Поступно се уводе нове електронске функционалности, укључујући пријем и праћење приговора, рефундација и обрачуна накнаде преко еБоловања Од 1. јануара 2027. систем постаје обавезан и за предузетнике који… Цео текст
Поступно се уводе нове електронске функционалности, укључујући пријем и праћење приговора, рефундација и обрачуна накнаде преко еБоловања
Од 1. јануара 2027. систем постаје обавезан и за предузетнике који запошљавају друге, док ће предузетници без запослених моћи добровољно да га користе
У Србији је од почетка године путем система еБоловање, који је успоставило Министарство здравља, отворено готово 1.096.000 боловања за 633.300 запослених, а систем је до сада почело да користи око 6.000 лекара.
Електронска размена докумената и обавештења омогућила је да запослени више не морају лично да достављају папирне потврде и дознаке послодавцима, док послодавци податке о боловањима преузимају преко портала Канцеларије за ИТ и електронску управу, односно система "еБоловање - Послодавац".
У првих девет месеци примене, до краја септембра, ово софтверско решење користило је нешто више од 59.600 послодаваца, а на потребу да се процедура отварања боловања поједностави указује привреда, али и грађани већ дужи низ година, објавио је НАЛЕД у свом билтену.
Како је наведено, НАЛЕД је први пут ову препоруку дефинисао у Сивој књизи 5, 2013. године, након чега је делимично унапређен поступак, али поново постаје изазов у 2019. години, након чега је предложено унапређење поступка у Сивој књизи здравства.
Директорка Центра за четврту индустријску револуцију и програмска директорка НАЛЕД-а Јелена Бојовић рекла је да је то реформа од које користи виде сви, и грађани и привреда и лекари.
"Према ранијој процени НАЛЕД-а, припрема и достављање папирне документације у овој процедури послодавце годишње коштају између 750 милиона и 1,8 милијарди динара. Зато је важно да наставимо са дигитализацијом услуга у здравству, а један од првих наредних корака јесте потпуна имплементација еКартона, која се налази тренутно у пилот фази", рекла је Бојовићева.
Поједностављење процедуре уводи се постепено.
Послодавцима је од 1. јануара омогућен пријем и преузимање електронских потврда и дознака, као и увид у податке о боловањима запослених.
Документи које издаје изабрани лекар аутоматски су доступни послодавцу.
Од 1. априла електронска процедура проширена је и на подношење захтева за обрачун и рефундацију накнаде зараде, као и приговор и захтева за поновну оцену и вештачење боловања.
Према раније објављеним подацима Канцеларије за ИТ и еУправу, Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО) електронски је упућено укупно 157.800 захтева - 84.114 за рефундацију и 73.686 за обрачун накнаде зараде.
Како је саопштено, наредна унапређења треба да заокружи електронску размену са РФЗО-ом.
До краја октобра планирана је потпуна дигитализација размене приговора и захтева за поновни оцену и вештачење боловања, укључујући достављање одговора РФЗО-а, односно лекарске комисије и праћење статуса предмета.
Предвиђена су и унапређења подношења захтева за обрачун и рефундацију за предузетнике, као и сервис за проверу припадности запослених филијалама и испоставама РФЗО-а.
Уз развој нових функционалности, следи и проширење обавезне примене система.
Од 1. јануара 2027. коришћење постаје обавезно и за предузетнике који запошљавају друга лица.
Предузетници без запослених и убудуће ће моћи да га користе добровољно.
Како је за приступ неопходна регистрација на Порталу еУправа, предузетници са запосленима позивају се да припреме заврше благовремено и спремно дочекају почетак обавезне примене.
(Тањуг)
