Повећана потражња за девизама поново је покренула стара питања и створила повремене гужве на шалтерима. Трагом информације наше читатељке проверавали смо да ли девиза заиста недостаје и шта је у овом тренутку… Цео текст
Повећана потражња за девизама поново је покренула стара питања и створила повремене гужве на шалтерима. Трагом информације наше читатељке проверавали смо да ли девиза заиста недостаје и шта је у овом тренутку најпаметније урадити са новцем.
Истраживали смо случај наше читатељке која нам је рекла да су је у једној мењачници у тржном центру у Београду питали да ли "има заказано", када је хтела да промени 500 евра. Ова необична ситуација навела је грађане да се запитају да ли на тржишту влада несташица евра или су уведена нова, скривена правила при куповини девиза.
"Блиц Бизнис" је истражио какво је реално стање у мењачницама широм Србије, шта поручују из Удружења мењача, али и доноси детаљну рачуницу Народне банке Србије (НБС) о томе колико грађани губе новца при брзоплетом конвертовању валута.
"Имате ли заказано?"
Ситуација у којој је читатељка упитана за "заказивање" при замени уобичајеног износа од 500 евра није последица никакве званичне одлуке о ограничењу продаје девиза.
Из Удружења мењача и власника мењачница Србије оштро демантују гласине које су се појавиле у јавности да је продаја евра ограничена на 250 евра.
Како објашњава Борислав Брујић из Удружења мењача у изјави за "Блиц Бизнис", евра на тржишту има сасвим довољно и грађани немају никаквог разлога за панику. Кључна разлика која ствара повремени утисак несташице лежи у физичким капацитетима самих мењачница:
Велике и мале мењачнице немају исте капацитете: Велики мењачи располажу великим касама и значајним количинама готовине, те могу несметано да одговоре на све захтеве грађана. С друге стране, мање мењачнице у тржним центрима или на фреквентним локацијама имају мање касе и ограничене залихе готовине у датом тренутку.
Привремени застоји на појединим локацијама: Уколико мања мењачница у току преподнева исплати више већих захтева, може се догодити да накратко остане без готовог новца док не стигне допуна од пословних банака, па радници замоле грађане да сачекају или дођу касније.
Из Удружења наглашавају да ланац снабдевања готовином између Народне банке Србије, пословних банака и мењачница функционише без икаквих прекида.
Повећана потражња јесте забележена поводом политичког вакуума након избора, али подаци показују да ни у периоду од седам до осам дана након избора није било значајнијих промена курса динара према евру.
Средњи курс евра на међубанкарском тржишту стабилно се формира у зависности од понуде и тражње, те се креће око 117,53 до 117,55 динара за евро (уз званичну референтну вредност од 117,5698 динара).
Мењачнице формирају своје курсеве у оквиру прописаног распона од највише 1,25 одсто изнад или испод званичног средњег курса, што даје оквирни распон од око 116,04 динара за откуп до 119,03 динара за продају евра.
Рачуница НБС: При прелажењу из валуте у валуту губи се и до 25.000 динара
Финансијски стручњаци и Народна банка Србије упозоравају да емотивне и паничне реакције највише коштају саме грађане. Мењање динара у евре, а потом поновно враћање у динаре услед текућих потреба, представља сигуран начин за губитак новца на курсним разликама.
Према званичним подацима када су из НБС говорили за "Блиц Бизнис", припремљена је прецизна рачуница о томе колики је стварни губитак грађанина који одлучи да замени милион динара у евре, а затим те исте евре поново преобрати у домаћу валуту.
Почетни износ у динарима
Разлика између просечног куповног и продајног курса у мењачницама током октобра износила је око 1,65 динара. Међутим, ако би мењачница применила максимални дозвољени распон од 1,25 одсто у оба смера, губитак на милион динара могао би износити и до 25.000 динара.
Из Централне банке подсећају грађане на следеће важне препоруке:
Пре сваке трансакције обавезно упоредите истакнуте курсне листе више овлашћених мењача.
Овлашћени мењачи по закону не смеју да наплаћују провизију за куповину и продају исправних новчаница евра које су у оптицају.
Након сваке замене новца обавезно затражите и сачувајте званичну потврду о извршеној мењачкој трансакцији.
Штедња у домаћој валути доноси већу зараду
Појачано интересовање за девизе поново је у први план избило вечиту дилему: у којој валути је најпаметније и најисплативије чувати уштеђевину у турбулентним временима?
Одговор финансијских стручњака је недвосмислен. Када је реч о дугорочном чувању новца, математика јасно иде у прилог динару.
Динарски депозити у банкама доносе знатно веће каматне стопе у односу на штедњу у еврима, а стабилност курса коју одржава НБС додатно штити куповну моћ грађана.
Анализе показују податке: Ко год је у протеклих пет година штедео у домаћој валути – динарима – прошао је знатно боље од онога ко је новац чувао у еврима.
Краткорочна "претрчавања" из динара у евре и обрнуто не доносе никакву сигурност, већ само гарантован расход кроз марже мењача.
Како закључују мењачи и финансијски аналитичари, стабилан и јак динар у интересу је свих грађана и привреде, а очекује се да ће се повећана потражња за девизама у мењачницама у наредним данима потпуно нормализовати.
(Блиц)