„Мора неко да утврди ко је послао ту претњу и колико је она реална и да тог ко је послао ту претњу, а то је законом најстроже забрањено, приведе правди и озбиљно казни. Ти људи су сада означени као неко ко је непријатељ и бојим се да сада носе неки знак на леђима да су мета. И они и њихова породица, што је потпуно недопустиво“, истиче Влајић.
Новинар каже да не може бити говора о томе да ли је аутентичан садржај који су објавиле колега из Радара, јер је објављена Скај комуникација стигла до наших правосудних органа путем међународне правне сарадње, а поруке су се читале у Француској и Белгији.
Шта говори откриће о градњи на ЕXПО?
ЦИНС је открио како се гради ЕXПО и указао на „фаталне пропусте који су могли да коштају живота“, а Влајић каже да грађевински „фушерај“ није специфичност Србије јер се догађа и у другим земљама, али да је специфична ситуација јер се код нас понављају исте ствари.
„Не учи се из грешака. Осетљивост јавности на такве ствари је повећана после пада надстрешнице и рекло би се да инститиуције које треба да брину о квалитету изградње, заштити живота људи не раде баш тај посао најбоље, водећи рачуна да се не замере врху власти јер то је објекат у оквиру ЕXПО-а… То је недопустиво“, оцењује новинар и додаје да се „неко игра неосновано са безбедношћу људи.
„Створен амбијент да ће изборни дан бити напет“
Влајић каже да је јако битно да апарат безбедности осигура мир и безбедност на гласању у недељу 25. октобра како би људи могли у миру да изразе своју изборну вољу.
„Без обзира на то што није било неких озбиљнијих конфликта и насиља у изборној кампањи, створен је неки амбијент да ће овај изборни дан бити напет и да ће атмосфера бити под притиском, пре свега да се не догоде неки инциденти, да остане мирно и да не буде тешких злоупотреба у изборном процесу. Крхка је нада да ће тако бити“, оцењује Влајић.
Занимљива изјава Мерца
Занимљива изјава немачког канцелара Фридриха Мерца да ће Црна Гора постати чланица ЕУ до 2028. без обзира на то шта Хрватска захтева, односно он је изразио наду да ће се они договорити у међувремену, наводи Влајић.
„Постоји озбиљан отпор у ЕУ, бар у делу држава које су наклоњене ширењу и интеграцији Западног Балкана, да се билатерална питања не уносе у процес, тј. да се решавају и да она не опредељују то да ли је држава кандидат испунила све оно што је предвиђено мапом пута за чланство“, закључује Влајић.
