ЛУЧАНИ – Миломир Миливојевић имао је 25 година када је погинуо у експлозији у фабрици “Милан Благојевић – Наменска“ у Лучанима. Девет година његов отац водио је борбу и тражио правду. Судски поступак је завршен – један руководилац је ослобођен, други, Томо Стојић правноснажно осуђен на две године затвора. Та једина пресуда за трагедију у Наменској – поништена је одлуком једног човека – бившег председника Александра Вучића који је последњег дана мандата одлучио да га помилује.
У експлозији у погону ракетних горива, 14. јула 2017. године, погинули су Милојко Игњатовић и Миломир Миливојевић. Миломир је имао само 25 година. Његов отац Милован, и сам некадашњи радник Наменске, од почетка је тврдио да трагедија није смела да се догоди и да одговорност не може бити пребачена на погинуле раднике. Директор Миловановић нудио је да му запосли ћерку – Милован је тада први пут рекао реченицу коју је 2019. године изговорио и тадашњем председнику Александру Вучићу.
Али ја не могу да продам своје дете од 25 година.
После вишегодишњег чекања, у јуну 2019. подигнута је оптужница против директора фабрике Радоша Миловановића и руководилаца Владимира Лончаревића и Томе Стојића, руководиоца сектора безбедности и заштите на раду. На почетку суђења испред Основог суда у Ивањици окупили су се радници фабрике који су дошли да пруже подршку директору Радошу Миловановићу. Тако се отац погинулог радника, уместо само борбе за одговоре о смрти сина, суочио и са атмосфером у којој је велики део запослених стао уз руководство фабрике.
Суђење је трајало годинама. Одбрана је одговорност пребацивала на погинуле раднике, тврдећи да нису поштовали прописане процедуре. Породица је инсистирала да се испита безбедност у погону, противпожарна заштита и одговорност руководилаца који су били задужени за организацију и контролу рада.
Један од важних сведока био је радник Марко Митровић, који је преживео експлозију. Говорио је о стању у погону и проблемима са противпожарном заштитом, али и о притисцима да промени исказ. Касније је остао без посла у фабрици.
Посебно значајан документ био је извештај државне комисије Министарства одбране, сачињен десет дана након несреће. У њему је евидентирано 11 пропуста у области безбедности и заштите на раду. Документ је био означен као строго поверљив, а у судски поступак уврштен је тек 2023. године.
Лончаревић и Стојић су два пута првостепено осуђивани на по три године затвора, али је Апелациони суд у Крагујевцу у мају 2025. донео коначну одлуку: Лончаревића је ослободио, а Стојићу казну смањио на две године затвора. Управо је Стојић једини од тројице руководилаца који је правноснажно осуђен.
И док је Милован Миливојевић последњих седмица тражио да се у фабрици постави спомен-плоча његовом сину и да се не заборави да су двојица радника изгубила живот на свом радном месту, последњег дана мандата Александар Вучић одлучио је да помилује јединог осуђеног за њихову смрт.
Јавност и новинари су више од месец дана од институција тражили информације о томе ко је помилован, након што је бивши председник Александар Вучић, у последњим данима свог мандата, објавио да је помиловао 49 људи. Министарство у данашњем саопштењу тврди да нису могли да објаве списак помилованих лица пре него што је извршено његово званично достављање надлежним судовима.
Јуче поподне стигло је саопштење Министарства правде са комплетним списком помилованих. Од имена која нисмо знали на основу претходних саопштења судова на списку су: Радош Кадијевић, Слободан Пећинар, Жељко Миливојевић, Слободан Ђукић и Томо Стојић.
Извор: Инсајдер
