Nemačka vlada traži izlaz iz privrednih teškoća u veštačkoj inteligenciji i drugim novim tehnologijama.

Немачки привредни модел, заснован на извозу, налази се под досад незабележеним притиском, управо у тренутку када подршка крајње десној Алтернативи за Немачку (АфД) достиже нови врхунац.

Конкуренти из Кине постепено преузимају тржишни удео великим немачким индустријским компанијама, док високе цене енергије, велики трошкови рада и прекомерна бирократија продубљују структурну кризу.

После две године пада, реални бруто домаћи производ прошле године порастао је свега 0,2 одсто.

Извоз у Кину смањен је 2025. за 9,7 одсто, а извоз немачких возила и аутомобилских делова за трећину.

Иако немачка привреда показује знаке опоравка, најновија прогноза владе о расту од 1,3 одсто у 2026. и даље је скромна у поређењу са годинама процвата пре пандемије коронавируса.

АфД тренутно у истраживањима јавног мњења има већу подршку од свих других немачких странака.

Бројни привредни проблеми знатно су допринели успону десних популиста.

Немачка унутрашња обавештајна служба сматра да постоје поуздани показатељи да је АфД у целини десничарско-екстремистичка.

Странка је најавила да ће Немачку вратити на пут раста окончањем преласка на обновљиве изворе енергије, смањењем пореза и новим преговорима о уговорима Европске уније, уз реформу социјалног система и драстично ограничавање усељавања.

Мерц тражи пут до раста у напредним технологијама

У настојању да пронађе нову стратегију раста и заустави успон популистичких снага, влада канцелара Фридриха Мерца представила је програм развоја високих технологија, усмерен на шест приоритетних области.

То су вештачка интелигенција, квантно рачунарство, микроелектроника, биотехнологија, чиста енергија, укључујући нуклеарну фузију, и такозвана климатски неутрална мобилност.

Ирене Берчек, која руководи истраживачком јединицом за дигиталну економију у Лајбницовом центру за европска економска истраживања (ЗЕW), каже да је Немачка веома јака у истраживању тих „кључних развојних технологија“, посебно климатски неутралних.

Резултати се, међутим, често комерцијализују у иностранству, рекла је Берчек за ДW.

Сједињене Америчке Државе предњаче у вештачкој интелигенцији, док Кина убрзано смањује заостатак.

Билиони евра нових инвестиција

У извештају који је у понедељак објавила иницијатива „Маде фор Германy“, група од 147 компанија и инвеститора, полази се од владиног плана и процењује да би те и друге нове технологије до 2035. могле да привуку улагања од 4,1 билион евра, односно 4,6 билиона долара.

Остварење тог потенцијала, међутим, мање ће зависити од данашњих индустријских гиганата попут Фолксвагена, Сименса и БАСФ-а.

„Нова подручја неће првенствено освајати етаблиране компаније, већ иновативни новајлије, односно стартапови“, рекао је за ДW Оливер Фалк, директор Центра за економију иновација и дигиталну трансформацију института Ифо.

Према Фалку, треба створити услове за развој стартапова: близину водећих универзитета, приступ приватном капиталу и довољно слободе за експериментисање.

Он се залаже за државно финансирање у раној фази, током такозване „долине смрти“, ризичног периода између истраживања и комерцијалне одрживости, када приватног капитала често нема довољно.

Инвеститори се окрећу будућим гранама раста

Постоје јасни знаци да је тај заокрет већ почео.

Подаци Дојче банке и немачке базе података и платформе за анализу тржишта Стартупдетецтор показују да је у Немачкој у првој половини 2026. основано више од 3.000 стартапова, 88 одсто више него у истом периоду претходне године.

Трећина се бави вештачком интелигенцијом.

Улагања ризичног капитала порасла су у првој половини 2026. за 44 одсто, на 5,8 милијарди евра.

Од тога су користи имале компаније попут Неура Роботицс, као и произвођачи дронова Старк и Qуантум Сyстемс.

Амерички инвеститори у међувремену све чешће преузимају немачка мала и средња предузећа због њихових специјализованих технологија.

„Та предузећа су изузетно иновативна.

Сада је пресудно улагати у кључне технологије, као што је вештачка интелигенција, и искористити потенцијал који настаје њиховим повезивањем са већ етаблираним технологијама“, нагласила је Берчек.

Берчек, која председава и Комисији стручњака за истраживање и иновације немачке владе (ЕФИ), сматра да би мала и средња предузећа требало боље да користе велике количине података из производње и сарађују са стартаповима који се баве вештачком интелигенцијом како би им помогла да расту.

Аргументи за посебне економске зоне

Још један предлог за убрзавање преласка на нове високотехнолошке гране долази од Свена Габора Јанског, председника лајпцишког института за истраживање будућности 2б АХЕАД.

Он сматра да су Немачкој потребне посебне економске зоне како би ухватила следећи талас раста.

„За неколико конкретних технологија ублажите прописе, привучете амбициозне раднике и усмерите новац у те зоне“, рекао је Јански за ДW.

Тиме би се, додао је, следили примери Силицијумске долине, кинеског мегаполиса Шенжена и шангајске четврти Пудонг, али и услови који су допринели обнови немачке привреде после Другог светског рата.

Јански сматра да би такве зоне помогле Немачкој да међу првима заузме место у новим областима, уместо да остане везана за традиционалне индустријске предности.

„Прописи ЕУ можда ће покушати да спрече такав потез, али Немачка ће морати да их превазиђе како би њена привреда поново могла да расте“, додао је.

Издвајања за одбрану подстичу развој технологије

Нагли раст немачких издвајања за одбрану помоћи ће и неким високотехнолошким областима којима се сада даје предност.

Према подацима Међународног института за стратешке студије (ИИСС), очекује се да ће немачки буџет за одбрану 2026. достићи око 120 милијарди евра, односно приближно 2,6 одсто БДП-а.

Влада намерава да до 2029. тај удео повећа на 3,5 одсто.

Те набавке знатно ће подстаћи производњу дронова, сензора, комуникационих система и других технологија за цивилну и војну употребу.

Разлика у трошковима не мора да буде пресудна

Ипак, пошто главни конкурент Кина има знатно ниже трошкове енергије и рада, уз огромне државне субвенције, Немачка ће и при извозу нових високотехнолошких производа бити у неповољнијем положају.

Али то не мора да значи неуспех, каже Фалк из института Ифо.

„Узмимо за пример индустрију полупроводника.

Вероватно није реално тежити водећој позицији дуж читавог ланца вредности.

Довољно је предњачити у појединим кључним сегментима“, истакао је.

„А управо је у томе снага Немачке: она производи опрему за најсавременије фабрике чипова и енергетске полупроводнике потребне великим светским центрима вештачке интелигенције.“

Захваљујући раном уласку у поједине технолошке области, вишедеценијском производном искуству и усмерености на специјализоване тржишне нише, Немачка зато и даље може да буде једна од водећих светских сила у напредној индустрији и инжењерству.