Затражили су од будуће власти да обезбеди независност Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и јавних сервиса Европски механизам за брзо реаговање на угрожавање слободе медија (МФРР) оценио је данас да победа… Цео текст
Затражили су од будуће власти да обезбеди независност Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и јавних сервиса
Европски механизам за брзо реаговање на угрожавање слободе медија (МФРР) оценио је данас да победа Студентске листе на парламентарним изборима у Србији представља прилику за темељне реформе медијског система, али су упозорили да промена власти не сме да доведе до политичке одмазде према медијима и новинарима.
У заједничком саопштењу, које је објавила Европска федерација новинара (ЕФЈ), наводи се да ће успех реформи зависити од спремности будуће власти да обезбеди одговорност за раније нападе на новинаре, независност институција и трајну заштиту уређивачке аутономије медија.
„Ови проблеми не могу се решити једноставном заменом политичких актера који имају утицај на медије“, поручили су из МФРР-а.
Они су упозорили да Србија мора да успостави механизме који ће спречити било коју будућу власт да користи регулаторна овлашћења, јавни новац, државна предузећа и власничке структуре у медијима за награђивање послушних и кажњавање критичких редакција.
Током 2026. године, пре избора, документовано је 157 напада и других инцидената који су погодили 261 новинара и медиј, док је током 2025. забележено 209 инцидената, наведено је у саопштењу.
МФРР је подсетио да су новинари током предизборне кампање били изложени претњама, застрашивању и ометању рада, а да су се напади наставили и на дан избора, 25. октобра.
Међу инцидентима су наведени напад на новинаре Михаила Стојковића и Јелену Стојковић на бирачком месту у Павловцу, напад на троје новинара Блокаде Инфо на Бежанијској коси, као и физички напад на једног новинара и водитеља подкаста код Пионирског парка у Београду.
Забележени су и случајеви забране уласка у Србију двојици хрватских новинара и телевизијској екипи из Северне Македоније, као и ограничавање приступа новинарима бирачким местима.
МФРР је критиковао и одлуку Српске напредне странке (СНС) да новинарима Н1, Нове, Данаса и Радара ускрати акредитације за праћење изборне ноћи из седишта те странке.
Партнери МФРР-а осудили су и инциденте након избора, када су демонстранти ушли у просторије телевизије Информер, сукобили се вербално са запосленима и прекинули емитовање програма, док су се други окупљали испред телевизије Пинк и Радио-телевизије Србије (РТС).
Истакли су да застрашивање новинара није прихватљиво без обзира на уређивачку политику медија и поздравили позиве студентског покрета на смиривање ситуације.
Посебну забринутост изразили су због наставка притисака на уређивачку независност Н1 и Нове, након промена у власничким и управљачким структурама повезаних са португалском групом Алпац.
У саопштењу се наводи да је запосленима на порталу Нова.рс понуђено привремено ангажовање људи који су раније радили у провладиним и прокремљовским медијима, као и да су, према објављеним информацијама, били суочени са ултиматумом да прихвате ново уредничко руководство или напусте редакцију.
МФРР је навео и да је, према доступним информацијама, телевизијски пренос изборне ноћи на Новој прекинут након интервенције представника власничке групе.
Затражили су од будуће власти да обезбеди независност Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и јавних сервиса, посебно РТС-а, који мора да извештава непристрасно и у јавном интересу.
Указали су и на потребу реформисања државног оглашавања, транспарентности власништва над медијима и улоге државних компанија на медијском тржишту.
Позвали су надлежне да спроведу независне истраге свих напада на новинаре, укључујући случајеве из претходних година, и да обезбеде кажњавање одговорних.
МФРР је позвао и Европску унију да слободу медија постави међу приоритете у односима са Србијом и да препоруке међународних посматрачких мисија претвори у конкретне, мерљиве услове у процесу европских интеграција.
„Реформе не смеју постати инструмент политичке одмазде нити омогућити да постојеће структуре контроле над медијима само пређу у друге руке“, упозорили су партнери МФРР-а.
Саопштење су потписали Европски центар за слободу штампе и медија (ЕЦПМФ), Европска федерација новинара (ЕФЈ), Фрее Пресс Унлимитед (ФПУ), АРТИЦЛЕ 19 Еуропе, Међународни институт за штампу (ИПИ) и Оссерваторио Балцани Цауцасо Трансеуропа (ОБЦТ).
(Аутономија)
