Мерц: Реално је да 2028. године Црна Гора постане 28. чланица ЕУ

Хронологија

1. 22. окт
   RTCG (отвара се у новом прозору)

   Мерц: Реално је да Црна Гора постане 28. чланица ЕУ до 2028. године; Спајић: Изазови са Хрватском премостиви

   - Хроника - Колумне - Радио - Издвајамо - Емисије - Документарни програм - Поп топ - Еуропулс - Зрно по зрно - Радио ординација - Културна панорама - Зелена прича - Еполета - +382 - Спона - Свијет једнаких шанси -… Цео текст

   - Хроника

   - Колумне

   -

   Радио

   - Издвајамо

   -

   Емисије

   - Документарни програм

   - Поп топ

   - Еуропулс

   - Зрно по зрно

   - Радио ординација

   - Културна панорама

   - Зелена прича

   - Еполета

   - +382

   - Спона

   - Свијет једнаких шанси

   - Матица

   - Живот по мјери човјека

   - Линк

   - Изокренути свијет

   - Корацима младих

   - Моја професија је...

   - Спортски програм

   - Културно-умјетнички програм

   - Музички програм

   - Корацима прошлости

   - Научно-образовни програм

   - Програмска шема

   - Трофеј Радија Црне Горе

   - Фреквенције

   - Радио драма

   22. 10. 2026.

   14:12 >> 14:15

   Мерц: Реално је да Црна Гора постане 28. чланица ЕУ до 2028. године; Спајић: Изазови са Хрватском премостиви

   Њемачки канцелар Фридрих Мерц оцијенио је да је реално да Црна Гора до 2028. године постане 28. чланица Европске уније (ЕУ). Он је на конференцији за медије, након Самита лидера Берлинског процеса у Милочеру, поручио да је о односима Црне Горе и Хрватске интензивно разговарао са хрватским премијером Андрејем Пленковићем, изражавајући увјерење да ће преостала отворена питања бити ријешена и да неће представљати препреку европским интеграцијама Црне Горе.

   "Земља попут Црне Горе је земља којој можемо пружити конкретну европску перспективу, односно да ће постати 28. чланица Европске уније 2028. године. Вјерујем да је то реално", казао је Мерц.

   Њемачки канцелар посебно се осврнуо на односе Подгорице и Загреба, истичући да је са хрватским премијером разговарао о неријешеним питањима између двије државе.

   "Разговарао сам са хрватским премијером и имали смо интензивне разговоре о Црној Гори и Хрватској. Сигуран сам да преостала питања могу да се ријеше и да неће бити сметња уласку Црне Горе у Европску унију", поручио је Мерц.

   Говорећи о европској перспективи осталих држава Западног Балкана, Мерц је указао на потребу постепеног приближавања Европској унији, уз оцјену да се поједине земље региона суочавају са растућим политичким тензијама и отвореним питањима која отежавају њихов напредак.

   Према ријечима премијера Црне Горе Милојка Спајића, процес преговора Црне Горе са Хрватском је врло битан и ти изазови су пемостиви.Он је истакао да су предате све позиције за поглавља 23 и 24 у преговорима о чланству Црне Горе у Европској унији као и да се нада да ће та поглавља бити затворена у децембру.

   Аустријски канцелар Кристијан Штокер посебно се осврнуо на ситуацију у Србији, оцјењујући да одбацивање аустријског предлога није добар сигнал Европској унији.

   "Када говоримо о Београду, није добар знак што је одбачен аустријски предлог. То није добар сигнал Европској унији. Проблеми треба да се рјешавају, а не да се стварају нови", поручио је Штокер.

   Он је истакао да жели слободне и независне изборе у Србији, као и да очекује да та држава буде свјесна одговорности коју има у процесу европских интеграција Западног Балкана.

   Штокер је нагласио и значај укључивања младих у процесе који ће обликовати будућност региона, наводећи да Аустрија жели да својим предсједавањем Берлинским процесом наредне године допринесе остваривању тог циља.

   Мерц се на конференцији осврнуо и на наводе о случају руске шпијунаже и предаји војних информација руском агенту, оцјењујући да Њемачка остаје мета интензивних обавјештајних активности Русије.

   "То ме не изненађује и бојим се да ћемо имати још таквих случајева. Савезна Република Њемачка постала је мета руске шпијунаже. Срећа је што смо то разоткрили, али руске активности су интензивне", казао је Мерц.

   Говорећи о међународним напорима за окончање рата у Украјини, њемачки канцелар нагласио је да је важно да Европа буде укључена у процес постизања мира.

   "Вјерујемо да је од изузетне важности да Европа учествује у мировном процесу у Украјини", поручио је Мерц.

2. 11:07
   Al Jazeera Balkans (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу

   Mertz: Realno je da Crna Gora postane članica Evropske unije 2028.

   Njemački kancelar Friedrich Merz ocijenio je u četvrtak da je realno da Crna Gora 2028. godine postane 28. članica Evropske unije te izrazio uvjerenje da se otvorena pitanja između Podgorice i Zagreba mogu riješiti i da… Цео текст

   Njemački kancelar Friedrich Merz ocijenio je u četvrtak da je realno da Crna Gora 2028. godine postane 28. članica Evropske unije te izrazio uvjerenje da se otvorena pitanja između Podgorice i Zagreba mogu riješiti i da neće biti prepreka crnogorskim europskim integracijama.

   Merz je na konferenciji za novinare nakon samita čelnika Berlinskog procesa u Miločeru, pokraj Budve, istaka da Crna Gora ima konkretnu evropsku perspektivu te da smatra ostvarivim cilj crnogorskih vlasti da zemlja postane punopravna članica EU-a do 2028. godine.

   Nastavite čitati

   list of 4 items- list 1 of 4Pretresi u Budvi zbog sumnje u miješanje u izbore u Srbiji

   - list 2 of 4AI mijenja tržište rada: Šta čeka radnike na Balkanu

   - list 3 of 4Balkan sve teže živi: Plaće rastu, troškovi života još brže

   - list 4 of 4Umjetna inteligencija mijenja svijet, Balkan traži vodoinstalatere

   „Zemlja poput Crne Gore je zemlja kojoj možemo pružiti konkretnu evropsku perspektivu, odnosno da će postati 28. članica Evropske unije 2028. godine. Vjerujem da je to realno“, kazao je Merz.

   Njemački kancelar rekao je da je o bilateralnim pitanjima intenzivno razgovarao s hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem.

   „Razgovarao sam s hrvatskim premijerom i imali smo intenzivne razgovore o Crnoj Gori i Hrvatskoj. Siguran sam da se preostala pitanja mogu riješiti i da neće biti prepreka ulasku Crne Gore u Evropsku uniju“, poručio je Merz.

   Crnogorski premijer Milojko Spajić rekao je da su razgovori s Hrvatskom vrlo važni te da su izazovi u odnosima dviju država premostivi. Istao je da je Crna Gora predala sve pregovaračke pozicije za poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe i temeljna prava te pravdu, slobodu i sigurnost, izražavajući nadu da će ta poglavlja biti zatvorena u decembru.

   Hrvatski premijer Andrej Plenković ranije je pozdravio odluke crnogorske vlade o promjeni imena bazena u Kotoru i naknadnom odobravanju spomen-ploče u nekadašnjem logoru Morinj, ocijenivši ih korakom u dobrom smjeru.

   Riječ je o dva od ukupno osam otvorenih pitanja za koja Hrvatska očekuje rješenje u odnosima s Crnom Gorom. Među preostalim pitanjima su vlasništvo nad školskim brodom „Jadran“, razgraničenje na Prevlaci, obeštećenje bivših zatvorenika logora Morinj, rasvjetljavanje sudbine nestalih tokom rata u Hrvatskoj te imovinskopravna pitanja hrvatskih porodica u Crnoj Gori.

   Crna Gora smatra se najnaprednijom državom kandidatkinjom u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Na međuvladinoj konferenciji 12. oktobra privremeno je zatvorila još tri pregovaračka poglavlja, čime je njihov ukupan broj povećan na 21 od ukupno 33.

   Crnogorske vlasti planiraju završiti pristupne pregovore do kraja 2026. godine, s ciljem da zemlja 2028. postane 28. članica Evropske unije. Za njeno pristupanje potrebna je saglasnost svih država članica EU-a.

   ‘Normalizovati odnose Beograda i Prištine, prevazići blokade u BiH’

   O širem stanju na Zapadnom Balkanu, Mertz je rekao da evropska perspektiva regije zahtjeva rješavanje postojećih političkih sporova i smanjivanje tenzija.

   Kazao je da je potrebno normalizovati odnose Beograda i Prištine i prevazići političke blokade u Bosni i Hercegovini, navodeći da stabilnost regije predstavlja važan dio evropske sigurnosti.

   Govoreći o protestima i političkim tenzijama u regiji, kancelar je rekao da nezadovoljstvo građana šalje poruku da proces evropskog proširenja mora biti nastavljen i da građani treba konkretno da osjete njegove koristi.

   Berlinski proces, međuvladina platforma pokrenuta 2014. godine na inicijativu Njemačke, u vrijeme mandata tadašnje kancelarke Angele Merkel, ima primarni cilj ubrzati eurointegracije i produbi regionalnu saradnju zemalja Zapadnog Balkana.

   Most između Zapadnog Balkana i Evropske unije

   Inicijativa služi i kao most između regije i Evropske unije, okuplja lidere Zapadnog Balkana, ključne države članice EU-a, predstavnike evropskih institucija, međunarodne finansijske organizacije i civilni sektor.

   Platforma funkcionira kroz redovne godišnje samite premijera i ministara zemlja Zapadnog Balkana, a njeni glavni ciljevi obuhvataju ekonomsko povezivanje, infrastrukturu i transport, povezivanje mladih, digitalnu agendu i rješavanje bilateralnih sporova iz prošlosti te jačanje dobrosusjedskih odnosa.

   Tokom godina, u okviru Berlinskog procesa potpisano je nekoliko historijskih dokumenata, među kojima su najistaknutiji Sporazumi o mobilnosti iz 2022. godine. Ti sporazumi predviđaju slobodno kretanje unutar regije samo uz ličnu kartu kao i međusobno priznavanje visokoškolskih diploma i profesionalnih kvalifikacija za ljekare, stomatologe i arhitekte.

3. 09:55
   Аутономија (отвара се у новом прозору) препричао (процена), 31 сат 56 мин после првог

   Мерц: Реално је да 2028. године Црна Гора постане 28. чланица ЕУ

   "ЕУ мора да расте уколико жели да ојача свој суверенитет у данашњем свијету и да буде препозната као самостална глобална сила" Црној Гори се може пружити конкретна европска перспектива, односно увјерење да ће 2028.… Цео текст

   "ЕУ мора да расте уколико жели да ојача свој суверенитет у данашњем свијету и да буде препозната као самостална глобална сила"

   Црној Гори се може пружити конкретна европска перспектива, односно увјерење да ће 2028. године постати 28 чланица Европске уније, оцијенио је њемачки канцелар Фридрих Мерц у завршници Самита лидера Берлинског процеса који је јуче одржан на Краљичиној плажи у Милочеру.

   Њемачки канцелар је поручио и да је увјерен да је циљ Црне Горе да буде 28. чланица ЕУ 2028. године „реалан“.

   – Црна Гора је на добром путу да се ускоро придружи ЕУ, а остали треба да слиједе тај примјер – навео је Мерц на конференцији за медије по завршетку Самита у Милочеру.

   Сличну поруку њемачки канцелар упутио је и у уводним излагањима на отварању самог догађаја, истичући да је Црна Гора при крају приступних преговора о чланству у ЕУ и да је њено чланство достижан циљ.

   – Показујете напредак и то да је приступање ЕУ заиста могуће. Били сте одлучни и ваш труд се исплатио – рекао је Мерц.

   Регион у покрету и регион промјена

   Поручио је, међутим, да су политичка воља и регионална сарадња кључни за даљи напредак Западног Балкана.

   – Ово је регион у покрету и регион промјена, али те промјене морају доћи изнутра. То је једна од темељних идеја Берлинског процеса: окупити Западни Балкан за истим столом, покренути и ојачати регионалну сарадњу – казао је Мерц.

   Оцијенио је и да је од Самита ЕУ и Западног Балкана у јуну у Тивту остварен напредак у јачању Берлинског процеса, као и да се заједнички ради на стварању услова за проширење Уније на основу заслуга.

   – Од када смо се срели у Тивту у јуну, вратили смо Берлински процес на прави пут. Црна Гора је готово завршила приступне преговоре и заједнички радимо како бисмо омогућили проширење засновано на заслугама. Предсједник Француске Емануел Макрон и ја заједно смо изнијели приједлоге о томе како можемо постићи бржи и значајнији напредак, од којих је Европска комисија многе прихватила. Порука је била јасна. Гдје год је то могуће, желимо да олакшамо оно што називамо постепеном интеграцијом, корак по корак приближавајући земље региона ЕУ – казао је Мерц.

   Оцијенио је и да јучерашњи састанак у Милочеру шаље управо такав сигнал.

   Мерц увјерава и да ЕУ жели да одржи постојећи замах проширења.

   – ЕУ мора да расте уколико жели да ојача свој суверенитет у данашњем свијету и да буде препозната као самостална глобална сила. Истовремено, мора бити јасно да политичка воља мора потећи из самог региона – истакао Мерц.

   Њемачки канцелар је ипак нагласио да је за наставак европских интеграција неопходно да државе региона покажу спремност за спровођење реформи и политичку одлучност.

   – Реформе, нарочито оне које се тичу владавине права, представљају неопходан предуслов за сваки напредак. У вријеме поларизације, кључно је да ове земље не корачају овим путем саме и да напредују заједно са својим сусједима – наглашава он.

   Прошлост стално задржава напредак

   Упозорио је и да неријешена питања из прошлости и политичка поларизација представљају препреку изградњи стабилније и успјешније Европе.

   – Веома је тешко напредовати ако нас прошлост стално задржава. Поларизација никада неће довести до успјешније Европе. Одбацили смо глорификацију ратних злочинаца и, ако желимо бољу будућност за нашу дјецу, не смијемо доливати уље на ватру. Морамо нормализовати дијалог између Приштине и Београда – поручио је Мерц.

   Због тога је позвао на одговорност и конкретан напредак у рјешавању отворених питања у региону, наглашавајући да Њемачка остаје посвећена Берлинском процесу и европској перспективи Западног Балкана.

   – Можете рачунати на нашу подршку Берлинском процесу и радујемо се разговорима са вама – навео је њемачки канцелар, нагласивши да земље Западног Балкана припадају Европи и географски и политички.

   – Ово је дуго времена била само фраза коришћена у китњастим говорима. Међутим, посљедњих мјесеци коначно смо успјели да остваримо конкретан напредак – рекао је Мерц.

   (Побједа, фото: дпа)