Све вести
Фото из чланка: РТЦГМистерија донације СНС-у из Кине: Ко је опремио страначке просторије
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ. Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.
Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]
Цео упоредни текст169 само у једном
Текст из 3 чланка. 3 реченице преносе сви, у једној се разликују.
Још 159 реченица које преноси само по један медиј
Општи избори у Израелу биће одржани у уторак, 27. октобра.
То су први избори од напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године и потоњег бруталног рата у Појасу Газе, али и сукоба са Ираном, либанским Хезболахом и јеменском побуњеничком групом Хутима.
Многи их сматрају једним од најважнијих избора у историји Израела, са могућим утицајем на читав свет.
Ко су главни кандидати?
Последње анкете прогнозирају тесну утакмицу актуелног премијера Бењамина Нетањахуа и Гадија Ајзенкота, бившег команданта израелске војске, за новог председника владе.
Ајзенкотова популарност делимично произилази из његове војне биографије и његовог релативног новијег уласка у политику, пошто је тек прошле године основао странку Јашар.
Изгубио је сина, војника, у првим месецима рата у Појасу Газе и служио је у израелском ратном кабинету под Нетањахуом све до оставке 2024. године због неслагања око сукоба.
Кампању је изградио на позивима на одговорност за безбедносне пропусте који су довели до напада палестинских екстремиста 7. октобра 2023.
Међу осталим опозиционим лидерима су бивши премијер Нафтали Бенет и Авигдор Либерман - обојица десничари који заузимају тврдокорне ставове о безбедности и залажу се за сталну израелску контролу над великим делом окупиране Западне обале, као и Јаир Голан, левичар који подржава повлачење Израела са великих делова територије.
Упркос њиховим разликама, могли би да сарађују са Ајзенкотом на формирању владе.
Нетањахуова тренутна влада је најдесничарскија у историји Израела.
Да би остао на власти, вероватно ц́е морати да се ослони на подршку неких од садашњих крајње десничарских коалиционих партнера.
Неки имају изразито националистичке ставове, попут позива на анексију Западне обале Израелом и на „миграцију“ Палестинаца из Појаса Газе, што би могло да доведе до присилног расељавања цивила.
Неки чланови Нетањахуове странке Ликуд заступају палестинску „миграцију“ са те територије.
У трци су и два арапска партијска блока, јер око петине становништва Израела чине Арапи, од којих многи кажу да су палестински грађани Израела.
У теорији, управо би они могли да буду језичак на влади у борби за најважнију функцију у Израелу.
Али све осим једне водец́е јеврејске странке искључиле су сарадњу са њима.
- Бењамин Нетањаху: Командос који је постао премијер Израела
- Суђење премијеру Израела: „Нетањаху злоупотребио положај и моћ“
- Скупи поклони, медији, мито: За шта је оптужен премијер Израела
Како изгледа изборни процес?
Израелски парламент или Кнесет, има 120 места, што значи да је за већину потребан 61 мандат.
У Израелу се користи пропорционални систем гласања, што значи да су владе увек биле коалиције више странака.
То значи да после изборног дана може да прође неколико недеља или чак месеци пре него што буде формирана нова влада.
Ако ниједан блок не може да формира вец́ину, могуц́е је да мањинска влада преузме власт.
Која су главна питања?
Доминантна тема је безбедност.
Противници Нетањахуа жестоко критикују безбедносне пропусте који су довели до напада палестинских екстремиста 7. октобра 2023, у којима је скоро 1.200 људи убијено, а 251 је узет за таоце и одведен у Појас Газе.
Неки од талаца су потом убијени.
Ипак, Нетањаху се у кампањи поново представио као „Господин Безбедност“, указујуц́и на стратешке победе у израелским ратовима од 2023. године.
Регрутација је такође једна од главних тема.
Историјски гледано, ултраортодоксни јеврејски мушкарци који редовно похађају верске студије били су ослобођени војне службе, али од избијања рата око тога су расле поделе.
У кампањи се говорило и о реформи правосуђа.
Нетањахуова влада и даље спроводи контроверзне планове за реформе правосудног система, што је довело до масовних протеста пре 7. октобра 2023.
Критичари кажу да би планови угрозили независност правосуђа и угрозили демократију.
Као и у многим земљама, трошкови живота су још једно кључно питање.
Последњих година, цене хране и становања су у сталном порасту.
- Како је Хамас извео муњевити напад на Израел за који нико није веровао да је могућ
- Биле су израелске „очи на граници", али нико није желео да чује њихова упозорења да Хамас спрема напад
- Зашто је Израелу требало толико дуго да се избори са нападом Хамаса из Газе
Готово месец дана пошто је бивши председник Србије Александар Вучић саопштио одлуку о помиловању и аболицији 49 људи, идентитет већине и даље није познат.
- Живот по мјери човјека
Шта би избори могли да значе за Палестинце у Појасу Газе и Западној обали?
Годину дана после примирја у Појасу Газе, Израел наставља да изводи готово свакодневне нападе на територију - тврдец́и да циља оперативце Хамаса - и одржава контролу над више од половине палестинске енклаве.
Више од 74.000 људи је убијено у израелским нападима у Појасу Газе од 7. октобра 2023. године, према подацима Министарства здравља којим управља Хамас, чије бројке УН сматрају поузданим.
У Западној обали, напади јеврејских досељеника су на рекордном нивоу, према евиденцији УН, док се израелска насеља, која су илегална према међународном праву, брзо шире.
Дакле, за Палестинце је облик израелске владе главни фактор у њиховим животима.
Што се тиче Појаса Газе, два водец́а табора, предвођених Нетањахуом и Ајзенкотом, имају сличне ставове - оба подржавају мировни план америчког председника Доналда Трампа.
Према том плану, Хамас би требало да пристане на разоружање у замену за постепено повлачење израелских трупа са територије.
Ајзенкот је недавно обец́ао да ц́е окончати владавину Хамаса на тој територији у року од 18 месеци, војним средствима ако је потребно.
- Признање Државе Палестине отвара ново питање - ко ће да је води
- Трампов план за Газу: Које су суштинске препреке
- Фабрика дронова са Израелом: 'Мистериозно' отварање у Београду
У Западној обали, Нетањахуов табор углавном жели да настави политику ширења израелских насеља.
Ајзенкот генерално подржава израелска насеља, али се противи наставку контроверзног пројекта насеља Е1 који би, у ствари, поделио Западну обалу на два дела.
Он жели и да затвори нека нелегална насељена места изграђена на палестинској земљи, створи услове за коначно мировно решење са Палестинцима и обрачуна се са екстремистичким јеврејским досељеницима.
Деценијама су се многи водец́и израелски политичари залагали за решење две државе - стварање независне палестинске државе у мирној коегзистенцији са Израелом - иако се Нетањаху томе дуго противи.
Али подршка тој идеји опада годинама.
На овим изборима, ниједна од водец́их јеврејских странака не води кампању за то, а многе су ту идеју отворено одбациле.
- Ко су израелски религиозни екстремисти насељени у Западној обали
- Шта је контроверзни израелски план о насељавању на Западној обали
- Израелски насељеници појачавају кампању протеривања Палестинаца из Западне обале
Када ће бити познати резултати?
На дан избора, у 22 сата по локалном времену (21 сат по средњеевропском времену), израелски емитери ц́е објавити резултате анкета, односно процене резултата.
Оне ц́е дати неке назнаке о правцу гласања, али могу значајно да варирају.
Тренутне анкете указују да је јасан пројектовани победник мало вероватан.
Прелиминарни резултати се очекују следец́ег дана, а званични резултати биц́е објављени 4. новембра.
После консултација са страначким лидерима, председник Исак Херцог ц́е позвати оног лидера за кога верује да има најбоље шансе да формира владу.
Овај процес може да траје више од месец дана, а ако не успе, председник може да затражи од другог лидера да покуша формира владу.
Ако и то не успе, чланови Кнесета могу да затраже од председника државе да покуша и са трећим лидером, односно мандатаром.
Ако ни то не успе, биц́е расписани нови избори.
Између 2019. и 2022. године, у Израелу је било пет различитих избора јер странке нису успеле да се договоре око формирања владе.
- Трофеј Радија Црне Горе
Мистерија донације СНС-у из Кине: Ко је опремио страначке просторије
Због донације се пред Прекршајним судом у Београду води поступак против владајуће странке, а у СНС-у сада тврде да је није било.
Напомена: Текст је измењен у делу у којем је цитиран извештај Агенције за спречавање корупције.
После објаве текста, на сајту Агенције за спречавање корупције је без образложења замењен извештај из фебруара 2026. у којем је писало да СНС у 2024.
„није био финансиран од стране субјеката којима је то забрањено чланом 12. Закона“.
У новој верзији сада пише да у 2024. није било незаконитих новчаних прилога, а СНС је на суду због сумње у недозвољене неновчане прилоге, што се у извештају не помиње.
Случај отварања нових просторија Српске напредне странке (СНС) у Краљеву доспео је на суд јер је локална организација пријавила владајућу партију да је прекршила закон примајући донације из Кине за ту намену.
Упркос изјавама званичника те странке и посети кинеског амбасадора у Србији Лија Минга, који је обишао нове просторије СНС-а, правни заступници владајуће странке негирају да је за то добијен новац из азијске земље.
Званични Београд годинама одржава блиске односе са Пекингом, описујући их као „челично пријатељство", а многе кинеске компаније раде у Србији, посебно у рударској индустрији.
Александар Вучић, доскорашњи српски председник, боравио је у Кини више пута, а приликом последње посете маја 2026. добио је орден од кинеског лидера Сија Ђинпинга.
Почетком децембра 2024. године у Краљеву су отворене нове просторије СНС-а.
Милош Вучевић, лидер СНС-а и тадашњи председник Владе Србије, функционери странке, симпатизери и коалициони партнери дошли су на отварање.
Неколико дана касније, амбасадор Кине у Србији Ли Минг дошао је са делегацијом у новоотворене просторије.
„Драго ми је да смо данас у посети Градском одбору СНС-а Краљево, да погледамо резултате и обиђемо нове просторије које су опремљене захваљујући и донацији амбасаде (Народне) Републике Кине и Комунистичке партије Кине“, рекао је Петар Петковић, члан председништва СНС.
Донације странци нису забрањене, али постоје услови под којима се оне могу дати.
Тако стране државе и физичка и правна лица не могу да финансирају странке, што је прописано Законом о финансирању политичких активности.
Данас се због те донације пред Прекршајним судом у Београду води поступак против владајуће странке, а у СНС-у сада тврде да је није било.
Неколико месеци касније: 'СНС не поседује податке'
Петковићеву изјаву пренели су и локални медији, а убрзо потом Владимир Маровић из краљевачког опозиционог Локалног фронта, заједно са организацијом Транспарентност Србија, поднео је пријаву Агенцији за спречавање корупције.
„Ово је директно задирање у суверенитет Републике Србије, будући да су донације намењене политичким партијама очито ту и у сврху 'намиривања' још неких интереса донатора“, каже Маровић за ББЦ.
У марту 2025. године, Агенција је пријаву проследила Прекршајном суду у Београду.
Српску напредну странку и Душицу Николић, која је одговорно лице, терете за недозвољену донацију, као и за то што нису водили евиденцију о прилозима.
У изјашњењу њихових адвоката из фебруара 2025. тврде другачије него неколико месеци раније.
Странка нема податке који би указивали да постоји ова донација или друга финансијска подршка, кажу они.
„Наводи који су изнети у оквиру јавног наступа председника Градског одбора СНС-а у Краљеву, као и информације објављене на сајту и у прилогу Радио-телевизије Краљево, не представљају финансијску документацију, нити књиговодствену евиденцију странке“, пише у допису адвоката странке Агенцији.
Поступак је и даље у току и до објаве текста нико није саслушан.
Адвокат Владимир Тупањац каже да је обавеза Прекршајног суда у Београду да обезбеди присуство окривљеног, те да у том својству саслуша представника Српске напредне странке и Душицу Николић, као одговорно лице.
„У пракси то значи да ако се ова лица не одазову позиву, суд може да изда наредбу за довођењем, или као последње средство, општу наредбу за довођењем, да би обезбедио изјашњење окривљених у прекршајном поступку", рекао је Тупањац који је раније радио у Агенцији за спречавање корупције.
Запрећена казна за недозвољену донацију је од 200.000 до два милиона динара, према Закону о финансирању политичких активности.
Ако буду осуђени, она напредњаке може да кошта много више, објашњава Тупањац.
После правоснажне пресуде, Агенција може да донесе решење којим би СНС изгубио најмање десет одсто новца из буџета, каже он.
Само у 2025. ова странка добила је око 1,12 милијарди динара из буџета за редован рад, подаци су Агенције за спречавање корупције.
Рок за апсолутну застарелост овог поступка је десет година од пријема прилога, пише у закону.
Петар Петковић, тренутно директор владине Канцеларије за Косово и Метохију, није одговорио на питање новинарке ББЦ-ја у вези са овом донацијом.
Госте из Кине тад је дочекао и Предраг Терзић, градоначелник Краљева и члан Главног одбора СНС-а.
Обојица су говорили о наводној донацији, види се из материјала достављеног суду у који је ББЦ на српском имао увид.
Ипак, Агенција за спречавање корупције као могућег сведока предложила је само Терзића.
Погледајте видео: Колико је новца из буџета 2025. припало СНС-у
Шта каже Агенција годину дана после пријаве?
У годишњем финансијском извештају СНС-а из 2024. не пише ништа о донацији из Кине.
У 2025. су, према подацима из извештаја, на трошкове режија за просторије у Краљеву дали скоро 700.000 динара.
Највише је отишло на недефинисану ставку „остали трошкови“, а пише да закуп просторија нису плаћали.
Агенција за спречавање корупције сваке године проверава извештаје политичких странака.
Ако се пронађу неправилности, могу да покрену и судски поступак.
ББЦ на српском је у првобитној верзији овог текста цитирао извештај Агенције из фебруара 2026. године у којем је писало да „на основу доступне документације, СНС није био финансиран од стране субјеката којима је то забрањено чланом 12. Закона“.
У новој верзији сада пише да у 2024. није било незаконитих новчаних прилога.
СНС је на суду због сумње у недозвољене неновчане прилоге, што се ни у првобитном ни у измењеном извештају Агенције не помиње.
Из Агенције нису одговорили ББЦ-ју на српском зашто су накнадно изменили извештај у којем се тврди да СНС није добио незаконите донације.
Скоро годину дана раније, баш због сумње у недозвољену донацију из Кине, Агенција је против напредњака покренула прекршајни поступак.
Пре објаве овог текста, из Агенције за спречавање корупције су за ББЦ на српском рекли да је извештај настао после контроле годишњих извештаја, а да је ово одвојени одвојени поступак.
„Захтев је поднет на основу чињеница и доказа који су утврђени у овом конкретном поступку, због чега предметна донација није била обухваћена контролом поднетог годишњег извештаја ове политичке странке за 2024“, навели су у писаном одговору.
Додали су и да се у годишњем извештају о раду за 2025. виде подаци од прекршајним поступцима које су покренули, али су у том документу само збирни подаци.
До објаве текста на питања у вези са донацијом нису одговорили из Амбасаде Кине у Београду.
Ово није први пут да је финансирање владајуће странке под лупом.
Петоро давалаца независно је потврдило за БИРН да су им функционери партије дали по 40.000 динара у кешу како би финансирали СНС у кампањи за председничке изборе 2017. године.
Такође, после контроле извештаја из изборне кампање 2014, Агенција је од Вишег јавног тужилаштва у Београду тражила да против СНС-а покрене кривични поступак због сумње на прање новца.
Тада су утврдили да су неки од дародаваца корисници социјалне помоћи.
Вучић је 2017. у интервјуу за Инсајдер покушао да објасни велики број прилога у идентичном износу кроз хипотетички пример.
„Седимо нас двоје, и буде ту и неки трећи човек.
„Ја не знам да ли је то тако, ал' претпостављам - кажем: 'а ја хоћу да дам 800 евра, али не могу да дам 800 евра...
Ево ти, изволи новац, молим те, плати за нашу странку'", рекао је Вучић.
Пет година после пријаве, Тужилаштво је одлучило да нема основа за покретање кривичног поступка.
Из Министарства правде и локалних тужилаштва до објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ-ја ко је ослобођен од кривичног гоњења или помилован после пресуде, као и да ли су од Вучића тим поводом добили било какву документацију.
„Све сам предао надлежним државним органима, њих питајте“, изјавио је Вучић 22. октобра у подкасту Албатрос, додајући да имена не може да саопшти.
„Они то прослеђују Министарству правде, дакле надлежним тужилаштвима, а ако је у питању помиловање, надлежним судовима“, рекао је Вучић.
ББЦ новинари писали су вишим тужилаштвима у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Панчеву, Сомбору, Ваљеву и Зајечару.
Из Вишег тужилаштва у Панчеву тврде да им „није достављена ниједна одлука о помиловању“, док из тужилаштва Новог Сада о томе „немају информацију“.
Писали смо и Вишим судовима у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Ваљеву и Сомбору.
Из Вишег суда у Сомбору су такође одговорили да никакву документацију, нити одлуку о помиловању од бившег председника нису добили, док су из Вишег суда у Нишу одговорили да ће информације доставити „после извршених провера“.
У надлежност Сомбора спада Врбас, где је током августа 2025. било сукоба између демонстраната и присталица власти.
Погледајте: Протест под кацигама – окупљање у Врбасу испред просторија Српске напредне странке
„Нема ту познатих лица, можда једно или два“, рекао је Вучић у подкасту о аболиранима и помилованима, додајући да су „највећим делом“ њему непознати људи.
У међувремену је друштвеним мрежама почео да кружи наводни документ да је помиловано петоро оптужених у случају пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду, међу којима је и бивши министар Горан Весић.
Међутим, из Министарства правде су то негирали.
Ненад Вујић, министар правде у техничком мандату, поднео је Основном тужилаштву у Новом Саду кривичну пријаву против НН лица због сумње да је фалсификовало одлуку о помиловању.
Вучић је 27. септембра, уочи престанка мандата, изјавио да је помиловао 49 људи, што је назвао његовом личном одлуком „упркос мишљењу различитих служби Републике Србије“.
Међу њима је, како је рекао, 23 помиловано за „за ужасне догађаје кроз које смо пролазили у последњих годину и по дана“, алудирајући на масовне протесте широм земље, предвођене студентима, после пада надстрешнице у Новом Саду.
То му је уједно највећа политичка криза од како 2012. његова Српска напредна странка (СНС) дошла на власт.
„Сматрао сам да ће то бити додатно пружена рука свима који су се понашали неодговорно и неозбиљно“, истакао је Вучић.
У тих 23 је 11 који су „учествовали у инцидентима против блокадера“, чији идентитет није саопштио, као и 12 из „’Новосадске групе’, на челу са Милом Пајић“.
Није познато ко су тих 11, као ни осталих 26 људи од 49 које је Вучић помиловао и аболирао.
„Према важећим прописима, председник нема обавезу да објави одлуку о помиловању“, изјавио је у септембру Мирослав Ђорђевић, потпредседник Високог савета тужилаштва (ВСТ), за ББЦ на српском.
Међутим, та одлука неће остати тајна, јер ће о њој бити обавештени помиловани и институције пред којима се воде поступци против њих, додао је.
Припадници такозване Новосадске групе, активисти опозиционог СТАВ-а и Покрета слободних грађана (ПСГ), оптужени за рушење државног поретка, одбацили су Вучићево помиловање.
„Не прихватамо милост, нисте нам је ни дали – добили смо слободу која нам је од почетка и припадала, а насилно нам је била одузета“, саопштили су из СТАВ-а, наглашавајући да је све био „монтиран поступак“, а циљ помиловања „неколико политичких поена“.
„Не прихватамо да нас изједначавате са насилницима и да нас користите да бисте створили привид мира, а немир сте у друштво ви унели.“
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.
Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]
Још 10 реченица које преноси само по један медиј
- Израел уводи смртну казну за Палестинце осуђене за 'терористичке нападе'
- Контроверзни Трампов 'Одбор за мир': Шта је, кога је позвао и ко је прихватио
- Делегати УН напустили салу пре говора Нетањахуа, он им поручио: 'Моралне сте кукавице'
- Колико је Србија дужна Кини
- Србија и Кина: Могу ли нови споразуми да буду кочница ка ЕУ
- Вучићу орден од Сија, 'живело челично пријатељство Србије и Кине'
- О „специјалним партнерима" и „челичном пријатељству": Зашто је Кини важна Србија
- Обмањујуће политичке рекламе у Србији са румунским везама: ББЦ истраживање
- Колико су пара странке потрошиле на изборима: ББЦ анализа
- СНС у 2025. добио из буџета више него 21 парламентарна странка заједно
