Све вести
Фото из чланка: ВремеМиливојевић тврди да је Вучић помиловао Тому Стојића због пожара у Наменској да би се осветио његовој породици
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Време за то је сада!
Цео упоредни текст96 само у једном
Текст из 2 чланка. 1 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
Још 53 реченице које преноси само по један медиј
Адвокат Југослав Тинтор, фото: Инсајдер
Када је напокон објављен коначан списак помилованих и аболираних, последњег дана мандата председника Србије Александра Вучића, многима је постало јасно зашто та имена раније нису саопштена.
Гажење студената и старца од 90 година на блокадама, насиље, корупција, пожар у Наменској – само су неки од кривичних дела која неће добити задовољење правде јер је бивши председник својим потписом помиловао одговорне.
О овим помиловањима, али и активностима тужилаштва у претходних 10 дана за 3Д је говорио адвокат Југослав Тинтор.
Александар Вучић је и прошле године примењивао институт помиловања, а међу онима који су тада аболирани била је и Милица Стојановић, одговорна за то што је аутомобилом ударена Кристина Васиљевић на Новом Београду.
За Кристину, коју заступа адвокат Југослав Тинтор, та одлука значила је да није добила задовољење правде.
„Па она најбоље може да каже како се осећала, али ја из комуникације с њом знам да је то једно огромно разочарање“, каже Тинтор.
Тинтор оцењује да институт помиловања, који би требало да се примењује изузетно и у појединачним случајевима, може да поткопа два темељна принципа демократског друштва — једнакост грађана пред законом и поделу власти.
Према његовим речима, прошлогодишња помиловања показала су да се тај механизам може користити и за остваривање других циљева.
„Једно је једнакост грађана пред законом, а друго је начело поделе власти.
Један такав механизам, који би морао да се користи екстремно селективно и само у неким изузетним, појединим случајевима, практично се ставља у функцију остварења неких других циљева, што се види већ на први поглед“, каже Тинтор.
Он подсећа да је тада упозоравао јавност на такву праксу и да је, заједно са заступником у новосадском случају, сазвао конференцију за штампу.
„То су два паралелна помиловања била тада“, наводи Тинтор.
Тинтор каже да се прва аболиција догодила у оквиру испуњавања студентских захтева, када је један број студената ослобођен кривичног гоњења.
Председник републике тада је образложио одлуку тиме да жели да испуни један од захтева, али да не зна како другачије да поступи.
„Ја сам тада рекао да је то, без обзира што је, ајде да кажемо, животно било оправдано, сигурно политички мотивисано, али сам као адвокат исто сигнализирао да је отворена Пандорина кутија“, наводи Тинтор.
Он упозорава да се институт помиловања и ослобађања од кривичног гоњења не може примењивати без јасних критеријума и образложења.
„Ви у том једном изузетном случају морате да имате неко разумно објашњење, морате да имате неки резон којим сте се руководили да бисте оправдали такву своју одлуку.
У супротном, ви вршите неко право које вам је поверено, противно циљу због ког вам је дато, и ви практично злоупотребљавате ту моћ.“
Тинтор додаје да у конкретном случају нема образложења нити сазнања о томе да ли је могуће било шта предузети.
Тинтор оцењује да се питање помиловања мистификује, иако закон који уређује ту област има свега двадесетак чланова и не прописује детаљно целокупну процедуру.
Он указује на обим овлашћења председника у случају ослобађања од кривичног гоњења: таквом одлуком председник може да заустави поступак пре него што се утврди да ли је неко крив, без обзира на то што су у поступак укључени тужилаштво и судови у више инстанци.
„Ви у појединачном случају кажете читавом правосуђу, у две или три судске инстанце, тужиоцу, свима: ‘Овде ја одлучујем.’ У овом случају неће ни да се води поступак, нити да се утврђује да ли је неко крив, јер је тако моја воља“, каже Тинтор.
Због тога је, како наводи, склонији томе да се помиловање користи као крајња мера, након што је кривица утврђена и санкција изречена — на пример, у случају појединца који оболи од тешке болести или постоје други разлози који оправдавају чин милости.
Тинтор упозорава да би преиспитивање правоснажних одлука због спорних помиловања могло да угрози основне принципе кривичног процесног права, међу којима је правило да се правоснажна одлука не може изменити на штету окривљеног.
„То је абецеда кривичног процесног права.
Не могу, као неко ко се бави овим послом 25 година, да подржим, колико год то било друштвено оправдано, да се све то доведе у питање, преиспита и шта ја знам, али би тиме урушили тај један други принцип који нам опет омогућава да живимо у оквирима једног друштва у коме правосуђе функционише на принципима“, каже Тинтор.
Он наводи да су се појавиле тезе да би Уставни суд, уколико утврди несагласност одлуке са Уставом или њену ништавост, могао да је стави ван снаге и да се таква одлука примени и на правоснажне судске пресуде.
Тинтор оцењује да је такво решење теоријски замисливо, али истиче да се мора водити рачуна о правима окривљених.
„Ми адвокати и у том времену морамо да мислимо о правима окривљеног, јер сутра тај окривљени може бити неко од нас.
Ако сте ви сутра тај окривљени, ја морам једнако бити спреман да заштитим и ваша права, исто онако као што сам био спреман и пре годину дана да штитим права, дакле, и грађана и студената којима су та права била потпуно доведена у питање“, наводи Тинтор.
Тинтор сматра да би одлуке о помиловању требало преиспитивати опрезно, јер закон предвиђа различите процедуре за ослобађање од кривичног гоњења и помиловање.
Упозорава да изостанак одређеног претходног корака не значи нужно да је одлука ништава, али и да правници о томе немају јединствен став.
Тинтор сматра да би требало пронаћи начин да се питање помиловања врати у законске оквире и обезбеди једнакост грађана пред законом, али упозорава да поништавање појединачних одлука не сме да постане нови начин задирања извршне или законодавне власти у судску власт.
„Ја не мислим да је Северна Македонија баш неки регионални пример да би ми требали сад, чим нешто чујемо, ајмо ми то да применимо, и нисам неко ко би подржао то решење, јер на тај начин опет законодавац иде и задире у нешто што је суштински судска власт“, каже Тинтор.
Милован Миливојевић, отац Миломира Миливојевића (25), страдалог у пожару у МБ Наменска у Лучанима, огласио се у среду, 4. новембра на ТВ Нова.
Он је реаговао на вест да је Александар Вучић указом помиловао Тому Стојића, осуђеног због овог догађаја.
„Нисам очекивао да ће Стојић бити помилован.
Он је последња особа у Србији која је требало да добије помиловање.
До сада је већ требало да издржи више од пола казне, али није ни био у затвору.
То је последње што је овај непоменик (Александар Вучић, прим.нов) урадио да би се осветио мени и мојој породици.
Верујем да му је ово последње и да ће га Бог казнити за све зло које је нанео мојој породици и грађанима Србије.
Надам се да ће и он, формирањем нове владе, доживети овоземаљску казну и овоземаљску правду.“
Миливојевић је додао како се нада се да ће се у Србији наћи неко ко ће овај случај вратити на поновно разматрање и извршити ревизију.
„Нема потребе да се докази поново изводе, урађена су четири вештачења, само треба поново прочитати документацију“, каже Миливојевић.
„Наш бивши председник, непоменик, урадио је ово да би се осветио мени и мом мртвом детету.
А мени се клео, грлио ме и клео се у своју децу – у Милицу, Данила и Вукана – а сад нам се свети.“
Право новинарство кошта, а ми нећемо да нас купе тајкуни и корпорације.
Подржите нас једнократном или месечном донацијом.
Он упозорава да би интервенције законодавца у појединачне судске одлуке могле да доведу до новог хаоса и додатно поткопају правну државу.
„Немојмо да генеришемо хаос“, поручује Тинтор.
Тинтор сматра да би било веома тешко појединачно издвојити неке од случајева помиловања, јер би то отворило питање по којим критеријумима би се одлучивало ко може да буде изузет, а ко не.
Истовремено, указује на шири проблем аутоцензуре у правосуђу, за коју оцењује да је присутна већ две деценије.
Време за то је сада!
Још 43 реченице, само Инсајдер
Он упозорава да би и промена политичке климе могла да доведе до наставка истог обрасца понашања, само у односу на нове носиоце политичке моћи.
„Ја бих волео да је то ослобађање институција, да је одједном, преко ноћи, пробудили смо се, сад је слобода од страха, али ја се бојим да она иста аутоцензура само окреће другу матрицу“, наводи Тинтор.
Како објашњава, у таквом амбијенту носиоци правосудних функција могу да размишљају о томе шта би нови центри политичке моћи очекивали од њих, уместо да одлуке доносе самостално.
Тинтор оцењује да се у Србији брзо заборављају догађаји из прошлости, што, како каже, омогућава да многи у институцијама верују да свој посао могу да наставе да обављају на исти начин, без обзира на промену руководства.
„Велики број људи није толико видљив, а сматра и верује да потпуно једнако ту функцију може да обавља: замените шефа и све ће даље да ради на једнак начин као и до сад“, каже Тинтор.
Он сматра да би суштинске промене у институцијама захтевале темељнији приступ, а не само замену појединаца.
Као пример наводи полицију, за коју се често каже да је „рак рана“, али упозорава да се проблем не може решити тако што ће једни оперативци бити замењени другима.
„Не значи да је свако ко је био у полицији и отишао из ње адекватан да дође и да му дате руководећи положај“, наводи Тинтор.
Осврћући се на предлоге да се пензионери врате на важне функције, Тинтор истиче да би требало пронаћи људе на које се може ослонити, без свођења избора на повратак пензионисаних кадрова.
„Ваљда има неко на кога се може ослонити у том раду, а да нам једина опција није да пензионери преузму тако важне сегменте државе који подразумевају монопол физичке принуде“, каже Тинтор.
Тинтор очекује да би Служба унутрашње контроле МУП-а могла да буде представљена као један од носилаца реформи, али сматра да је управо ту службу неопходно темељно променити.
„Да би МУП реформисали, то је прва служба коју морате да реформишете и да ставите људе који нису под шапом тих структура“, каже Тинтор, упозоравајући да су у полицији, како наводи, присутни обрасци међусобне заштите.
Он оцењује да је полиција у Србији „држава за себе“ и да такво стање није од јуче.
Због тога, како каже, очекује да се након свега што је јавност видела као проблематично направе суштински помаци, а не само да се успостави контрола над радом МУП-а.
„Надам се да ће се ту направити неки помаци, а не само да се негде обезбеди контрола над радом МУП-а, него да се неке ствари промене после свега што смо видели да не ваља“, наводи Тинтор.
У разговору се Тинтор осврће и на случај студенткиње коју је припадница Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО) вукла за косу испред Правног факултета, покушавајући да јој откључа телефон.
Тинтор је у том предмету био њен заступник.
Предмет је преузела комисија Вишег јавног тужилаштва, а поступак је окончан применом опортунитета.
Питање је да ли је то први корак ка расветљавању случаја и утврђивању одговорности.
Тинтор каже да не очекује да ће случај студенткиње бити разрешен, али истиче да је боље да се поступак покрене него да се ништа не предузима.
Слично, како наводи, не жели унапред да одбацује ни поступак стечаја над Алта банком, иако је његов први утисак био да би могло да буде речи о „контролисаном стечају“.
„Мој први рефлекс на Алта банку, где се стечај уводи у року од 24 сата, био је да је то контролисани стечај“, каже Тинтор.
Он објашњава да у Србији, како оцењује, постоји пракса да се проблем уведе у судски оквир, чиме се омогућава контрола над његовим даљим током.
У случају Алта банке, сматра да је могла да постоји бојазан од наглог повлачења депозита, што би потенцијално изазвало ланчане последице у банкарском систему.
„Мени је логично да се уради контролисани стечај, да се онемогући да депоненти крену да повлаче новац.
Тиме је сачуван новац у оквиру Алта банке“, наводи Тинтор, уз ограду да за сада нема одговор на питање где је 380 милиона евра.
Како каже, о томе ће се више знати током поступка, а за сада постоји тврдња тужилаштва која је, према његовој оцени, разлог за покретање поступка.
Тинтор зато упозорава да не треба доносити закључке на основу првих информација и очекује да ће се у случају Алта банке тек открити додатне чињенице.
„Њима је било важно да пошаљу поруку да су се институције пробудиле, иако су спавале дуги низ година.
Ту поруку свако ко критички мисли примиће обазриво и критички“, закључује Тинтор.
Поставља се и питање како оценити тренутак у којем јавност очекује велики број хапшења и конкретан епилог, али и да ли таква очекивања могу да прерасту у притисак на институције.
Да ли би брза хапшења, усмерена ка спектакуларном приказу правде, могла да угрозе независно и законито вођење поступака?
„То је мач са две оштрице и то већ знамо из ранијих искустава“, наводи Тинтор.
Тинтор упозорава да би брза хапшења, без детаљне припреме предмета, могла да задовоље очекивања јавности само краткорочно, док би касније неуспех поступака додатно нарушио поверење у институције.
„Брзим хапшењима тренутно задовољавате објективно постојећу глад грађана за задовољењем правде.
Добијате краткотрајни ефекат: ‘Ево, кренуло је, биће све ово-оно’, а онда ће се десити да се поступци ужасно брзоплето нагомилају, без детаљне припреме“, каже Тинтор.
Он сматра да би уместо тога требало формирати професионалне радне групе и пажљиво одабрати предмете који могу да буду квалитетно процесуирани.
„Треба да се формирају праве радне групе професионалаца и да се кандидује десет предмета, као што сте имали 20 спорних приватизација, али да их урадите како треба, да знате да ћете исходовати осуђујуће пресуде“, наводи Тинтор.
Упозорава да би неуспех таквих поступака значио пропуштање још једне прилике да се направи озбиљан искорак у друштву.
Истовремено, истиче да јавна очекивања не смеју да потисну права окривљених.
„Не смемо да сметнемо с ума да и ти људи имају своја права у поступку и могу да се боре.
Не сме да превлада хистерија да кажемо: ‘Ови људи су проскрибовани, дајте тамо иза решетака и баците кључ’“, каже Тинтор.
Он додаје да адвокати морају да заступају сваког окривљеног, без обзира на то за шта се терети, и упозорава да би, уколико поступци не буду успешни, одговорност поново могла да буде пребацивана на браниоце.