14.10.
2026.
УН су у марту формирале радну групу за олакшавање транспорта ђубрива кроз мореуз, али предложени механизам још није покренут.
Слика како брод пун руског дизела плови ка америчкој обали остаће забележена у историји, а и у главама бирача који за који дан треба да реше кога ће заокружити на изборима из којих се чита каква је позиција председника и његове странке. Трамп чека исход и најављује нове нападе на Техеран
14.10.
2026.
УН су у марту формирале радну групу за олакшавање транспорта ђубрива кроз мореуз, али предложени механизам још није покренут.
13.10.
2026.
Договор Трампа и Путина неће брзо појефтинити гориво, а снабдевање Србије зависи од судбине НИС-а, упозорио је стручњак Жељко Марковић.
Осам месеци траје криза у Ормуском заливу и тачно толико владе и компаније покушавају да нађу нова решења за безбедан транспорт, али их никако не налазе. Техеран је, у самоодбрани, ипак успео да досегне веома далеко, чак до америчких потрошача бензина. Америка је напала можда са вишким самопоуздања и мањком разумевања за иранску вољу да се брани. Резултат је да је смањен промет кроз мореуз, нафта и гас стижу спорије, бродови стоје, рачуни су све већи и показало се да тај пролаз ипак контролише Иран, више него било ко други.
Доналд Трамп осећа то у сопственој политичкој борби уочи избора за Представнички дом, Сенат и гувернере појединих савезних држава, заказаних за трећи дан новембра. Са подршке од 40 одсто, колика је била када је кренуо у рат, дошао је до 31 одсто у октобру, најниже икада. Између осталог и због све већег беса грађана који сваког месеца морају да издвоје нешто више новца за гориво, и то због рата са Ираном за који не показују превише интересовања.
Ормуски мореуз налази се између обала Ирана на северу и Омана на југу, где Уједињени Арапски Емирати такође имају један мањи део. Конвенција УН о праву на море сматра да припада међународним водама, али то не спречава иранске власти да га контролишу. У свом најужем делу бродски пловни пут широк је тек два километра, а како повезује Персијски залив са Арабијским морем, преко кога улази у Индијски океан, то је веома важан за светски транзит нафте. Танкери долазе из Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Кувајта и нафтних поља широм Персијског залива, када се та рута прекине или омета, губици су огромни.
Техеран то одлично разуме, нарочито у ситуацији у којој и на унутрашњем плану има довољно проблема. Незадовољство народа, пад курса, инфлација, све је то извело људе на улице децембра прошле године. Оно што је почело као економска побуна брзо је прерасло у опште антивладине демонстрације са позивима на смену ајатолаха Алија Хамнеија, врховног верског вође, и крај Исламске Републике. Симболичку подршку демонстрантима пружао је и Реза Пахлави, син последњег иранског шаха. Али последњег дана фебруара, у првом нападу америчко-израелских снага, ајатолах Хамнеи је погинуо, а осим њега још 168 људи, углавном деце, када је гађана једна школа. На његово место дошао је Моџтаба Хамнеи, његов син.
Показало се да америчке процене нису биле тачне, њихове снаге ослањале су се на оружје, а Техеран је изналазио друга решења. Иранска морнарица почела је да користи мање бродове и глисере како би нападала бродове који пролазе Ормуским мореузом. Осим тога искористила је могућност да их гађа и са своје обале, као што је успела да једноставно, уз помоћ ракета, положи мине у мореуз. Примећено је и електронско ометање навигационих система бродова, које је у значајном порасту.
Све је то урађено и успостављена је контрола која је онемогућила пролаз и оставила хиљаде бродова да стоје у месту. Еколози су то одмах назвали „еколошком катастрофом у најави“ објашњавајући да, када бродови дуго стоје, на њих се накаче инвазивне врсте, па могу да их разнесу по другим водама. На самом почетку блокаде, у фебруару, било је неколико десетина хиљада бродова који стоје у мореузу кроз који обично пролази око петина светске нафте и течног природног гаса. Истраживачи описују ситуацију као „до сада невиђену у савременој историји“.
У међувремену, цене сирове нафте “брент”, које су се углавном кретале у распону од 75 до 85 долара по барелу, достигле су 110–115 долара по барелу овог месеца, а током целог периода неретко су и премашивале ту границу.
Да би се бар некако пребацио товар, почело је претакање драгоцене течности, танкери су исувише упадљиви те тако исувише лака мета, па се товар пребацује на мање бродове, који се лакше пробијају кроз мореуз. Притом се користе јужне руте које нису у домашају иранске контроле, па се тако избегавају накнаде и контрола. За иранску обалску стражу све је то противзаконито и већ је неколико бродова, за које се сазнало да преносе нафту, одмах погођено и прогутала их је ватра.
Мореуз, најважнији поморски пут региона, кроз себе пропусти петину светских залиха нафте и течног природног гаса. Тако је било док се нису изненада покренули напади, упркос томе што су у току били преговори о нуклеарном програму и упркос томе што Конгрес није одобрио напад.
Иако Иран поручује да је спреман да постигне договор о поновном отварању мореуза, али уз испуњење својих услова, ти услови су такви да је јасно да их Американци неће прихватити. Они укључују укидање америчке блокаде иранских јужних лука, укидање санкција на извоз иранске нафте, одблокирање замрзнуте имовине, углавном услове из Меморандума о разумевању из Исламабада. Ове захтеве америчка страна схвата као отезање не би ли се утицало на америчке изборе заказане за 3. новембар и угрозиле позиције Трампа.
28.10.
2026.
Интегрални тост, авокадо, јаја и поврће: нутриционисткиња открива вечеру коју спрема за 10 минута када нема енергије за дуго кување.
Да донекле умањи нездовољство код куће, Трамп је у помоћ позвао Русију. И док танкер средње величине „Агиои Фанендес“ путује океаном под заставом Малте, носећи 40.000 тона драгоценог товара, у Њуорку га очекују прве недеље новембра. Обе стране учиниле су уступке да би ова акција успела, америчка је изузела ову доставу из санкција, на које је приморала и Европљане, а руска је попустила у забрани извоза дизела.
Забрана је уведена не би ли се заштитило домаће тржиште и обезбедило снабдевање током сезоне жетве, угрожено и несташицама изазваним нападима на рафинерије. Она остаје на снази до краја јануара наредне године, осим ако се опет не одлучи да се учини неки уступак као овај који тренутно гледамо. Било је довољно да се овај договор само објави, па да цена нафте глобално падне за пет до шест одсто.
Слика како брод пун руског дизела плови ка америчкој обали остаће забележена у историји, а и у главама бирача који за који дан треба да реше кога ће заокружити на изборима из којих се чита каква је позиција председника и његове странке.
Неко озбиљније интересовање за дипломатска решења не показује ниједна страна. За Иран ништа мање од Меморандума о разумевању из Исламабада не би било прихватљиво, док Америка и Израел не мисле да је тај оквир неопходан. За сада се може говорити о два могућа сценарија. Први би подразумевао да Америка настави да одржава чврсту поморску блокаду, да Израел настави да остварује своје циљеве на либанском фронту, а Иран да и даље омета пролаз кроз Ормуски мореуз. Други сценарио био би активна фаза рата, са честим ескалацијама какве смо повремено виђали током читавог сукоба.
Како сада изгледа, друга опција је извеснија. Америчка војска већ је спремна за евентуалне нове нападе после међуизбора, на којима се републиканци боре да задрже већину у оба дома Конгреса. Трамп је већ говорио о могућим нападима, а Централна команда америчке војске (ЦЕНТКОМ), надлежна за америчке снаге на Блиском истоку, направила је планове. Процене су да се иранска економија додатно погоршава због санкција и да инфлација расте.
Техеран, пак, пручује да контролише Ормуски мореуз, да је пловни пут „потпуно затворен“ и додао да „ниједном пловилу није дозвољен транзит ван иранских прописа“. Такође се упозорава да би сва постројења за вештачку интелигенцију и подводни комуникациони каблови у региону који су повезани са Вашингтоном могли постати легитимна мета. Реч је о милијардама долара које су већ уложене, само компанија “Мајкрософт” има уговор да ће до 2029. уложити више од 15 милијарди долара у центре података за вештачку интелигенцију у Уједињеним Арапским Емиратима.
Истовремено, у Москви се одржава Осми самит шефова држава и влада Форума земаља извозница гаса (ГЕЦФ), где се Владимр Путин састао и са председником Ирана Масудом Пезешкијаном.
30.10.
2026.
Шкотска полиција проверава наводе да су у дворац Балморал довођене жртве трговине људима током боравка Џефрија Епстина 1999. године.
30.10.
2026.
"Сваки појединачни захтев за пренос наоружања из трећих земаља, упућен влади САД, добио је одобрење", рекао је Гринкевич.
30.10.
2026.
Поруке из Брисела најављују подршку реформама. Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
30.10.
2026.
РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
30.10.
2026.
Европска комисија представиће 4. новембра Пакет о проширењу за 2026. годину, са проценом напретка 10 земаља кандидата за чланство у ЕУ.
30.10.
2026.
Организатори позивају на мирне скупове, али стручњаци упозоравају да би екстремистичке групе могле да их искористе.
30.10.
2026.
Си је поручио Штајнмајеру да је дужност обе земље да преузму водећу улогу и успоставе нови модел сарадње.
30.10.
2026.
Антоан де Маси имао је 29 година. Због његове смрти оптужен је држављанин Украјине, а истрага утврђује шта је претходило кобном паду.
30.10.
2026.
"Забрињава ме што екстреми постају све снажнији и што оно што ми је у политици било веома важно - мера и умереност - све више нестаје".
30.10.
2026.
"Боли ме тело, боле ме руке, шаке и грло. И даље тешко говорим. А бол није само физички. Осећам га и у мислима и у души", поручила је Пајк.
30.10.
2026.
Према последњим подацима, идентификовано је 13 погинулих, а породице осам жртава обавештене су о њиховом идентитету.
