Мобилни тимови и успех Студентске листе: Како је сачувана воља бирача - Аутор, Кристина Кљајић - Функција, ББЦ Неwс на српском - Објављено - Време читања: 5 мин Двадесетшестогодишња Ленка Здравковић 25. октобра… Цео текст
Мобилни тимови и успех Студентске листе: Како је сачувана воља бирача
- Аутор, Кристина Кљајић
- Функција, ББЦ Неwс на српском
- Објављено
- Време читања: 5 мин
Двадесетшестогодишња Ленка Здравковић 25. октобра није се вратила у родни Крушевац само да би гласала.
Од пола шест ујутру била је на терену са мобилним тимом који је обилазио три околна села и пратио могуће неправилности током парламентарних избора.
„Неко време сам живела ван Србије, па сам ангажовањем желела да надокнадим одсуство. Било ми је драго да на неки начин учествујем“, каже Здравковић за ББЦ на српском.
Ленка је једна од многих који су 2026. учествовали у праћењу изборног процеса.
Мобилни тимови које је организовала Студентска листа (СЛ) окупљали су људе чији је задатак био да на терену прате да све буде како треба.
Ови избори се од претходних можда највише разликују по степену грађанске мобилизације, која је била међугенерацијска и географски распрострањена и обухватала различите делове Србије, објашњава Никола Јовић са Факултета политичких наука у Београду.
„Начин на који је Студентска листа приступила обуци контролора и мобилних тимова је нешто што дуго нисмо видели у изборним процесима у Србији.
„Такав приступ био је важан механизам заштите изборног процеса од неправилности, злоупотреба и изборних малверзација“, каже за ББЦ на српском.
Мобилни тимови нису били део бирачких одбора, па се њихово ангажовање разликовало од улоге контролора и акредитованих посматрача.
Контролори су уобичајен назив за чланове бирачких одбора, који спроводе гласање и утврђују резултате на бирачком месту.
Међу њима су и представници које предлажу изборне листе.
Посматрачи прате изборни поступак и могу да присуствују раду бирачких одбора, али не учествују у спровођењу гласања и одлучивању.
Изборе у Србији 2026. пратило је скоро три пута више домаћих и страних посматрача него три године раније.
И бирачи и учесници у кампањи
Док је Ленка обилазила села око Крушевца, Невена Никитин из београдске општине Земуна дежурала је у близини једног бирачког места.
„Мој мобилни тим је био 50 до 100 метара од бирачког места.
„Била су два типа мобилних тимова - први су дежурали у близини бирачких места, док су други аутомобилима обилазили више локација“, каже за ББЦ на српском.
На бирачко место нису улазили, додаје.
Пратили су дешавања у околини како би „пријавили могуће неправилности, попут предаје новца или изношења спискова“, описује она.
„Телефоном смо обавештавали једне друге о могућим проблемима“, прича Никитин.
Последње, али и раније изборне процесе у Србији обележио је велики број неправилности, на које су домаћи и страни посматрачи скретали пажњу.
И Милан Столић из Краљева укључио се у контролу избора.
Позив за ангажовање пронашао је на друштвеним мрежама.
„Био сам контролор Студентске листе, јер сам желео да помогнем“, каже за ББЦ на српском.
Преко званичних профила студената у блокади, Студентска листа тражила је помоћ за контролу избора, мобилне тимове, логистику и разговоре са бирачима.
Током гласања позивали су присталице да прошетају до бирачких места, посебно пред њихово затварање.
„Људи тако нису само учествовали у кампањи као бирачи, они су је стварали“, објашњава Јовић.
Он сматра и да је „добра организација била кључна“.
„Није било пресудно само то што су бирачка места била покривена контролорима, а терен мобилним тимовима.
„Људи су били психолошки и правно обучени како да поступају на бирачким местима и око њих“, додаје Јовић.
Инциденти
Током обиласка бирачких места, Ленка Здравковић имала је и непријатна искуства.
„Око 11 сати добили смо дојаву да људи улазе у подрумски простор у селу Дворане у близини Крушевца и излазе из њега, закључавајући врата.
„Током првог обиласка нисмо уочили ништа што би потврдило сумње на неправилности.
„Ипак, када смо се вратили, између 15 и 16 сати, испред месне заједнице и Дома здравља дошло је до жучне расправе, претњи, а и до гурања", каже она.
На снимку објављеном на Инстаграму чују се увреде, а види се и како једна жена јури Ленку Здравковић.
Пријаве инцидената током изборног дана стизале су и из других градова.
Посматрачка организација Црта објавила је да је њихова посматрачица у Земуну била изложена застрашивању.
Мобилни тим Студентске листе саопштио је да је њихов члан повређен приликом ударца возила за које су тврдили да превози спискове у Ковину, пренели су медији.
Како је самоорганизовање утицало на победу Студентске листе?
Непосредни разговори и друштвене мреже били су кључни начини комуникације студентског покрета, односно Студентске листе, објашњава Јовић.
У оквиру кампање „Студент у сваком селу“, студенти су обилазили мања места широм Србије и разговарали са мештанима.
Она је помогла је да се допре до људи ван великих градова, објашњава.
„Људи нису само преносили поруке студената, већ су се међусобно повезивали и организовали“, указује Јовић.
Друштвене мреже, пре свега Инстаграм, биле су најважнији медијски канал кампање, додаје.
Поруке су ширили и утицајни на мрежама, такозвани инфлуенсери.
„Иако је у комуникацији учествовао велики број различитих актера, сви су били дисциплиновани, реаговања правовремена и емпатична.
„Таква комуникација је помогла повезивању грађана, њиховом самоорганизовању и стварању заједница“, указује он.
Многе кампање у свету имају неку од карактеристика кампање Студентске листе, али је тешко пронаћи пример који их све обједињује, додаје.
Верује и да је важан визуелни идентитет кампање.
„Студентска листа је у политичку комуникацију унела аутентичан генерацијски филмски језик, са естетиком, симболима и начином приповедања који су до тада били готово непознати домаћим изборним кампањама“, закључује.
