
Реченице које преносе сви медији.
Данас се обележавају две године од пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, када је страдало 16 људи, а једна особа тешко повређена. Новосадски професор Владимир Михић казао је за Н1 да овај град данас изгледа онако како ће сигурно изгледати сваког следећег 1. новембра.
"Данас се сећамо највеће трагедије након Другог светског рата. Изгледа свечано, у неку руку, али достојно.
Надам се да смо достојни ових 16 душа које су дале свој живот, рекао бих, као неки симбол корупције која је постојала и након које је промена кренула. Тек почиње време у којем треба да им се одужимо“, казао је Михић током комеморативне шетње до Железничке станице.
Упоређујући овогодишњу годишњицу са прошлогодишњом, Михић каже да је прошла година била протестна и представљала израз бунта и захтева за одговорношћу, док овогодишња комеморација, недељу дана након парламентарних избора, изгледа онако како би у нормалној држави требало да изгледа – као тиха поворка у којој се свако сећа свега онога што су страдали оставили иза себе. "Волео бих да се одужимо и породицама тих жртава и жртвама", казао је Михић.
Текст из 4 чланка. 8 реченица преносе сви, у једној се разликују.
- На другу годишњицу пада надстрешнице у Новом Саду обележава се сећање на 16 страдалих и једну тешко повређену особу.
- Професор Владимир Михић поручио је да друштво жртвама дугује извињење и казну за одговорне за трагедију.
"Тек почиње време у којем треба да им се одужимо"
Данас се обележавају две године од пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, када је страдало 16 људи, а једна особа тешко повређена.
Новосадски професор Владимир Михић казао је за Н1 да овај град данас изгледа онако како ће сигурно изгледати сваког следећег 1. новембра.
"Данас се сећамо највеће трагедије након Другог светског рата.
Изгледа свечано, у неку руку, али достојно.
Надам се да смо достојни ових 16 душа које су дале свој живот, рекао бих, као неки симбол корупције која је постојала и након које је промена кренула.
Тек почиње време у којем треба да им се одужимо“, казао је Михић током комеморативне шетње до Железничке станице.
Додао је и да ће се друштво жртвама пада надстрешнице извинити и одужити кажњавањем одговорних за пад надстрешнице.
Упоређујући овогодишњу годишњицу са прошлогодишњом, Михић каже да је прошла година била протестна и представљала израз бунта и захтева за одговорношћу, док овогодишња комеморација, недељу дана након парламентарних избора, изгледа онако како би у нормалној држави требало да изгледа – као тиха поворка у којој се свако сећа свега онога што су страдали оставили иза себе.
"Волео бих да се одужимо и породицама тих жртава и жртвама", казао је Михић.
Комеморативни скуп испред Железничке станице у овом граду почео је у 11.52, када су окупљени одали пошту 16-минутном тишином.
Погледајте у видеу на почетку текста како је комеморативни скуп изгледао из дрона.
Надстрешница на железничкој станици у Новом Саду обрушила се 1. новембра 2024. године у 11.52 и том приликом погинуло је 14 људи, међу којима и четворо деце - од шест, 10, 16 и 17 година, док су тешко повређене три особе од којих су две касније преминуле у болници.
Тог дана под тонама бетона, погинули су Сара Фирић (6), Валентина Фирић (10) и Ђорђе Фирић (53) из Ковиља, затим Милица Адамовић (6), Сања Ћирић Арбутина (35) и Милева Карановић (76), све из Каћа.
Погинули су и Немања Комар (17) из Степановићева, Милош Милосављевић (21) из Книћанина, Стефан Хрка (27) из Београда, Анђела Руман (20) из Старе Пазове, Горанка Раца (58) из Новог Сада, Ђуро Швоња (77) из Степановићева, Вукашин Раковић (69) из Буковца и држављанин Северне Македоније Васко Саздовски (46).
Ања Радоњић (24) из Параћина преминула је од последица тешких повреда у болници 17. новембра 2024. године, а Вукашин Црнчевић (18) из Змајева 21. марта 2025. године.
Теодора Мартинко је са тешким повредама преживела ту несрећу.
Које је ваше мишљење о овој теми?
Придружите се дискусији или прочитајте коментаре