства правде ТОК тражи да достави сву расположиву документацију, као и целокупну преписку између министарства и кабинета тадашњег председника државе Александра Вучића, која се односи на припрему одлука о помиловању.

„Уз то, тражена је целокупна документација и образложена мишљења надлежних судова и јавних тужилаштва о оправданости помиловања.“

Ако Министарство правде не поседује ову документацију, из ТОК-а поручују да ће захтевати образложење „на који начин су иницирали и спровели поступке помиловања“.

Погледајте: Протест под кацигама – окупљање у Врбасу испред просторија Српске напредне странке

Има ли познатих међу помилованима?

„Нема ту познатих лица, можда једно или два“, рекао је Вучић у подкасту о аболиранима и помилованима, додајући да су „највећим делом“ њему непознати људи.

У међувремену је друштвеним мрежама почео да кружи наводни документ да је помиловано петоро оптужених у случају пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду, међу којима је и бивши министар Горан Весић.

Међутим, из Министарства правде су то негирали.

Ненад Вујић, министар правде у техничком мандату, поднео је Основном тужилаштву у Новом Саду кривичну пријаву против НН лица због сумње да је фалсификовало одлуку о помиловању.

Вучић је 27. септембра, уочи престанка мандата, изјавио да је помиловао 49 људи, што је назвао његовом личном одлуком „упркос мишљењу различитих служби Републике Србије“.

Међу њима је, како је рекао, 23 помиловано за „за ужасне догађаје кроз које смо пролазили у последњих годину и по дана“, алудирајући на масовне протесте широм земље, предвођене студентима, после пада надстрешнице у Новом Саду.

То му је уједно највећа политичка криза од како 2012. његова Српска напредна странка (СНС) дошла на власт.

„Сматрао сам да ће то бити додатно пружена рука свима који су се понашали неодговорно и неозбиљно“, истакао је Вучић.

У тих 23 је 11 који су „учествовали у инцидентима против блокадера“, чији идентитет није саопштио, као и 12 из „’Новосадске групе’, на челу са Милом Пајић“.

Није познато ко су тих 11, као ни осталих 26 људи од 49 које је Вучић помиловао и аболирао.

„Према важећим прописима, председник нема обавезу да објави одлуку о помиловању“, изјавио је у септембру Мирослав Ђорђевић, потпредседник Високог савета тужилаштва (ВСТ), за ББЦ на српском.

Међутим, та одлука неће остати тајна, јер ће о њој бити обавештени помиловани и институције пред којима се воде поступци против њих, додао је.

Припадници такозване Новосадске групе, активисти опозиционог СТАВ-а и Покрета слободних грађана (ПСГ), оптужени за рушење државног поретка, одбацили су Вучићево помиловање.

„Не прихватамо милост, нисте нам је ни дали – добили смо слободу која нам је од почетка и припадала, а насилно нам је била одузета“, саопштили су из СТАВ-а, наглашавајући да је све био „монтиран поступак“, а циљ помиловања „неколико политичких поена“.

„Не прихватамо да нас изједначавате са насилницима и да нас користите да бисте створили привид мира, а немир сте у друштво ви унели.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

- Кога је све Вучић помиловао као председник Србије

- Одложено суђење новосадским активистима оптуженим за рушење уставног поретка

- Може ли Вучић да помилује неосуђене студенте и учеснике блокада

- Ко су политички затвореници: Од Сократа до данас

- Ко је све и због чега подносио кривичне пријаве против председника Србије Вучића

- Ко је све ухапшен у борби против корупције и шта то значи