Професорка Факултета политичких наука у пензији Сњежана Миливојевић оценила је да ће медији бити један од највећих изазова за нову власт, јер јавност очекује да се управо у медијском простору најпре виде промене након… Цео текст
Професорка Факултета политичких наука у пензији Сњежана Миливојевић оценила је да ће медији бити један од највећих изазова за нову власт, јер јавност очекује да се управо у медијском простору најпре виде промене након изборне победе. Истакла је да смањење говора мржње и пристојнији јавни говор неће бити довољни за дугорочни бољитак, већ да је неопходно темељно редефинисање медијског система, заштита његове аутономије и усклађивање са европским стандардима.
Чини ми се да ће медији бити један од већих изазова за нову власт, наводи наша саговорница.
"Та претерана очекивања неће лако бити задовољена. Прво ми се чини да су медији овде константно извор незадовљства. Поларизација међу медијским публикама је толика да је незадовљство еруптирало први пут пред медијским кућама и надам се једини пут у овом постизборном периоду. Без обзира да ли су га иницирале присталице победника или је инсценирано од стране губитника, реч је о једној арени сукбљавања која ће то наставити да буде због одгромног незадовољства", оцењује Миливојевић.
Подсетимо, група грађана упала је синоћ на ТВ Информер, а затим су дошли испред Пинка, гађали зграду јајима и флашама, написали "тровачница" и кошкали се с полицајцима.
Миливојевићева додаје и да су медији "свима пред очима" и они су "видљиви показатељ промена".
"Незадовољна јавност очекује да ту прво види промене. И очекује да их прво види у медијском тексту, у садржају - да се смањи говор мржње, да се упристоји јавни говор", истиче.
Коментаришући дневну штампу, наводи да су позиције прилично непомерљиве, што значи да страна која је изгубила изборе и даље рачуна на тај снажни медијски погон.
"Једна од великих добити студентског и грађанског покрета и ове огромне мобилизације је то што су они мобилисали емпатију и солидарност. Кажу да те дубоке поларизације, које су на том афективном нивоу у ствари спречавају да се друштво реинтегрише, зато што нема емпатије, нема солидарности, нема тог емотивног ресурса преко кога може да се премости та разлика", напомиње.
Како додаје, студенти су активирањем емоција омогућили да људи прескоче ту препреку и сматра да је то један од разлога што је власт "интензивирала урнебесну кампању".
"Односно то вербално насиље у својим медијима и што се и сада инсистира на тој поларизацији - управо да се спречи та могућност реинтеграције друштва, која се у једном тренутку показала као могућност и излечујући пут за ово друштво", објашњава.
"Надам се да ће позиви студената уродити плодом, а уколико су ти људи на било који начин повезани са овим делом гласачког тела које је гласало за студенте, надам се да ће то имати утицај на њих. Ако су то инсценирани инциденти, то можда наговештава један пролонгирани период опструкција и конфликтних ситуација у овом транзиционом периоду. Ја не бих волела да дан-два после избора кваримо слављеничко расположење. Мислим да је ово заиста историјска победа, и да заслужујемо једну нову прилику да друштво уредимо на бољи начин."
Говорећи о очекивањима да ће доћи до промена унутар РТС-а, каже да уколико очекујемо дугорочни бољитак у медијима, то би морала да буде темељна промена.
"Мислим да је велика илузија овде и од наших угледних и добрих новинара, да ће они радити боље само ако им се дозволи. У Србији никад није био дефицит добрих новинара и квалитетног новинарства, и '90-их је било медија који су проносили славу. Али то су, да тако кажем, инцидентни случајеви упркос мејнстриму. Нама је потребно да овој великој изборној победи, она треба да се капитализује тако да се темељно редефинише медијски систем, да се заиста усклади са оним што су европски токови, не само начелно европске вредности, да се заштити медијска аутономија, али да се она учини таквом да може квалитетно да функционише", објашњава професорка.
Промене на пољу медија требају да буду темљне, али брзе, наглашава.
