НА СТАНФОРДОВОЈ ЛИСТИ НАЈУТИЦАЈНИЈИХ НАУЧНИКА ЗА 2025. ГОДИНУ И ДР ТОМО МИЛОШЕВИЋ, РЕДОВНИ ПРОФЕСОР АГРОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У ПЕНЗИЈИ „ОВО ЈЕ КРУНА МОГ УКУПНОГ НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА!“ По пракси устоличеној 2019.… Цео текст
НА СТАНФОРДОВОЈ ЛИСТИ НАЈУТИЦАЈНИЈИХ НАУЧНИКА ЗА 2025. ГОДИНУ И ДР ТОМО МИЛОШЕВИЋ, РЕДОВНИ ПРОФЕСОР АГРОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У ПЕНЗИЈИ
„ОВО ЈЕ КРУНА МОГ УКУПНОГ НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА!“
По пракси устоличеној 2019. године, угледни амерички Универзитет Станфорд (Калифорнија), у сарадњи са међународним академским издавачем Елсевиер, објавио је најновију листу 2% најутицајнијих истраживача у свету (Wорлд’с Топ 2% Сциентистс) за 2025. годину, на којој се међу 217.097 имена налази и др Томо Милошевић, редовни професор Агрономског факултета у Чачку у пензији, чиме је потврђен значај његовог научноистраживачког рада и доприноса развоју науке. Методологија рангирања заснована је на већем броју критеријума, међу којима су, између осталог, најзначајнији број самосталних научних радова, број радова у којима је научник први аутор, број цитата тих радова, х-индекс.
На најновијој Станфордовој листи најутицајнијих светских научника за 2025. годину налазе се 24 професора Универзитета у Крагујевцу, што представља изузетан успех који потврђује видљивост научног рада наших истраживача у међународној академској заједници. Од тог броја истраживача, 18 је уврштено је на листу у категорији „Сингле-yеар импацт“, док је 15 обухваћено листом која прати научни учинак током целокупне каријере („Цареер-лонг импацт“ категорија). На престижну Станфордову годишњу листу два одсто најутицајнијих научника у свету уврштен је и др Томо Милошевић, редовни професор и бивши декан Агрономског факултета у Чачку, који је недавно отишао у заслужену пензију, чиме је потврђен значај његовог научно-истраживачког рада и доприноса развоју науке.
Како је истакао проф. др Томо Милошевић у изјави за наш лист, изузетно је поносан што се нашао на престижној Станфордовој листи најутицајнијих светских научника за 2025. годину, јер то представља круну његовог дугогодишњег научноистраживачког рада.
– Без лажне скромности, годи ми што сам уврштен на Станфорд листу заједно са 217.097 истраживача из читавог света, 110 истраживача из Србије и 24 истраживача са Универзитета у Крагујевцу. На неки начин, то је круна и признање мог укупног научноистраживачког рада и скромног доприноса бољем рангирању Агрономског факултета, Универзитета у Крагујевцу коме припада Факултет и позитивној академској промоцији града Чачка и државе Србије. Морам признати да никада нисам размишљао нити очекивао да ћу било када бити уврштен на Станфордову листу 2% најутицајнијих, тј. најцитиранијих истраживача у свету. Мој професионални мото током читаве каријере, која је трајала 40 година, био је вредан и упоран рад. Осим рада на образовању студената, као што је познато, обавеза наставног особља на факултетима, без обзира на степен универзитеских звања, јесте бављење научноистраживачким радом, што сам и чинио заједно са релативно малом групом мојих сарадника и коаутора на радовима, којима, и овом приликом, захваљујем на сарадњи. Међутим, научноистраживачки рад, сам по себи, без публиковања резултата истраживања у угледним међународним часописима, посебно онима са тзв. СЦИ листе, није смислен и сврсисходан. Потребно је знати да број публикованих научних радова није главни параметар за академску читалачку публику и рангирање истраживача, већ је то, пре свега, цитирање објављених резултата неког научноистраживачког рада широм света – поделио је своје утиске са читаоцима „Чачанског гласа“ проф. др Томо Милошевић.
Најцитиранији научници Универзитета у Крагујевцу у 2025. години („Сингле-yеар импацт“ категорија) су: академик Иван Гутман, проф. др Михајло Б. Јаковљевић, проф. др Владимир Стојановић, проф. др Милена Д. Илић, проф. др Борис Фуртула, проф. др Владимир Б. Јуришић, проф. др Блажа Ж. Стојановић, проф. др Зоран С. Марковић, проф. др Ненад Д. Филиповић, проф. др Предраг Бошко Петровић, проф. др Жико Б. Милановић, проф. др Слободан М. Јанковић, проф. др Владимир Љ. Јаковљевић, проф. др Маријана М. Косанић, проф. др Томо М. Милошевић, проф. др Светислав М. Савовић проф. др Александар Н. Арсенијевић и проф. др Иван П. Јовановић.
На листи која обухвата научни учинак током целокупне каријере („Цареер-лонг импацт“ категорија) налазе се научници Универзитета у Крагујевцу: академик Иван Гутман, проф. др Михајло Б. Јаковљевић, проф. др Владимир Стојановић, проф. др Милена Д. Илић, проф. др Борис Фуртула, проф. др Бранислав М. Јеремић, проф. др Владимир Б. Јуришић, проф. др Ненад Д. Филиповић, проф. др Предраг Бошко Петровић, проф. др Слободан М. Јанковић, пок. проф. др Милорад Љ. Бојић, проф. др Драгослав Р. Никезић, проф. др Бранислав Р. Ранковић, проф. др Светлана Д. Марковић и проф. др Мирослав С. Демић.
В. Степановић
ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ПЛОДОТВОРНОГ РАДА
Проф. др Томо Милошевић рођен је 5. фебруара 1960. године у Чачку. Основну школу је завршио у Прислоници и Прељини, а гимназију у Горњем Милановцу. Студије на Агрономском факултету у Чачку је уписао 1979, а дипломирао 1983. године. Постдипломске студије је уписао 1984. на Пољопривредном факултету у Сарајеву, а магистрирао 1987. године. Докторску дисертацију је одбранио на Пољопривредном факултету у Новом Саду 1992. године.
Радни однос на Агрономском факултету засновао је 23. октобра 1984. године као асистент-приправник. Током свог рада стекао је сва универзитетска звања на Факултету. Редовни је професор за ужу научну област Воћарство од 2003. године. Био је продекан за наставу и научно-истраживачки рад у периоду од 1996-1998. године, члан Стручних већа Универзитета у Крагујевцу од 2002. до 2006, као и 2010. године и председник Савета Факултета од 2002. до 2004. године. Обављао је функцију шефа Одсека за помологију на постдипломским студијама и шефа Катедре за воћарство и виноградарство у неколико мандата. Од 2019. до 2025. године обављао је функцију декана у два мандата.
Као аутор или коаутор објавио је 355 библиографских јединица. Од тог броја, 115 научних радова је публиковао у најугледнијим часописима са тзв. СЦИ листе. Аутор је једног уџбеника, аутор и коаутор четири научне монографије, пет поглавља (цхаптер) у књигама Адванцес ин Плант Бреединг Стратегиес: Фруитс (Спрингер Натуре), Фруит Цропс: Диагносис анд Манагемент оф Нутриент Цонстраинс (Елсевиер Инц.), Плант Иономицс: Сенсинг, Сигналинг анд Регулатион (Јохн Wилеy &амп; Сонс Лтд.) и Цултиватион фор Цлимате Цханге Ресилиенце, Температе Фруит Треес (ЦРЦ Пресс, Таyлор &амп; Францис Гроуп).
После 40 година активне службе, пензионисан је 1. октобра 2025. године.