Српска напредна странка (СНС) изгубила је власт након 14 година. У том периоду, Србију су потресле различите афере – од рушења у Савамали, преко несрећа у којима је држава морала да има бољу реакцију, па до пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, која је заправо била окидач за масовне протесте који су довели до смене режима.
На ванредним парламентарним изборима одржаним 25. октобра, Студентска листа освојила је већину гласова, чиме је окончана четрнаестогодишња власт СНС-а.
Бивши председник државе Александар Вучић признао је изборни пораз, а према подацима Републичке изборне комисије објављеним дан након гласања, Студентска листа освојила је 52,64, а Уједињена Србија 39,22 одсто гласова.
Ових дана, често се у јавности говори о томе да долази време одговорности, а грађани прижељкују да свако, па и досадашњи представници власти, одговарају оред законом уколико су починили одређена кривична дела. Таква атмосфера поново је скренула пажњу на неке од највећих афера СНС власти, од којих бројне имају директне економске или неке друге последице по државо и дуршво.
Рушење у Савамали
Једна од најпознатијих афера СНС власти догодила се у изборној ноћи између 24. и 25. априла 2016. године, када су непознате особе са фантомкама, уз помоћ грађевинских машина, срушиле објекте у Херцеговачкој улици. Грађани су пријављивали да су их маскиране особе заустављале, одузимале им телефоне и ограничавале кретање. Упркос позивима, полиција није интервенисала.
Чувар, којег су маскирани нападачи те ноћи везали, преминуо је око месец дана касније.
Александар Вучић тада је саопштио да иза рушења у Савамали стоје највиши органи градске власти Београда и да ће они за то сносити одговорност – и то, како је навео, кривично-правну и сваку другу врсту одговорности. У то време, градоначелник Београда био је Синиша Мали.
Ипак, једина особа која је кривично одговарала био је Горан Стеменковић, који је у време рушења био шеф смене дежурне службе београдске полиције, која није реаговала на позиве грађана. Он је две године након рушења потписао споразум о признању кривице, а за несавесан рад добио је условну казну од пет месеци затвора. Касније је, међутим, признао да је на њега вршен притисак да призна кривицу.
Афера Крушик
Афера Крушик избила је 2019. године, када је узбуњивач Александар Обрадовић указао на сумњиве послове државне фабрике оружја из Ваљева. Документација коју је изнео показивала је да су поједине приватне компаније куповале оружје од Крушика по повлашћеним ценама, а затим га препродавале по знатно вишим износима. Међу компанијама које су се помињале била је и ГИМ, коју је у појединим пословима представљао Бранко Стефановић, отац тадашњег министра унутрашњих послова Небојше Стефановића.
Након великог притиска јавности, овим случајем бавила се и Агенција за борбу против корупције, због могућег сукоба интереса министра Небојше Стефановића. Ипак, они су утврдили да отац министра није ангажован у наведеном привредном друштву.
Уместо одговорних, ухапшен је сам узбуњивач Обрадовић, а да је до тога дошло, јавности је објавио недељник НИН, не званични органи. Обрадовић је, након великог притиска јавности, пуштен да се брани са слободе. Претходно је у београдском Централном затвору провео више од три недеље, а затим је три месеца био у кућном притвору у Ваљеву.
Плантажа марихуане Јовањица
Још једна од афера која је обележила деценију и по власти СНС-а датира из новембра 2019. године.
У питању је афера Јовањица.
Како је објавио КРИК, полиција је на пољопривреном газдинству Јовањица запленила 1,6 тона марихуане. Власник имања Предраг Колувија ухапшен је истог дана.
Прве сумње да у овом случају постоје везе са државом изазвало је скривање информација о заплени марихуане и хапшењу Колувије, будући да се ни МУП ни тужилаштво нису огласили нити издали саопштење. Према писању КРИК-а, убрзо је откривено да су имање Јовањице раније посећивали бројни представници власти, а Колувијин адвокат постао је Владимир Ђукановић, утицајан члан СНС-а. Колувију су потом јавно подржали председник Александар Вучић, као и Ана Брнабић, у то време премијерка, а добио је и подршку режимских таблоида.
Истрага тужилаштва открила је да су у овај случај били умешани и припадници полиције и безбедносних агенција, који су оптужени да су помагали Колувији – обезбеђивали имање, преносили новац, одавали информације из истрага, обезбеђивали полицијске таблице… Полицајци су на суђењу сведочили о томе да их је истрага одвела до државног врха. Рекли су, између осталог, да су трпели велике притиске од државног врха, али и тужиоца Саше Дрецуна који води овај случај. Упркос томе, није покренута истрага ни против једног функционера, а случај и даље није добио судски епилог.
Милиони за пренос Премијер лиге
Пословање Телекома Србија, компаније у државном власништву, такође је било предмет бројних контроверзи. Посебну пажњу изазвале су аквизиције кабловских оператера, међу којима су Коперникус, Радијус Вектор и АВцом, као и високи износи које је Телеком издвајао за ширење пословања и куповину права на спортске преносе.
Конкретно, Телеком је 2021. откупио права за пренос Премијер лиге по енормној цени од 100 милиона евра по сезони за наредних шест година, односно, укупно 600 милиона евра.
Тетка из Канаде
Једна од првих афера СНС-а десила се 2012. године. Будући минстар Александар Вулин купио је стан од 107 квадрата који вреди нешто мање од 245.000 евра. Након што је то узбунило Агенцију за борбу против корупције и чак три тужилаштва, Вулин је 2017. године изашао у јавност и рекао да је новац позајмио од тетке из Канаде. Тачно 205.000 евра је, како он каже, уносио 9.000 по 9.000 у земљу.
По тој математици морао је 23 пута да путује за Канаду, што није доказао.
Колапс у ЕПС-у
Крајем 2021. године у Електропривреди Србије догодио се колапс који јавност добро памти до данас. Тада су стали готово сви производни блокови. Разлог за то био је први снег који је пао тог децембра. Више од 130.000 домаћинстава остало је тада без струје, а ЕПС је електричну енергију морао да увози. Процене економских аналитичара говориле су о штети која се мери стотинама милиона евра.
До хаварије је дошло због лошег квалитета угља који се користио за производњу струје. Испоставило се да на копу Рударског басена Колубара није скинуто довољно земље која покрива угаљ – те је он био мокар. Поред тога што је био мокар, у угљу је било и блата.
Директор ЕПС-а у том тренутку био је Милорад Грчић. Он је поднео оставку месец дана након хаварије.
Рио Тинто
Планирана експлоатација литијума у долини Јадра изазвала је забринутост због потенцијалног загађења вода, уништавања земљишта и негативног утицаја на локалне заједнице. Након масовних протеста, Влада Србије је 2022. године зауставила пројекат, али је он поново покренут 2024, након одлуке Уставног суда.
Управо су загађење и опасност по здравље биле највеће контроверзе које прате овај пројекат у Србији. Међутим, док стручњаци тврде да би рудник угрозио биодиверзитет и здравље људи, власт СНС-а ипак је тврдила да би овакав пројекат донео економске бенефинте.
Поплаве у Обреновцу и закаснела евакуација
Катастрофалне поплаве у мају 2014. године погодиле су Обреновац, изазвале огромну материјалну штету и однеле људске животе.
Једна од највећих контроверзи односила се на закашнело упозоравање становништва и организовање евакуације, иако су надлежни располагали информацијама о обилним падавинама и расту водостаја. Посебно питање било је зашто становништво није раније упозорено на опасност и ко сноси одговорност за пропусте у заштити грађана.
Наплатна рампа у Дољевцу
У јануару 2019. године, на наплатној рампи Дољевац догодила се саобраћајна несрећа у којој је погинула Станика Глигоријевић.
У несрећи је учествовало службено возило Коридора Србије, у којем се налазио тадашњи директор тог предузећа Зоран Бабић.
Велику пажњу изазвале су информације о снимцима сигурносних камера, нарочито због тога што су фалила два минута снимка, која су заправо кључна. Александар Вучић је изјављивао да је видео снимак, док је породица настрадале жене указивала да јој комплетан материјал није био доступан.
Војно возило у Рашкој
У октобру 2024. године, војно возило сударило се са цивилним аутомобилом на путу Краљево-Рашка, при чему је погинуло пет особа, укључујући троје деце.
Возач борбеног возила ПАСАРС прешао је у супротну траку и прегазио аутомобил у којем се налазила петочлана породица и њихова комшиница. Возачу је након несреће измерено 0,37 промила алкохола у крви, а вештачењем је утврђено да је окривљени пио алкохол око два сата пре несреће.
Случај Јутка
Милутин Јеличић Јутка, некадашњи председник општине Брус и функционер Српске напредне странке, нашао се у центру афере након што га је више жена оптужило за сексуално узнемиравање. Најпознатији је случај његове бивше сараднице Марије Лукић, која је јавно говорила о узнемиравању, непримереним порукама и притисцима које је трпела.
Јеличић је 2020. године правоснажно осуђен на три месеца затвора због недозвољених полних радњи над Лукић.
Убиство Оливера Ивановића
Лидер Грађанске иницијативе СДП Оливер Ивановић убијен је 16. јануара 2018. године испред седишта своје странке у Косовској Митровици. Његовом убиству претходила је кампања дискредитације, укључујући негативан телевизијски спот емитован у време предизборне кампање.
У поступку пред судом у Приштини више особа је првостепено осуђено због учешћа у криминалној групи и помагања у убиству, а у пресуди се као вођа групе помиње Милан Радоичић, некадашњи потпредседник Српске листе. Ипак, непосредни извршиоци убиства нису правоснажно утврђени.
Паљење куће новинара Милана Јовановића
У децембру 2018. године запаљена је кућа новинара портала Жиг инфо Милана Јовановића, који је истраживао локалну власт и корупцију у општини Гроцка. У тренутку напада Јовановић и његова супруга налазили су се у кући.
За подстрекивање на паљење куће правоснажно је осуђен Драгољуб Симоновић, бивши председник општине Гроцка и функционер СНС-а, на четири године затвора.
Пад војног хеликоптера 2015. године
У марту 2015. године срушио се хеликоптер Војске Србије који је превозио животно угрожену бебу из Новог Пазара на лечење у Београд. Погинули су пилот мајор Омер Мехић, пилот капетан Милован Ђукарић, заставник Небојша Трајић, механичар летач Иван Миладиновић, лекар Џевад Љајић, анестезиолог Мирослав Веселиновић и беба породице Адемовић.
У јавности се водила расправа због чега је хеликоптер, упркос сложеним метеоролошким условима, покушао слетање на цивилни, а не на војни аеродром у Батајници или хелидром код Војномедицинске академије на Бањици, као и ко је одлучио да се лети за Београд, а не за месту полетања ближи Крагујевац, Ниш или Краљево.
Више јавно тужилаштво у Београду, петнаест месеци после пада, саопштило је да неће бити покренут кривични поступак против особа које учествовале у припреми и извршењу задатка. У предистражном поступку установљено је и да је у ланцу командовања било пропуста, али да они немају кривично правну тежину, већ евентуално дисциплинску.
Смрт Андрее Бојанић
Седамнаестогодишња Андреа Бојанић погинула је у јулу 2013. године када ју је на пешачком прелазу у Београду аутомобилом ударио Александар Митровић, син власника телевизије Пинк Жељка Митровића.
Према правоснажној пресуди, Митровић је возио брзином од 80 километара на час, знатно већом од дозвољене, а након несреће није се зауставио да помогне девојци. Апелациони суд га је 2021. године правоснажно осудио на годину дана кућног затвора.
Јавност и даље сумња да је једини разлог за тако благу казну повезаност Желка Митровића са врхом државе.
Оскар и Чварак
Истраживачки новинари објавили су преписке са апликације Скај које отварају питања о могућим везама државног врха са организованим криминалом.
Посебну пажњу изазвале су поруке приписане криминалној групи Дарка Шарића, у којима се помињу особе под надимцима „Оскар“ и „Чварак“.
Према документима које је објавио недељник Радар, у појединим порукама Шарић и његови сарадници експлицитно наводе да је „Оскар“ Александар Вучић, док се „Чварак“ користи као други надимак за исту особу.
Пад надстрешнице у Новом Саду
Пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, 1. новембра 2024. године, у којем је погинуло 16 људи, постао је један од кључних догађаја који су обележили последње године власти СНС-а и која је уједно, може се рећи, била почетак пада режима.
Трагедија је изазвала блокаде факултета и масовне студентске и грађанске протесте, током којих су тражени, између осталог, објављивање документације о реконструкцији станице и утврђивање одговорности.
У јулу 2026. године Апелациони суд у Новом Саду потврдио је оптужницу против бившег министра грађевинарства Горана Весића и још пет особа, али поступак тапка у месту.
СНС потрошио 263 милиона динара на локалне изборе, сви остали заједно тек 11 милиона
